Ovo je možda ključna prepreka na putu ka miru u Gazi

Iako mnogi već pričaju o ulozi SAD i njenog predsednika Donalda Trampa u okončanju sukoba, još uvek postoje nerešena pitanja.

Izrael već dugo insistira da Hamas, palestinska islamistička grupa, koja je u mnogim zemljama klasifikovana kao teroristička organizacija, mora da preda sve oružje ako želi kraj dvogodišnjeg rata u Gazi. Takođe zahteva da se Hamas odrekne vlasti u palestinskoj enklavi i da se raspusti kao organizacija.

S druge strane, Hamas je javno odbacio pozive da se odrekne oružja, ali stručnjaci kažu da je grupa u privatnim razgovorima pokazala izvesnu spremnost da preda deo svog arsenala.

„Kada je reč o razoružanju, tu se vidi najveća promena u stavu Hamasa“, izjavio je Hjuz Lovet, stručnjak za izraelsko-palestinske odnose pri Evropskom savetu za spoljne odnose (ECFR).

„Zvaničnici Hamasa su privatno rekli posrednicima da bi mogli pristati na proces deaktivacije ofanzivnog oružja,“ rekao je on za Al Džaziru.

Nestabilni prekid vatre

Pregovori o sudbini oružja Hamasa mogli bi potpuno ugroziti prekid vatre i navesti Izrael da obnovi rat protiv iscrpljenog palestinskog stanovništva u Gazi.

Prema međunarodnom humanitarnom pravu, oružane grupe imaju pravo da nose oružje i da pružaju otpor okupacionoj sili. Međutim, Izrael i njegovi zapadni saveznici istorijski su zahtevali da palestinske frakcije odustanu od oružanog otpora kao preduslov za mirovne pregovore koji bi, navodno, trebalo da okončaju izraelsku okupaciju palestinskih teritorija.

To je bio osnov i za Sporazume iz Osla devedesetih godina, koje su potpisali tadašnji palestinski i izraelski lideri.

Sada, prema rečima Azmija Kešavija, palestinskog istraživača iz Gaze i člana Međunarodne krizne grupe (ICG), Izrael će verovatno ponoviti iste zahteve, ali Hamas se neće potpuno razoružati.

Kešavi smatra da bi Hamas eventualno mogao da preda deo svog „ofanzivnog oružja“, poput kratkodometnih i dugodometnih raketa.
Ipak, dodaje da Hamas nikada neće odustati od lakog naoružanja, niti će predati planove svoje podzemne mreže tunela — sistema koji je decenijama gradio da bi odoleo izraelskim napadima.

„Hamas će predati oružje tek kada ono više ne bude potrebno. To znači da će ga predati palestinskom rukovodstvu koje bude upravljalo državom — tek kada Izrael okonča okupaciju,“ rekao je Kešavi za Al Džaziru.

Opasnost od vakuuma vlasti

Pre napada 7. oktobra 2023. godine i izraelskog odgovora napadima na Gazu, Hamas je bio najveća oružana grupa u Gazi. Osim njega, u toj enklavi deluju i Palestinski islamski džihad (PIJ), Narodni front za oslobođenje Palestine (PFLP) i Brigade mučenika Al-Akse.

Sve te grupe su godinama vodile oružani otpor protiv Izraela, a sada je nejasno koliko su oslabljene nakon dve godine izraelskog bombardovanja.

Tokom rata u Gazi Izrael je istovremeno omogućio delovanje lokalnim kriminalnim bandama koje su krale i zloupotrebljavale humanitarnu pomoć dopuštenu u pojas Gaze.

Mnogi Palestinci sada smatraju da Hamas mora zadržati deo vojnih kapaciteta kako bi sprečio te bande da iskoriste eventualni vakuum vlasti, kaže Tagrid Hodari, analitičarka iz Gaze.

„Izrael je stvorio bande i dao im oružje da ubijaju sopstveni narod u Gazi. Sada želi da protera Hamas, ali Hamas je potreban da održi unutrašnju bezbednost,“ rekla je ona.

„Hamas je veoma vešt u obezbeđivanju reda i sigurnosti,“ dodala je.

Lovet iz ECFR-a istakao je da bi Hamas mogao da sarađuje sa privremenom međunarodnom misijom koja bi imala zadatak da nadgleda bezbednost i delimičnu demilitarizaciju.

Ali, Hamas bi, prema njemu, na to pristao samo ako bi mandat te misije izričito isključivao borbu protiv ‘terorizma’.

„Siguran sam da na Zapadu postoji vrlo malo volje da se igra ta ‘antiteroristička’ uloga, a Hamas to sigurno ne bi prihvatio. To bi međunarodnu misiju izložilo percepciji da direktno služi izraelskim ciljevima,“ rekao je Lovet za Al Džaziru.

„Hamas kao ideja“

Izrael je tokom rata tvrdio da mu je cilj potpuno uništenje Hamasa. Međutim, Kešavi kaže da Hamas nikada neće biti u potpunosti poražen.

On predviđa da će organizacija u narednim godinama u svoje redove primiti hiljade osiromašenih i ogorčenih mladića.

„Za mnoge ljude, Hamas nije samo organizacija, već ideja koja simbolizuje otpor,“ kaže on.

„Oni su postavili primer za čitav arapski svet — vodili su rat za koji niko nije verovao da ga mogu voditi, iako je cena bila ogromna.“

Ipak, Lovet ističe da Hamas ostaje pragmatičan i spreman na ustupke kako bi produžio prekid vatre što je duže moguće.

On naglašava da trajnost primirja u velikoj meri zavisi od predsednika SAD Donalda Trampa i drugih zapadnih lidera — da obuzdaju Izrael i njegove maksimalističke zahteve.

„Postoji ozbiljan rizik da Izrael ubedi zapadne zemlje da Hamas mora biti potpuno demilitarizovan pre nego što se okupacija okonča,“ kaže Lovet.
„Ako se to dogodi, to će postati novi izgovor da se Izrael ponovo izvuče od odgovornosti — baš kao što se desilo posle Sporazuma iz Osla.“