Foto: The Bellona Foundation

Decenijama su se duboko na dnu mora, u blizini bogatih lovišta ribe, sovjetske nuklearne podmornce tiho raspadale. Sada se Rusija sprema da ih izvuče.

Svake druge godine 83-godišnja Raisa Lapa stavlja tri ruže ili gladiole na grobnu ploču svom sinu koji je nestao sa podmornicom tokom operacije u arktičkom okeanu 2003.

Pročitajte još:

„Ima dana kada nisam normalna, kada poludim, kada mislim da je živ“, kaže ona. „Trebalo bi da izvuku tu podmornicu kako bi mi majke mogle da pokopamo naše sinove u zemlju. Tada bismo možda imali malo mira“, dodala je Lapa.

Posle 17 godina neispunjenih obećanja, želja će joj konačno biti ispunjena, mada ne zato što vlast želi da se oduži kapetanu Sergeju Lapi i šestorici članova njegove porodice.

Dekretom koji je potpisao u martu, ruski predsednik Vladimir Putin pokrenuo je inicijativu da se dve sovjetske nuklearne podmorice i četiri rekatora podignu sa morskog dna i tako smanji prisustvo radioaktivnom materijala u Arktičkom okeanu za 90 posto. Prva na listi je Lapina K-159 podmornica.

Dve nuklearne podmornice zajedno sadrže jedan milion kirija radijacije četvrtinu onoga što je ispušteno prvog meseca posle katastrofe u Fukušimi.

K-159 leži u blizini Murmanska u Barencovom moru, najbogatijem lovištu ribe na svetu i važnom staništu krava, kitova, polarnih medveda i drugih životinja.

Zaostavština koja propada

Tokom Hladnog rada, SAD i Sovjetski savez su izgradili više od 400 nuklearnih podmornica kao „plan B“ u slučaju da tradicionalni projektili i bombarderi propadnu.

Murmansk i okolne vojne baze postale su centar sovjetske nulearne mornarice i deponija radioaktivnog goriva.

Posle pada Gvozdene zavese posledice su postale vidljive. Nekih 600.000 tona toksične vode icurelo je u Barencovo more 1982. a zarđali kanisteri sa gorivom za 100 podmornica stajali su na otvorenom.

Iz straha od kontaminacije Rusija i zapadne zemlje su se udružile u akciji čišćenja i rasturanja 197 sovjetskih nuklearnih podmornica, baterij, goriva i otpada iz zaliva Andrejeva i drugih priobalnih mesta.

Problem je što je sovjetski nuklearni otpad bacan u more. Studijom iz 2019. je utvrđeno da se u Arktičkom moru nalazi čak 18.000 radioaktivnih predmeta uključujući 19 brodova i 14 reaktora. Iako većina nije opasna, bar 1000 njih emituje visok nivo radijacije.

Rusi tvrde da je mogućnost da se radioaktivni materijal prelije i ugrozi ekosistem Arktika mala ali su ipak krenuli u čišćenje ledenog morskog dna.

Usporeni Černobil na morskom dnu

Dve podmornice koje su prve na listi predstavlja će izazov. Podmornica K-27 imala je probleme od samog lansiranja 1962. a potonula je šest godina kadnije kada je jedan od njenih eksperimentalnih reaktora eksplodirao izloživši devet mornara fatalnoj dozi radijacije. Mornarica je zalila reaktor asfaltom 1981. i 1982. i odvukla do ostrva Nova Zemlja gde ju je konačno ostavila na dnu mora uz mere koje bi trebalo da je učine bezbednom do 2032.

Podmornica K-159 potonula je bez upozorenja 1989. u blizini Murmanska.

Tomas Nilsen, urednik Barenc obzervera opisao je ove podmornice kao „usporeni Černobil na morskom dnu“.

Šef norveškog tela za radijaciju i nuklearnu bezbednost Ingar Amundsen kaže da nije pitanje da li već kada će podmornice kontaminirati vodu u kojoj se nalaze.

„Sadrže ogromne količine potrošenog nuklearnog goriva koje će procureti a iz iskustva znamo da je i mala količina dovoljna da zagadi okolinu“, rekao je on.

Uklanjanje podmornica iz ledene vode uklapa se u Putinov imidž branioca krhkog eko sistema Arktika ali i dok Putin čisti sovjetski nuklearni otpad, on istovremenom pravi i svoj.

Novi nuklearni ledolomci predstavljeni su nedavno a 2019. jedina plutajuća nuklearna elektrana stigla je do Arktika.

I dok je predstojeće nuklearno čišćenje najveće u istoriji, eksperti upozoravaju da je vrlo moguće da bude samo uvod u novi talas nuklearnog naoružavanja i otpada na Arktiku.

 

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Tagovi

Komentari

Svi komentari (0)