Počasni konzul Srbije o pobedi Borića: Hrvati u Čileu nisu nikakvi ekstremisti

Ono što ipak najviše privlači pažnju regionalne javnosti u vezi sa pobedom Borića je to što mu je otac poreklom iz okoline Zadra, piše N1.„Generalno, ako vi pitate bilo kog Čileanca koji ne pripada poreklom Indijancima, svi su ovde na prvom mestu Čileanci. Nakon toga, svako je odnekud došao. Neko ima pretke u Nemačkoj, neko ima u Engleskoj, neko ih ima u Italiji, Francuskoj, Hrvatskoj, Palestini… Tako da ovde biti poreklom sa nekog drugog mesta je nešto apsolutno normalno“, objašnjava Solar.Borić jeste prvi predsednik Čilea koji je poreklom Hrvat, ali da je kojim slučajem u drugom krugu predsedničkih izbora pobedio kandidat desnice Antonio Kast, postao bi prvi predsednik koji je poreklom iz Nemačke, ukazuje sagovornik N1, ističući da nečije poreklo ne igra važnu ulogu u Čileu.„Treba imati u vidu da je hrvatska kolonija ovde veoma jaka, da poreklo sa prostora Hrvatske – Dalmacije, odnosno bivše Austrougarske – ima preko pola miliona ljudi. Međutim, to su ljudi koji su došli ovde trbuhom za kruhom krajem 19. veka. Ne govorimo ni o kakvim ekstremističkim pokretima eventaualnim koji su mogli da se dese nakon Drugog svetskog rata“, kaže Solar.Dodaje i da se on u Čile doselio 1992. godine, i da su se tada Hrvati u Čileu, uprkos početku raspada Jugoslavije, smatrali Jugoslovenima.„Na hrvatskim kulturnim društvima pesme koje su se pevale uključivale su i ‘Tamo daleko’, tako da moglo bi se reći da je hrvatska kolonija ovde bila jugoslovenski orijentisana. Onog momenta, naravno, kad se Hrvatska odvojila od Jugoslavije, normalno je da ljudi iz Dalmacije smatraju sebe Hrvatima, ali podvlačim, to je potpuno različita vrsta kolonije nego što je možda u nekim zapadnoevropskim zemljama, Južnoj Americi ili možda SAD“, ističe Solar.Govoreći o onome što Borića čeka na predsedničkoj funkciji, počasni konzul Srbije je podsetio da novi šef države dolazi iz regiona na krajnjem jugu zemlje, udaljenom oko 2.500 kilometara od Santjaga, i da je očekivano njegovo zalaganje za decentralizaciju.Najveći problem će mu, kako očekuje, biti ekonomska situacija nakon pandemije koronavirusa. „Mi u Čileu danas živimo jednu bonancu zbog velikog novca koji je država upumpavala u ekonomiju“, navodi Solar i upozorava da će ta davanja prestati na proleće.Objašnjava i da u Čileu postoji ekstremna levica koju čini Komunistička partija i centro-levica poput one u zapadnoevropskim zemljama, te da je veliko pitanje kako će te dve struje između sebe razgovoarati.Borić je programski u prvom krugu bio bliži ekstremnoj levici, dok se u drugom krugu predsedničkih izbora približio centru, ukazuje Solar.Upitan o budućim odnosima Vašingtona sa novim predsednikom Čilea, Solar je podsetio da Sjedinjene Države imaju iskustva sa Latinskom Amerikom i da će posmatrati kako će se stvari odvijati. Zasad, kako kaže, ne očekuje da će biti bilo kakvih promena u odnosu SAD prema Čileu, niti obrnuto, i podseća na snažno ekonomsko partnerstvo dve zemlje.Bonus video: Levičarski političar hrvatskih korena Gabriel Borić postao je najmlađi predsednik Čilea

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=apboriccileizborids-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2870609"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram