0
Pripadnici militantne palestinske organizacije Hamas izneli su predlog o primirju na Bliskom istoku, koji je poslat posrednicima u Kataru i Egiptu. Sada je neophodno da ovaj plan usvoji i Tel Aviv, zbog čega je državni sektetar Amerike trenutno u Izraelu. Amerika već neko vreme pokušava da ubedi Izrael da pristane na primirje, a predsednik te zemlje Džozef Bajden često je na meti kritika. Upravo zato on sada mora da ubedi izraelskog premijera Benjamina Netanjahua da pristane na neki vid dogovora, a šuška se da njih dvojica nisu u dobrim odnosima.
Hamas je izneo svoj predlog o prekidu vatre u Gazi koji bi trajao četiri i po meseca i doveo do okončanja rata, kao odgovor na ponudu koju su mu prošle nedelje preneli katarski i egipatski posrednici, uz podršku SAD i Izraela.
Tim predlogom Hamas pristaje na razmenu preostalih izraelskih talaca koje je zarobio 7. oktobra, za Palestince zatvorene u izraelskim zatvorima. Očekuje, takođe, obnovu Pojasa Gaze, potpuno povlačenje izraelskih snage, kao i razmenu tela i posmrtnih ostataka poginulih.
U prvoj fazi, svi izraelski ženski taoci, muškarci ispod 19 godina, stari i bolesni bili bi oslobođeni tokom prve faze, u zamenu za oslobađanje palestinskih žena i dece iz izraelskih zatvora.
Preostali muškarci bi bili oslobođeni tokom druge faze, a razmena tela preminulih u trećoj fazi. Do kraja treće faze, palestinska militantna organizacija očekuje da će strane postići dogovor o okončanju rata.
U dodatku predloga, Hamas je naveo da traži da se oslobodi 1.500 zatvorenika, trećinu od kojih je želi da izabere sa liste Palestinaca kojima je Izrael izrekao doživotnu kaznu zatvora. Primirje bi takođe povećalo snabdevanje hrane i druge pomoći palestinskim civilima u Gazi koji se suočavaju sa glađu i nestašicama osnovnih zaliha.
Državni sekretar SAD Entoni Blinken stigao je u Izrael nakon sastanka sa liderima posrednika Katara i Egipta, zbog do sada najozbiljnijeg diplomatskog napora usmerenog na postizanje produženog primirja.
Palestinska militantna organizacija je saopštila da je pozitivno odgovorila na međunarodni predlog o primirju u Pojasu Gaze i oslobađanju talaca iz zarobljeništva te militantne grupe, „kako bi se obezbedio potpuni prekid vatre“.
U saopštenju objavljenom na Telegram kanalu Hamasa ističe se da je ta grupa predlog prihvatila „u pozitivnom duhu“, da bi se „obezbedio sveobuhvatan prekid vatre, okončala agresija, ukinula opsada i razmenili zarobljenici“.
„Time bi se završila agresija na naš narod, osigurala bi se pomoć, skloništa i rekonstrukcija, ukinula opsada Pojasa Gaze i postigla razmena zarobljenika“, dodaje se.
Hamas je poručio i da ceni ulogu Egipta i Katara, kao i „svih zemalja koje žele da zaustave brutalnu izraelsku agresiju na palestinski narod“.
Ministarstvo zdravlja u Gazi potvrdilo je da je do sada da je najmanje 27.585 Palestinaca ubijeno u izraelska vojnoj kampanji, dok se hiljade ljudi nalazi ispod ruševina zgrada.
Američki predsednik Džozef Bajden nedavno je nazvao izraelskog premijera „je*eno lošim momkom“ usred napetosti između dvojice vođa zbog sukoba Hamasa i Izraela, piše Times of Israel.
Portal Politiko naveo je reči jednog zvaničnika Bele kuće koji se osvrnuo na Bajdenovu podršku Izraelu u sukobu s Hamasom koja je izazvala negodovanje kod mnogih glasača demokratske stranke. Neke skupove Bajdenove administracije omeli su demonstranti koji traže hitan prekid vatre u Gazi.
Bajden sve više sumnja u ispravnost odgovora izraelskog premijera Benjamina Netanjahua na Hamasov napad 7. oktobra prošle godine te ga je privatno nazvao „je*eno lošim momkom“, rekao je neimenovani izvor iz Bele kuće.
POGLEDAJTE JOŠ:
0
0
0
Bajdenov portparol Endru Bejts opovrgnuo je da je predsednik to rekao te naglasio kako dvojica vođa dugi niz godina neguju odnos pun poštovanja, kako u javnosti tako i privatno.
Nakon Hamasovog napada, Bajdenova administracija je Izraelu poslala stotine miliona dolara vredno oružje, i to zaobilazeći reviziju Kongresa.
Istovremeno, Bela kuća kontinuirano nagovara Tel Aviv da dopusti dostavu humanitarne pomoći Gazi i navodno procenjuje korištenje zaliha oružja kao načina za pritisak na Izrael da smanji intenzitet svojih operacija u Pojasu Gaze.