Norvežanin koji je radio u Ambasadi SAD u Oslu, osuđen za špijunažu, sumnjive aktivnosti imao i u Srbiji

Dvadesetosmogodišnjak je bio optužen za davanje planova i informacija o aktivnostima u Ambasadi SAD od marta do novembra 2024. u zamenu za isplatu od 10.000 evra od Rusa i 0,17 bitkoina od Iranaca.

U presudi koja je doneta sinoć, Okružni sud u Oslu je presudio da su razmenjene informacije "takve prirode da bi se mogle koristiti za direktnu akciju i fizičke napade na pojedince".

Kako je navedeno, okrivljeni je razumeo da bi otkrivanje tih informacija moglo da našteti bezbednosti SAD.

Tokom suđenja optuženi je priznao optužbe tvrdeći da je to radio u znak protesta zbog stava Sjedinjenih Američkih Država (SAD) o ratu Izraela u Pojasu Gaze, ali je negirao optužbu za tešku špijunažu zbog koje je osuđen.

Tvrdio je da informacije koje je preneo nisu bile klasifikovane kao tajne.

Odbrana optuženog je saopštila da još nije odlučila da li će se žaliti na presudu, ali smatra da su sudije preširoko tumačile nezakonitu obaveštajnu aktivnost.

Bivši radnik obezbeđenja "imao je otprilike isti nivo pristupa kao radnik koji je zadužen za čišćenje prostorije Ambasade", rekla je advokatica Inger Zadig.

"Informacije koje je delio bile su bezvredne i, ni pojedinačno ni kolektivno, verovatno nisu mogle da naštete pojedincima ili bezbednosti bilo koje države", dodala je ona.

U Oslu, u Srbiji i Turskoj, taj bivši radnik obezbeđenja je ruskim i/ili iranskim vlastima davao imena, adrese, brojeve telefona i registarske tablice diplomata i zaposlenih u Ambasadi SAD, kao i njihovih supružnika i dece.

Takođe je dostavio plan zgrade Ambasade, bezbednosne procedure i spisak i-mejlova koje koriste norveške obaveštajne agencije.

Tužilaštvo je tražilo kaznu od šest godina i četiri meseca za ove optužbe, za koje je propisana maksimalna kazna od 21 godine zatvora.

Norveške obaveštajne službe redovno ukazuju na Rusiju, Iran i Kinu kao glavne države koje se bave špijunažom.