Nemačka - zemlja u stanju pobune: Mašinovođe u štrajku, poljoprivrednici besni, ekstremna desnica sve popularnija

Nije tako davno bilo kada je tadašnja kancelarka Angela Merkel (CDU) pobedila na saveznim izborima tako što je pre svega radila jedno: ništa. „Znate me“, glasio je njen izborni slogan. A na plakatima su prikazivane njene ruke sastavljene u obliku deltoida. Taj gest u sebi ima nešto meditativno. Pomaže joj da se distancira od osobe nasuprot njoj, izjavila je jednom prilikom.

U jednom trenutku to je čak postao i politički simbol. On je označavao obećanje biračima da se po pitanju njihovog blagostanja i mira ništa neće promeniti. Da građani nemaju razloga za strah. Iz današnje perspektive to deluje kao pogrešan zaključak. Ali, prošlost je obeležila Nemce, piše Dojče vele.

Nespremni za šokove i krize

Bugarski politikolog Ivan Krastev kaže da se tako u Nemačkoj razvio sledeći mentalitet: „Menjajte svet, ali ne i moj stil života.“ Nemačka nije bila spremna za krize i šokove, rekao je on u oktobru 2023. u razgovoru sa saveznim ministrom privrede Robertom Habekom (Zeleni), kako je preneo „Špigel“. „Poslednjih 30 godina bilo je tako dobro i ljudi žele da se to juče ne završi.“

Ali, za rat u Ukrajini i njegove posledice po Nemačku nije bila spremna ni savezna vlada koju čine Socijaldemokrate (SPD), Zeleni i Liberali (FDP). Kada je u decembru ta tzv. „semafor-koalicija“ došla na vlast, njeno obećanje je glasilo: promeniti Nemačku, ali bez gubitka blagostanja.

Čak je i transformacija privrede i društva u klimatski neutralne trebalo da bude moguća bez gubitka blagostanja. To je trebalo da se finansira sa 60 milijardi evra koje, suprotno očekivanjima, nisu bile potrošene za vreme pandemije korone. Ali, Savezni ustavni sud je to u novembru 2023. proglasio neustavnim.

Štednja teško podnošljiva

Sad nemačkoj vladi nedostaje novca. Već nakon izbijanja rata bilo je jasno da ona ne može da održi svoje obećanje. Nakon obustave dotoka jeftinog ruskog gasa, cene su delimično eksplodirale i privreda je zapala u recesiju. Gubitak blagostanja oseća se svuda.

U takvoj situaciji svaka dodatna štednja doživljava se kao preveliki teret. Jedni su zbog toga umorni i slomljeni, drugi besni na vladu. Kada je savezni kancelar Olaf Šolc za Novu godinu i nakon toga posetio područja pogođena poplavama, suočio se s čistom mržnjom. Vređali su ga dovikujući mu da je „lažov“, „izdajica naroda“ i „kriminalac“.

Drama s trajektom na Severnom moru

Posebno su ljuti bili poljoprivrednici kojima bi trebalo da budu ukinute subvencije. Oni zato po čitavoj Nemačkoj blokiraju puteve, traktorima dolaze u gradove i blokiraju saobraćaj protestujući na taj način protiv planova vlade.

Besni poljoprivrednici su na severu – možda i u saradnji s desnim ekstremistima – pokušali da upadnu na trajekt kojim se savezni ministar privrede i vicekancelar Robert Habek vraćao s božićnog odmora. Takve dramatične scene do sada su viđane samo na istoku zemlje, tamo gde delimično desno-ekstremistička Alternativa za Nemačku uživa veliku podršku. Za vreme pandemije korone demonstranti su tamo čak protestovali i pred privatnim kućama političara.

Tendencije podele i razdora

Prema jednom istraživanju iz 2016, Nemci su bili narod u EU koji je najmanje bio sklon populističkoj politici. Izgleda da se to promenilo. Društvo se polarizovalo, kaže publicista Albreht fon Luke iz časopisa „Listovi za nemačku i međunarodnu politiku“ (Blätter für deutsche und internationale Politik). Stavovi se sve više približavaju političkim ekstremima, kaže, Nemačka pokazuje „tendencije podele i razdora“, oprašta se od društva saglasnosti i pretvara u „nekulturu spora“, kaže Fon Luke.

„Spor jeste za demokratsku kulturu neophodan“, dodaje, „ali ako u tom sporu nema spremnosti na kompromis, već svaka grupacija pokušava da progura svoje maksimalne interese, onda se demokratija urušava, onda vlada gubi svaki autoritet i na kraju se pozicije sve više udaljavaju prema ekstremima“.

Svako gleda samo sebe

Slično, iako ne toliko dramatično, stvari vidi i Ursula Minh, direktorka Akademije za političko obrazovanje Tucing. „Mislim da ne bi trebalo da govorimo o podeli društva na dva jednaka dela, ali vidim da rubna područja društva postaju sve veća“, kaže politikološkinja u izjavi za DW. Pod tim ona misli na one koji „stvarno teže podelama, koji izražavaju veliko nezadovoljstvo, koji vode proteste“.

Kao što su trenutno poljoprivrednici. Ali i Sindikat mašinovođa. To su dve jake interesne grupe koje svojim akcijama mogu da parališu čitavu zemlju. Za Lukea su protesti poljoprivrednika primer toga da „svako gleda samo na sebe“.

„Seljaci su postigli to da vlada odustane od gotovo svih mera, ali se i dalje bore kako bi progurali sve do poslednjeg zahteva“, kaže.

Nagomilani bes

Ursula Minh smatra da je uzrok protesta poljoprivrednika to što su oni preopterećeni. S jedne strane finansijski, jer je najpre trebalo da subvencije budu brzo ukinute, „a da ljudi nisu imali mogućnost da se pravovremeno na to pripreme“. Ali, oni su osećali i da su zaobiđeni, jer se pre odluke nije s njima i njihovim udruženjima razgovaralo. „Osećaju se kao gurnuti u zapećak rub i misle da se ne uzima u obzir to koliko su oni zaista važni.“

Onaj ko razgovara sa seljacima često od njih čuje da je pritisak za sprovođenje reformi preveliki. Stalno neki novi propisi za zaštitu klime i okoline, kao i za zaštitu životinja. Posebno ona manja gazdinstva navode da im je dato suviše malo vremena za prilagođavanja i da novac koji imaju nije dovoljan za to.

Ishitrene odluke vlade?

Kad je početkom 2023. procurila informacija da vlada namerava što je pre moguće da zabrani grejanje na lož-ulje i gas, i da propiše instalaciju toplotnih pumpi, javno zgražavanje bilo je ogromno. Naročito je palo poverenje u ministra privrede Habek iz redova Zelenih, a i popularnost vladajućih stranaka dramatično je pala.

Politikološkinja Minh kaže: „Do tada su mnogi govorili: To možemo da razumemo, nešto mora da se promeni. Ali to što se sve tako brzo odrazilo na lični novčanik, to je bila promena zbog koje su mnogi imali osećaj da država donosi ishitrene odluke.“

Zastave nekadašnje Kraljevine Saksonije i Nemačkog carstva, koje često nose pristalice desničarske ekstremističke mikro-partije „Slobodna Saksonija“, na protestu u Drezdenu 8. januara 2024.Zastave nekadašnje Kraljevine Saksonije i Nemačkog carstva, koje često nose pristalice desničarske ekstremističke mikro-partije „Slobodna Saksonija“, na protestu u Drezdenu 8. januara 2024.

Ipak, u Nemačkoj niko ne mora da se oseća preopterećenim, tvrdi Minh. „Mislim da smo mi zemlja koja ima velike resurse, koja ima finansijsku osnovu, mi smo socijalna država.“ Razumljivo je da su pojedinci bili zabrinuti, ali nema razloga za opšti strah, kaže ona.

Mnogi, međutim, stvari vide drugačije. Stranka koja od toga najviše profitira je Alternativa za Nemačku (AfD). Podrška toj partiji kontinuirano je rasla. U Saksoniji, Tiringiji i Brandenburgu, gde se u septembru ove godine održavaju pokrajinski izbori, AfD je najjača stranka, ponegde i sa velikom prednošću.

Alternativa za Nemačku pojačava polarizaciju. Politikološkinja Minh upozorava da ne bi trebalo slušati „samo poruke ekstremista i populista“. „Trenutno, prema mom mišljenju, stvarno postoji pretnja ili određena opasnost. Kod dela stanovništva postoje pretpostavke da se lako da instrumentalizuju.“ Raste broj ljudi koji se, kako kaže, „okreću i kažu: Nama pričaju samo laži“.

Publicista Albreht fon Luke očekuje da ćemo u 2024. biti svedoci izbori „besnih građana“, tim pre što kod vlade semafor-koalicije poboljšanje nije ni na vidiku. „Njihove svađe će se nastaviti, nezadovoljstvo u zemlji će da raste. Dobićemo izbore protesta i predrasuda.“

***

BONUS VIDEO: