Šef paravojne Vagner grupe Jevgenij Prigožin sahranjen je u krugu porodice u rodnom Sankt Peterburgu u utorak. „Putinov kuvar“ je na večni počinak ispraćen daleko od očiju javnosti, pod velom misterije i bez prisustva najviših ruskih zvaničnika. Misterija u ovom slučaju ima mnogo – od toga zašto je avion pao tog 23. avgusta srušio, ali i šta će sada biti sa Prigožinovim milionima dolara, lepezom kompanija, mutnim poslovima u Africi i Vagner grupom koja godinu i po dana ratuje u Ukrajini.
Procenjuje se da je Prigožin bio „težak“ nekoliko milijardi dolara.
Njegova uspon počinje 1996. godine kada je osnovao jednu od svojih najvećih kompanija – Konkord Ketering (Concord Catering), koji se bavi ugostiteljstvom i u svom vlasništvu ima niz restorana. Zatim je, zahvaljujući prijateljstvu sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, za svoje druge kompanije dobio unosne ugovore za snabdevanje vojske i državnih škola.
Tako je 2012. sklopio ugovor u iznosu od 252 miliona dolara za obezbeđivanje hrane moskovskim školama. Do 2015. godine njegove kompanije su dobile velike ugovore vredne više od 1,27 milijardu dolara za ishranu vojske.
Ključni trenutak za Prigožina bio je krajem 2015. godine kada je Putin odlučio da vojno interveniše u Siriji u cilju podrške režimu Bašara el Asada. Prigožin je dobio ugovore za isporuke hrane i zaliha, a u Siriju je poslao Vagnerove trupe. Državni ugovori koje je Vagner sklopio sa ruskom državom od 2011. do 2019, navodno su vredni 3,1 milijardu dolara, a i dalje su na snazi.
Pored prehrane, Prigožin je investirao i u medije. Njegov najpoznatiji „izum“ jeste „Fabrika trolova“ koja je postala poznata 2013. godine, kad su novinari otkrili takozvanu „Agenciju za internet istraživanja“, čiji su službenici plaćani za objave na društvenim mrežama. „Agencija“ je ubrzo dovedena u vezu s Jevgenijem Prigožinom, ali on je opovrgavao da u tome učestvuje. Tek u februaru 2023. godine priznao je da ju je on osnovao „kako bi štitio ruski informativni prostor“.
Veliki deo Prigožinovog bogastva, koje se pretežno zasniva na velikim kompanijama, je „u rukama“ članova njegove porodice.
Naime, većina firmi „Putinovog kuvara“ je u vlasništvu njegove dece, majke i žene. Primer je kompanija Prigožinove supruge Ljubove Valentinovne Prigožin, koja je poseduje butike poznate kao „Muzej čokolade“ u Sankt Peterburgu. Takođe je 2012. godine otvorila banju „Kristal“ u istom gradu. Poseduje i kompanije „New Technologies SPA LLC“ i „Agat“, kao i deo grupe „Concord“.
Ona je igrala „različite uloge“ u poslovnom carstvu svog muža, zajedno sa drugim članovima porodice.
Tako su Prigožinova deca imala akcije u očevim kompanijama, pri čemu se se one često menjale između njih. Starija kćerka Polina je 2019. godine bila akcionar u ruskoj kompaniji „Lahta plaza“, koja se u martu 2022. godine našla pod američkim sankcijama. Sada je pod kontrolom Prigožinovog sina Pavela.
„Lahta plaza“ je, prema korporativnim dokumentima, delila revizora i broj telefona sa ruskim kompanijama koje su isporučivale tešku industrijsku opremu rudarskim i šumarskim kompanijama u Africi.
U sve je umešana i njegova majka Violeta, bivša doktorka i „trenutni zakoniti vlasnik“ firmi „Concord menadžment i konsultacije“ od 2011. godine, „Etalona“ od 2010. godine i „Kreda“.
Stoga se veruje da će Prigožinovo bogastvo naslediti njegova najbliža porodica koja je zbog umešanosti u poslove već bila pod sankcijama zapada.
Deo bogastva „Putinovog kuvara“ zasniva se na krvavom novcu, koji je zaradio obavljajući prljave poslove u Africi. Pre svega, Vagnerove trupe su tokom prošle decenije započele angažovanje u nekoliko afričkih zemalja kao što su Libija, Sudan, Centralnoafrička Republika i Mali. Sve one imaju jednu zajedničku karakteristiku – bogate su prirodnim resursima.
Vagner u njima pruža usluge obezbeđivanja „gospodara rata“, obuke njihovih snaga i borbu protiv lokalnih suparničkih grupa. Zauzvrat je dobio ekskluzivno pravo eksploatacije zlata, dijamanata, pravo korišćenja šuma i drugih resursa. To je dovelo do toga da Vagner 2019. godine osnuje kompaniju pod nazivom „Diamville“ u Centralnoafričkoj Republici koja je jedna od četiri najveća izvoznika dijamanata u ovoj državi.
Zvanična statistika pokazuje da je kompanija izvezla skoro 1.000 karata dijamanata između oktobra 2019. i januara 2021. godine, a samo u Belgiji su prodati u vrednosti od 12 miliona dolara.
Takođe, Vagner je dobio 78 odsto akcija nacionalne kompanije u Maliju, Marina Gold, zadužene za iskopavanje i preradu zlata. Šef američke vojne komande u Africi, Stiven Taunsend naveo je početkom 2022. godine da se Mali obavezao da Vagneru plaća deset miliona dolara mesečno za bezbednosne usluge.
Pročitajte još:
Sada se postavlja pitanje ko će preuzeti akcije u Africi, i samim tim ogromne prihode od eksploatacije zlata.
Još jedno pitanje koje se postavlja jeste i ko će sada nastaviti da rukovodi vojnim akcijama Vagnera na ukrajinskom frontu. U trci za Prigožinovog naslednika trenutno prednjači 61-godišnji Andrej Trošev, zvani Sedi – jedan od Putinovih miljenika.
Kako saznaju nezavisni ruski mediji, još ranije, pet dana nakon neuspele pobune Vagnerovaca 24. juna, Putin se sastao s Prigožinom i nizom starijih boraca Vagnera i predložio je da im zapoveda viši zapovednik Trošev umesto Prigožina.
BONUS VIDEO Šta će biti sa Vagnerom
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar