Ovo je istina o tome zašto su odloženi izbori u Ukrajini, a ako bi i bili održani, Zelenski ne bi bio favorit već neko drugi

Donald Tramp je Zelenskog proglasio korumpiranim „diktatorom“ i utvrdio da više nije legitimni lider Ukrajine. Istovremeno, ruske trupe napreduju duž velikog ratišta, prenosi Jutarnji list.

„Zelenski nije dobro pripremljen da se bori protiv ta dva izazova odjednom“, rekao je Silvester Nosenko, profesor međunarodnih odnosa u Kijevu i bivši prevodilac ukrajinskog lidera.

On mora brzo da iznese nove argumente da ubedi Trampa da je Ukrajina važna, dodao je, čak i dok ruski i američki zvaničnici pregovaraju o postavljanju temelja za mir.

„Ali nema mnogo vremena za to“, rekao je Nosenko za AFP.

Približavanje Rusiji?

Po povratku u Kijev, Zelenski je optužio Vašington da je pomogao Putinu da izađe iz izolacije i rekao da je Tramp zarobljen u balonu ruskih „dezinformacija“.

A u Turskoj je ove nedelje Zelenski podsetio na ukrajinski otpor u prvim danima invazije kada je bio pritisnut uza zid i kada je Kremlj zahtevao da kapitulira i preda.

„Ako nismo popustili pred svim ovim ultimatumima u najtežem trenutku, zašto se sada očekuje da će Ukrajina popustiti?”, rekao je.

Dekan Ekonomskog fakulteta u Kijevu Timofij Milovanov rekao je da retorika koja dolazi iz Vašingtona „nije prijatna“, ali i da Tramp možda samo želi da izvrši pritisak na Zelenskog.

„Zavisi šta Tramp zaista ima na umu. Da li želi da se približi Rusiji?“, rekao je on.

Izvor iz okruženja ukrajinskog predsednika rekao je da u kabinetu ukrajinskog predsednika nema panike i da se situacija može tolerisati, s obzirom na to da se Kijev pripremio za turbulentne odnose sa Trampom.

„Zemlja želi mir, ali ne po cenu poniženja“, rekao je izvor za AFP. Međutim, produbljivanje krize u inostranstvu dolazi u vreme rastućih problema kod kuće.

Zelenskom (47), koji je munjevito došao na vlast 2019. godine, njegova popularnost u javnosti značajno je opala u odnosu na početak rata, kada je bila više od 90 odsto.

Istraživanje Međunarodnog instituta za sociologiju iz Kijeva, čiji su rezultati objavljeni u sredu, pokazalo je da se njegov rejting donekle oporavio poslednjih nedelja, ali da se kreće oko 57 odsto.

Stara politička rivalstva se ponovo pojavljuju. Njegova prošlonedeljna odluka da uvede sankcije bivšem predsedniku Petru Porošenku izazvala je proteste u parlamentu, podsećajući na političku nestabilnost i podele pre rata.

Porošenko je tu odluku nazvao "velikim udarcem unutrašnjem jedinstvu", a gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko, dugogodišnji rival Zelenskog, rekao je da spor šteti demokratiji i celoj zemlji.

Zašto Ukrajina nije održala izbore od početka rata?

Donald Tramp je pojačao kritike na račun Zelenskog, nazivajući ga "diktatorom", ali zašto su izbori zapravo odloženi?

Da Rusija nije izvršila invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine, Zelenski bi se suočio s reizbornom kampanjom u proleće 2024. Međutim, nakon što je Vladimir Putin poslao trupe preko granice, zemlja je brzo uvela ratno stanje, što je automatski značilo odlaganje i predsedničkih i parlamentarnih izbora, piše Gardijan.

Da li su izbori zabranjeni po zakonu?

Prema ukrajinskom ustavu, održavanje nacionalnih izbora tokom ratnog stanja nije legalno. Pored toga, postoje i praktične prepreke:

Stalni vazdušni napadi otežavaju organizaciju i prebrojavanje glasova, dok bi okupljanje velikog broja ljudi na biračkim mestima predstavljalo bezbednosni rizik.
Građani u istočnim delovima zemlje, koji su najviše pogođeni ratom ili su pod okupacijom, bili bi isključeni iz glasanja.
Zbog masovnog raseljavanja i odlaska mnogih Ukrajinaca iz zemlje, ne postoji sistem za glasanje u odsustvu, niti je ažuriran birački spisak.
Resursi potrebni za organizaciju izbora morali bi se preusmeriti sa odbrane zemlje.
Čak i u slučaju postizanja primirja, postoji širok politički konsenzus da izbori ne bi trebalo da budu održani najmanje šest meseci nakon ukidanja ratnog stanja, jer bi Rusija u svakom trenutku mogla da ga prekrši.

Da li je Zelenski nepopularan?

Trampova tvrdnja da Zelenski ima samo 4% podrške nema kredibilne izvore. Ova brojka se pojavila u ruskim medijima, koji su se pozvali na upitno istraživanje kritičara Zelenskog, Oleksandra Dubinskog, među njegovim Telegram pratiocima.

U stvarnosti, iako je popularnost Zelenskog niža nego na vrhuncu rata (kada je dostizala i 90%), najnovije ankete pokazuju da uživa podršku od 57% – što je i dalje visoko u poređenju sa liderima širom Evrope, pa i samim Trampom.

Zašto Rusija i SAD žele hitne izbore?

Moskva nema nikakav interes za stabilnu Ukrajinu – njen cilj je da podstakne unutrašnje podele i oslabi jedinstvo zemlje. Rusija bi želela smenu Zelenskog, jer on uživa poverenje u Evropi, dok bi njegov naslednik morao da gradi kredibilitet od nule.

Ranije je u ukrajinskoj politici postojala značajna proruska struja, ali ona je danas praktično nestala. Pro-ruske partije su zabranjene, a mnogi njihovi birači žive u okupiranim delovima Ukrajine i ne bi mogli da glasaju.

Istovremeno, moguće je da bi se pojavio kandidat sa "pro-mirovnom, pro-normalizacijskom" platformom, koji bi mogao da preuzme deo javnog diskursa bez otvorene povezanosti s proruskim strankama.

Tramp, s druge strane, tvrdi da njegov pritisak na Ukrajinu nije povezan s Rusijom, ali malo je zemalja, osim Rusije, koje insistiraju na izborima sada. Njegova glavna ambicija je postizanje sporazuma s Moskvom kako bi se fokusirao na druge geopolitičke ciljeve.

Šta o tome misle Ukrajinci?

Pitanje da li Ukrajinci žele nove izbore nije isto što i pitanje popularnosti Zelenskog. Međutim, ankete tokom rata pokazuju da većina građana podržava ideju da se izbori ne održe dok ratno stanje ne bude ukinuto.

Trampove izjave verovatno neće promeniti tu percepciju – naprotiv, mogle bi izazvati suprotan efekat. Ukrajinci su i dalje uvereni da žive u demokratiji, što se vidi kroz postojanje političkih debata, otvorenih kritika na račun vlasti, nezavisnih medija i slobode okupljanja. Sve to predstavlja oštar kontrast u odnosu na represivni sistem u Rusiji.

Ko je favorit

Kada dođe vreme, Zelenski bi mogao da se suoči s ozbiljnim protivnikom poput Valerija Zalužnjeg, generala sa četiri zvezdice, koji je sada ambasador u Velikoj Britaniji. On uživa veliku popularnost i smenjen je nakon javnog sukoba sa svojim nadređenim, žaleći se na "nesposobnost državnih institucija u Ukrajini da poboljšaju brojnost naših oružanih snaga".

Bivši glavnokomandujući Oružanih snaga nije hteo da odbije da se kandiduje za predsednika ove nedelje.

Međutim, Ukrajina će se suočiti sa ogromnim izazovima u uspostavljanju nečega što bi ličilo na normalnu demokratiju.

Foto:Sergey Bobylev / Sputnik / ProfimediaBoris Filatov, gradonačelnik Dnjepra, rekao je da šta god Ukrajinci mislili o svom lideru, kritike iz inostranstva nisu prihvatljive.

„Nijedan lažov u Moskvi, Vašingtonu ili bilo gde drugde nema pravo da govori protiv njega“, napisao je on na mreži.

Bivši zamenik ministra odbrane Gana Maljar, veoma nepopularni političar smenjen krajem 2023. godine, to je još direktnije izrazio u objavi na društvenim mrežama.

„Ranije je Ukrajince mogao da ujedini samo Putin. Sada to radi i Tramp“, napisala je ona.