Ovako je Henri Kisindžer govorio o bombardovanju Srbije, ali i o Ukrajini, Izraelu i Kini

U vreme raspada Jugoslavije Kisindžer je svojim javnim istupima često odstupao od zvanične politike Vašingtona. Uostalom sa udobne pozicije bivšeg zvaničnika i cenjenog stručnjka, oslobođen formalnih okvira i ograničenja. Posebno je naglašavao da Bosna nije nacija (ili makar to nije bila u trenutku međunarodnog priznanja) te da je pitanje kakve su prespekitive tog projekta.Kisindžer je nesumnjivo bio protivnik vojne intrevencije protiv Srbije, nazivajući to ličnim ratom Medlin Olbrajt.

Viši nivo razumevanja prilika koje je Kisindžer iskazivao vezano za prostor nekadašnje Jugoslavije, sasvim izvesno plod je činjenice da je rođen u Bavarskoj, gde je i odrastao, i da se posvećeno bavio istorijom upravo ove regije.

Evropa treba da podrži Izrael

Komentarišući rat na Bliskom Istoku, Kisindžer je isticao da Evropa treba da podrži Izrael, nakon napada Hamasa - jer je smatrao kako je to bio fundamentalni napad na svetski poredak.Hamasov "otvoreni čin agresije" mora da se suoči sa kaznom, govorio je on.

Mobilizaciju arapskog sveta protiv Izarela označio je kao glavni cilj Hamasa kad je napao Izrael.Takođe, bio je stava da Hamas mora biti isključen sa političke scene, a to je potvrdio u jednom od svojih poslednjih intervjua.

Rat u Ukrajini

Slavni američki diplomata, koji je savetovao niz predsednika SAD-a, početkom rata u Ukrajini ocenio je kako je neoprezna politika od strane SAD-a i NATO-a možda uticala na situaciju. Kisindžer je naglašavao da sigurnosnu zabrinutost Vladimira Putina treba ozbiljno shvatiti i napomenuo je da je bila greška to što je NATO signalizirao Ukrajini da bi se mogla pridružiti savezu."Poljska i sve tradicionalne zapadne zemlje, koje su bile doo zapadne istorije, logične su članice NATO-a. Ali Ukrajina je, po meni, skup teritorija koje su pripadale Rusiji. Rusi ih i dalje vide kao svoje, iako neki Ukrajinci to ne vide. Ali kocka je sad bačena. Nakon načina na koji se Rusija ponašala u Ukrajini, smatram da Ukrajinu sad treba tretirati kao članicu NATO-a, na ovaj ili onaj način, formalno ili ne", kazao je Kisindžer 2022. godine.On je takođe predvidio i dogovor koji bi sačuvao ruske dobitke od početnog upada u Ukrajinu 2014., kad je zauzela poluotok Krim i delove regije Donbas."Ali nemam odgovor na pitanje po čemu bi se takav dogovor razlikovao od sporazuma koji je propao pre osam godina", govorio je ranije Kisindžer, te je svoj fokus prebacio na Kinu.

Kina

Krajem aprila, u razgovoru za The Economist Kisindžer je više od osam sati govorio o tome kako sprečiti da se takmičenje između Kine i Amerike pretvori u rat. Bio je, kako navode, zabrinut."Obe strane su uverene da ona druga predstavlja stratešku opasnost", kaže on i dodaje "na putu smo sukoba velikih sila".Prema njegovom mišljenju, sudbina čovečanstva zavisi od toga hoće li Amerika i Kina moći zajedno.On je veravo da im brzi napredak veštačke inteligencije ostavlja samo pet do deset godina da pronađu način da to postignu.

Kisindžer je takođe upozorio na pogrešno tumačenje kineskih ambicija."U Vašingtonu kažu da Kina želi svetsku dominaciju... Odgovor je da oni žele da budu moćni. Oni se ne kreću u smeru svetske dominacije u hitlerovskom smislu", kaže Kisindžer."Oni ne razmišljaju tako niti su ikada tako razmišljali o svetskom poretku", govorio je.Jedan prirodan američki odgovor na izazov kineske ambicije je ispipavanje kao način da se utvrdi kako održati ravnotežu između dveju sila, govorio je Kisindžer.Drugi odgovor jeste da se uspostavi stalni dijalog između Kine i SAD-a.BONUS VIDEO Ambasador Izraela u Beogradu: Ubijene su cele porodice, ovo je naš 11. septembar, Gaza je teroristička država