Gabrijel Borić, levičarski političar hrvatskog porekla, postao je najmlađi predsednik Čilea, pobedivši kandidata krajnje desnice Hozea Antonija Kasta.
Pročitajte još:
Nakon više od 99 odsto prebrojanih glasačkih listića, Borić (35), koji vodi levu koaliciju s Komunističkom strankom, imao je 55,86 osto glasova, u poređenju s 44,14 odsto koliko je dobio njegov rival.
Po objavljivanju rezultata Borić je održao pobednički govor u kom je najavio da će njegova vlada proširiti socijalna prava stanovništva, ali da će to uraditi na fiskalno odgovoran način. Takođe, rekao je da će ostati pri svom stavu po pitanju rudarskih projekata, za koje kaže da uništavaju prirodu, među kojima je i kontroverzni projekt Dominga vredan 2,5 milijardi dolara koji uključuje rudarenje gvožđa, bakra i zlata.
“Uništavajući naš svet uništavamo i sebe. Ne želimo više žrtvovanih zona, ne želimo projekte koji uništavaju našu zemlju, naše zajednice, i to naglašavamo u ovom slučaju koji je postao simboličan: Ne Domingi”, rekao je Borić.
Sa time su više nego saglasni njegovi glasači koji su u centru Santjaga nakon objavljivanja rezultata klicali, međusobno se grlili i mahali zastavama s Borićevim likom, kao i duginim zastavama LGBT grupa koje su podržale njegovu socijalno inkluzivnu politiku i planove za reviziju čileanskog tržišno orijentiranog ekonomskog modela.
Glavna tema kampanje – projekat poput Rio Tinta u Srbiji
Pored toga što je tokom kampanje oštro propagirao liberalne vrednosti, fokus Borićeve pobedničke kampanje bio i na zaustavljanju kontroverznog rudarskog projekta Domingo, koji se može uporedi sa projektom Rio Tinta u Srbiji. Ovaj projekat se pominje čak i u Pandora papirima. Prema planu, rudnik Domingo trebalo bi da proizvodi 12 miliona tona gvožđa i 150.000 tona bakra, ali i da istovremeno uništi čitav sistem i prirodni rezevat, od koga je udaljen svega 30 kilometara.
Ono što je privklo veliku pažnju javnosti jeste i to što se Borić u kampanji bavio i nekim sporednijim pitanjima. Među njima je zahtev ukidanja statusa prve dame (žene predsednika), jer po njegovom mišljenju one poseduju previše privilegija i uticaja koje im suštinski ne pripada, kao i za ukidanje rodea, jer je previše opasan i eksplotiše životinje.
Inače, Borić je vodeću poziciju u anketama stekao tek nakon završetka prvog kruga. U prvom krugu Kast je osvojio 27,9 odsto glasova, a Borić 25,8 odsto. Istraživanja javnog mnjenja sprovedena nakon prvog kruga pokazala su da podrška Boriću počinje naglo da raste, što je rezultiralo njegovom pobedom.
Ko je Gabrijel Borić?
Gabrijel, kog tamošnji mediji nazivaju čileanski Če Gevara, poreklo vodi iz Hrvatske, u kojoj je bio samo jednom i to pre 11 godina.
U politiku ulazi nakon završenog Pravnog fakulteta, kao predvodnik studentskih protesta koji su započeli 2011. godine, a kojima se zahtevalo besplatno obrazovanje za sve. Godinu dana kasnije protesti prerastaju u nasilne demonstracije na koje se danas gleda kao na prethodnicu većih društvenih nemira koji su kasnije zahvatili Čile.
Borić je tada stekao veliki broj pristalica, zbog čega se na parlamentarnim izborima 2013. godine kandidovao kao samostalni kandidat. Na njima je osvojio više od 25 odsto glasova, te postao prvi nestranački političar u čileanskom parlamentu ikada. U parlamentu je ostao sve do sada.
U Hrvatsku prvi put kročio 2010.
Borićevi preci napustili su Hrvatsku pre više od 120 godina i emigrali u Čile. Gabrijel je rođen u Čileu, ne govori hrvatski, a na tlo svoje dedovine prvi put je kročio 2010. godine. Tada je obišao kuću svojih predaka na Ugljanu u kojoj sada niko ne živi.
Meštani i Borići koji nisu napustili ostrvo ispričali su novinarima da je novog predsednika Čilea zanimalo odakle je njegov pradeda otišao u Latinsku Ameriku. Želeo je, kako kažu, da upozna rođake, koji pričaju da su u sada praznoj kući pre više od stotinu godina živela tri brata od kojih je samo jedan ostao na ostrvu, a dvojica su otišla u Čile.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare