0
Dom za 2,2 miliona ljudi, Pojas Gaze dugačak je 41 km i širok 10 km, enklava omeđena Sredozemnim morem, Izraelom i Egiptom.
Prvobitno okupiranu od strane Egipta, Gazu je zauzeo Izrael tokom bliskoistočnog rata 1967. Izrael je povukao svoje trupe i oko 7.000 doseljenika 2005. godine.
Pod kontrolom je militantne islamističke grupe Hamas, koja je izbacila snage lojalne tadašnjoj vladajućoj Palestinskoj vlasti (PA) nakon nasilnog razdora 2007. godine. Od tada su Izrael i Egipat ograničili kretanje robe i ljudi u i iz Gaze, rekavši da je njihova blokada potrebna iz bezbednosnih razloga.
Hamas – koji su SAD, EU i Velika Britanija, kao i druge sile označile terorističkom grupom – vodio je nekoliko ratova sa Izraelom otkako je preuzeo vlast u Gazi, prenosi BBC.
Takođe je ispalio ili dozvolio drugim militantnim grupama da ispaljuju hiljade raketa na Izrael i izveo druge smrtonosne napade.
Šta je pokrenulo najnovije nasilje?
Stotine militanata Hamasa pokrenule su 7. oktobra napad bez presedana na južni Izrael, ubivši najmanje 1.300 ljudi i vrativši desetine talaca u Gazu. Izrael je kao odgovor izveo talase vazdušnih i artiljerijskih udara na Gazu, u kojima je ubijeno više od 2.215 Palestinaca, a njegove trupe se okupljaju za moguću kopnenu operaciju.
Izraelski premijer obećao je da će pobediti Hamas u ratu i „promeniti Bliski istok“.
„Potpuna opsada“
Kao deo svog odgovora na Hamasov napad, izraelski ministar odbrane naredio je „potpunu opsadu“ Gaze 9. oktobra, dodajući: „Neće biti struje, hrane, goriva, sve je zatvoreno“.
Izraelski ministar infrastrukture je kasnije prekinuo i vodosnabdevanje pojasa.
Taj potez je odmah pogoršao tešku humanitarnu situaciju u Gazi, gde je 80 odsto stanovništva već imala potrebu za međunarodnom pomoći.
Jedina elektrana u Gazi prestala je da radi nakon što je 11. oktobra nestalo goriva, zbog čega su bolnice preplavljene povređenima koji se oslanjaju na rezervne generatore. Očekuje se da će neke bolnice ostati bez goriva za nekoliko dana.
Više od 600.000 ljudi ostalo je i bez pijaće vode izraelskom odlukom o prekidu vodosnabdevanja. Lokalnim pumpama za vodu i kanalizacionim sistemima takođe će biti potrebno gorivo da bi funkcionisali.
Zatvaranje robnog prelaza Kerem Šalom sa Izraelom značilo je da se zalihe hrane iscrpljuju: trećina prodavnica u Gazi izveštava o nestašici robe. UN kažu da većina prodavnica ima dovoljno hrane za oko dve nedelje.
Najmanje 200.000 ljudi je raseljeno, nakon što su pobegli iz straha za svoje živote ili zato što su im domovi uništeni u vazdušnim napadima. Većina se sklanja u škole UN.
Čak i pre trenutnog sukoba, nestanci struje su bili svakodnevna pojava u Gazi, a domaćinstva su struju dobijala u proseku samo 13 sati dnevno, prema UN.
Pojas je kupovao skoro dve trećine svoje energije od Izraela, a ostatak je proizvodila elektrana Gaza (GPP). Ali kombinovana ponuda zadovoljila je samo manje od polovine potražnje.
Da bi se izborili sa nestankom struje, dobavljači usluga i domaćinstva moraju da pribegnu rezervnim generatorima. Ali oni su nepouzdani zbog svoje zavisnosti od oskudnog goriva i rezervnih delova, koji su podložni ograničenjima uvoza jer ih Izrael klasifikuje kao civilne i vojne kapacitete „dvostruke namene“.
Zatvaranje granica
Civili imaju malo nade da će moći da napuste Gazu kako bi izbegli sukob.
Izrael je na neodređeno vreme zatvorio prelaz Erez na severu Stripa, dok je granični prelaz Rafa na jugu, koji kontroliše Egipat, zatvoren 9. i 10. oktobra zbog izraelskih vazdušnih udara u blizini kapije na palestinskoj strani.
Pre eskalacije, Palestincima je bilo zabranjeno da napuštaju Gazu preko Izraela osim ako ne dobiju dozvolu za izlazak koju je izdao Izrael. Dozvole su bile ograničene na nadničare, poslovne ljude, medicinske pacijente i njihove pratioce i humanitarne radnike.
U avgustu je 58.600 ljudi bilo dozvoljeno da putuje kroz Erez, što je 65 odsto više od mesečnog proseka za 2022., prema UN.
Palestinci koji su želeli da odu preko Rafaha, u međuvremenu su morali da se registruju kod palestinskih vlasti nekoliko nedelja unapred i da se prijave Egiptu, što nameće ograničenja u broju i stroge bezbednosne kontrole.
Egipat je u avgustu dozvolio 19.600 ljudi da napusti Gazu preko Rafe, što je bio najveći broj od jula 2012. godine.
Prenaseljenost i oštećeni domovi
Gaza ima jednu od najvećih gustina naseljenosti na svetu.
U proseku, ima više od 5.700 ljudi po kvadratnom kilometru – što je veoma slično gustini stanovništva u Londonu – ali ta brojka raste na više od 9.000 u gradu Gaza.
Nešto više od 75 odsto stanovništva Gaze – oko 1,7 miliona ljudi – su registrovane izbeglice, prema UN. Više od 500.000 njih živi u osam prepunih kampova koji se nalaze preko puta Stripa.
Sukobi između palestinskih militanata u Gazi i Izraelu i spor tempo obnove ostavili su mnoge ljude u Gazi bez adekvatnog mesta za stanovanje.
UN su u januaru saopštile da od 13.000 kuća uništenih od 2014. godine, oko 2.200 tek treba da bude finansirano za obnovu. Još 72.000 kuća koje su delimično oštećene nije dobilo nikakvu pomoć za popravku.
Rekonstrukciju je ometao ograničen pristup građevinskom materijalu i specijalnoj opremi zbog izraelskih ograničenja na predmete „dvostruke namene“.
Palestinski zvaničnici kažu da su trenutni izraelski vazdušni udari uništili 1.000 domova i da je 500 oštećeno toliko da su nenaseljivi.
Zdravstvena služba pod pritiskom
Javne zdravstvene ustanove u Gazi su preopterećene i često su pogođene nestankom struje i nestašicama medicinskog materijala i opreme. Mnoge usluge i specijalistički tretmani nisu dostupni.
UN kažu da su za sve krivi blokada Izraela i Egipta, niža zdravstvena potrošnja Palestinske uprave sa sedištem na Zapadnoj obali i unutrašnji politički sukob između PA – koja ima odgovornost za zdravstvenu zaštitu na palestinskim teritorijama – i Hamasa.
Pacijenti iz Gaze kojima je potrebna pomoć za spasavanje života ili napredna nega u bolnicama na Zapadnoj obali ili u istočnom Jerusalimu moraju prvo da dobiju odobrenje od PA, a zatim izlazne propusnice koje su odobrile izraelske vlasti.
Od 2008. do 2022. godine, više od 70.000 ili trećina zahteva za dozvole pacijenata je odloženo ili odbijeno. Neki pacijenti su takođe umrli dok su čekali odgovor na svoju prijavu.
Poljoprivreda i ribolov ograničeni
UN kažu da je oko 1,3 miliona ljudi nesigurno u hrani i potrebna im je pomoć u hrani u Gazi, u kojoj se stanovništvo oslanja na uvoz kako bi zadovoljilo svoje potrebe.
Oko 22 odsto od 12.000 kamiona robe koje su Izrael i Egipat pustili preko prelaza Kerem Šalom i Rafa u avgustu 2023. bile su zalihe hrane, prema UN. Izraelska ograničenja pristupa poljoprivrednom zemljištu i ribolovu smanjila su količinu hrane koju stanovnici Gaze mogu sami proizvesti.
Područja do 100 m od 60 km duge izraelske perimetarske ograde smatraju se oblastima koje se ne smeju koristiti. Poljoprivrednici tu ne mogu ništa da uzgajaju, čak i ako poseduju zemlju. Ljudima osim poljoprivrednicima nije dozvoljeno da se nalaze u krugu od 300 metara.
Izrael takođe nameće ograničenje plovidbe u Sredozemnom moru, što znači da stanovnici Gaze mogu da pecaju samo na određenoj udaljenosti od obale – trenutno između 6 i 15 nautičkih milja (11-28 km) – što ometa život oko 5.000 ribara i srodnih radnika.
Nakon početka najnovijeg sukoba, Izrael je zatvorio Kerem Šaloma i zabranio svaki ribolov. Da bi pokušao da zaobiđe blokadu, Hamas je izgradio mrežu tunela koje koristi za dovođenje robe u pojas iz Egipta, kao i kao podzemni komandni centar.
Izrael kaže da tunele koriste i militanti za krijumčarenje oružja i kretanje van vidokruga. Često ih gađa vazdušnim udarima.
Nedostaci vode su rutinski
Čista voda je nedostupna za 95 odsto stanovništva Gaze.
Zbog prekomerne ekstrakcije iz obalnog vodonosnog sloja i infiltracije morske vode i kanalizacije, voda iz česme je slana i zagađena i nije pogodna za piće.
Svetska zdravstvena organizacija postavila je minimalni zahtev za dnevne potrebe vode na 100 litara po osobi – za piće, pranje, kuvanje i kupanje. U Gazi, prosečna potrošnja je oko 84 litra. Od toga se samo 27 litara smatra pogodnim za ljudsku upotrebu.
UN su 10. oktobra upozorile da bi odluka Izraela da prekine zalihe vode, struje i goriva rezultirala ozbiljnom nestašicom vode za piće.
U njemu se navodi da lokalne vlasti pozivaju stanovnike da štede vodu za održavanje osnovnih usluga i da su postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda prestala da rade zbog nedostatka goriva, što je dovelo do toga da se desetine miliona galona sirove otpadne vode svakodnevno ispumpavaju u more.
PROČITAJTE JOŠ:
0
0
Škole koje se koriste kao skloništa
Mnoga deca pohađaju škole koje vode UN, a mnoga od njih služe kao skloništa za desetine hiljada ljudi koji su pobegli od poslednjeg sukoba.
Prema palestinskoj agenciji za izbeglice UNRVA, 71 odsto od njenih 278 škola u Gazi radi po sistemu „dvosmene“, sa jednom školom ujutru i drugom popodne.
Prosečna veličina odeljenja bila je oko 41 učenik 2022.
Stopa pismenosti za one od 15-19 godina bila je 98 odsto u 2021. godini.
Visoka nezaposlenost mladih
Gaza ima jednu od najmlađih populacija na svetu, sa skoro 60 odsto stanovništva mlađe od 25 godina, prema Palestinskom centralnom birou za statistiku.
To se upoređuje sa nešto više od 20 odsto u Londonu, gde je, prema podacima iz popisa iz 2021. godine, više od 65 odsto ljudi starosti između 25 i 64 godine.
Više od 80 odsto stanovništva živi u siromaštvu u Gazi, gde je nivo nezaposlenosti među najvišim u svetu i dostigao je 45 odsto 2022. godine.
BONUS VIDEO: Hamas napao Izrael