Vatra guta omiljeno letovalište, 1.200 dece evakuisano, izgorela površina veća od Njujorka, samo su neki od opisa koji pokazuju katastrofu koja je već početkom leta zahvatila Grčku. Temperature su išle i do ekstremnih 45 stepeni Celzijusa. Međutim tu nije kraj, i nakon završenih godišnjih odmora, za ovu poznatu turističku destinaciju noćna mora još nije gotova - sada je razaraju apokaliptične poplave, koje svi svetski mediji pomno prate. Evo kako je sve počelo.

Već sredinom jula, na naslovim strana medija osvanule su vesti da požari bukte u nekoliko primorskih gradova od kojih su Saronida i Lutrakija posebno bile na udaru.

Požari na tim mestima buknuli su u razmaku od samo nekoliko sati i nekoliko stotina vatrogasaca učestvovalo je u gašenju vatre, koju je bilo teško ugasiti zbog jakog vetra.

Tada je više od 1.000 hektara šume, borova i žbunja pretvoreno u pepeo, dok je oko 30.000 ljudi hitno evakuisano.

U gradu Lutraki, zapadno od Atine, 1.200 dece je evakuisano, jer se požar približio njihovom kampu.

Dramatične slike počele su da se šire društvenim mrežama, među njima i fotografija vatrogasca koji u naručju drži dete i beži od buktinje, dok drugo dete trči pored njih.

Usledilo je i najgore – požar je počeo da se širi i došao je i do Rodosa i naselja Lindos, Pefki, Kalatos i Arhangelos.

Kako bi pobegli od razarajuće vatre, ljudi su bežali ka plažama.

Sa Rodosa je evakuisano na desetine hiljada turista, gde su goreli hoteli i druga odmarališta.

Do sredine avgusta, vatrosaci su se izborili sa 355 požara u kojima je stradalo najmanje 20 ljudi, uključujući 18 osoba čija su ugljenisala tela pronađena u šumi.

Na udaru je bio i Aleksandropolis, gde je evakuisano osam naselja i lokalna bolnica, a oko 90 pacijenata, od ukupno 204, privremeno je smešteno na trajekt.

Foto: REUTERS/Alkis Konstantinidis

Vatra je zahvatila i tri staračka doma, iz kojih je moralo da bude evakuisano 150 ljudi.

Nisu bili pošteđeni ni Evija, Samotraki, Halkidiki i Solun, pa su svet obišle fotografije na kojima je iznad većine letovališta od Tasosa do Soluna bio primetan dim, pepeo i crveno sunce. Veliki broj turista se žalio na teško diše.

U Agia Paraskevi, jednom od sela dvadesetak kilometara severno od Atine, reporteri CNN našli su na užasn prizor: ženu koja stoji ispred spaljene kuće. Suze su joj tekle niz lice dok je razmišljala o tome šta je izgubila.

Grčka požar Foto:EPA-EFE/DIMITRIS ALEXOUDIS

U objavi na društvenoj medijskoj platformi X, ranije poznatoj kao Tviter, Služba za hitne slučajeve Kopernikus saopštila je da je požar opustošio najmanje 808,7 kvadratnih kilometara. Njujork zauzima 778,2 kvadratnih kilometara.

Panagiota Maragou, šef odeljenja za očuvanje u grčkom odeljenju Svetskog fonda za divlje životinje (VVF), rekla je da je izgubljeno najmanje 30 odsto Nacionalnog parka šume Dadija-Lefkimi-Sufli.

Požar na Peloponezu Grčka Foto:Giannis Spirounis/Eurokinissi via REUTERS

Do 31. avgusta vatru je gasilo gotovo 600 vatrogasaca, uz podršku 10 avionai sedam helikoptera iz devet evropskih zemalja. Međutim, tu nije bio kraj nevolja za turiste i građane Grčke.

Oluja „Danijel“

Kako su meteorolozi ocenili, najjači pljusak koji je Grčka ikada videla pogodio je zemlju početkom septembra i odneo više života, dok se za četiri osobe traga. Prva žrtva nezapamćenog nevremena bio je muškarac u Volosu na kojeg je pao zid.

„To je najekstremnija pojava koja se desila u regionu (Magnezija) po količini kiše u periodu od 24 sata – obično se takve pojave dešavaju u oktobru i novembru“, kazali su oni.

Dramatične situacije mogle su se videti i u prizorima iz Volosa, gde je voda izlila i poplavila ulice, prodavnice i prizemlja kuća.

Nalet vode na obalama Krausidone doveo je do toga da je zemlja popustila, a onda i „progutala“ ceo autobus koji je bio parkiran pored trotoara.

Takođe, poplavljeni su bili i putevi od Portarije do Volosa koji su postali „bujice”. U međuvremenu, mašine su pokušavale da održe putnu mrežu, ali se stalno dešavaju klizišta i veliko kamenje i stene padaju sa planine.

Kako je rekao i gradonačelnik Volosa Ahileas Beos, grad je „prepolovljen“ zbog izlivanja potoka i 90 odsta grada nema struju.

Prekid vodosnabdevanja u okruženju, kao i potpuni nedostatak vode za piće, rezultirali su nestankom flaša sa vodom iz prodavnica. Tako su opština Volos, kao i nekoliko volontera delili flaše sa vodom na ulici.

Prema informacijama, u samoposlugama se vodila prava bitka za vodu koja je odmah nestala sa rafova.

„Jedni drugima su bacali vodu iz kola“, kaže jedan meštanin.

Oluja je izazvala klizišta, uništila jedan most, dovela do rušenja elektrovoda, a bujica je odnela na desetine automobila. Potopljeni su i delovi Atine.

„Danijel“ je napravio haos i na Skijatosu.

Pročitajte još...

Gradonačelnik Skijatosa Todoris Cumas zatražio je da se u toj opštini proglasi vanredno stanje.

Vatrogasna jedinica je na tom području primila 109 poziva, dok je do sada izvedeno 20 pumpi za vodu i 20 osoba je prevezeno na bezbedna mesta.

Na snimcima postavljenim na društvenim mrežama izgleda da se luka „utopila“ u mutnoj vodi, dok sada, iako nema jake kiše, preovladava veoma jak vetar.

BONUS VIDEO Požar u Grčkoj

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar