Nemačka, Švedska i Češka se pripremaju za veliki rat u Evropi? "Moguć je i najgori scenario"

"Ne možemo samo da kažemo da je situacija jako ozbiljna, građani moraju da shvate šta to tačno znači", poručio je Mikej Bajden, komandant vojske tradicionalno neutralne Švedske, koji je na tom položaju poslednjih devet godina.

Kako piše Jutarnji list, bilo je to dovoljno da se današnje domaće vesti u Švedskoj vrte oko toga kako se pripremiti za rat, da savete o kriznom "shoppingu" podele neki političari i da vodeći dnevnik odluči da na dva meseca otključa sve sadržaje na svom portalu.

"Odluku smo doneli jer smatramo da to zahteva sigurnosna situacija", poručila je glavna urednica.

Vodeći švedski funkcioneri zaduženi za odbranu i bezbednost nisu jedini koji u poslednje vreme upozoravaju da bi Evropa mogla da se nađe u velikom ratu.

Pre nešto više od dva meseca istu poruku poslao je i nemački ministar obrane Boris Pistorius.

"Rusko-ukrajinski rat je istorijska prekretnica za Nemačku", ocenio je krajem novembra ministar obrane države koja je od Drugog svetskog rata stalno držala kočnicu na naoružavanju.

Međutim, nakon događaja na istoku Evrope i najveći politički pacifisti poput Analene Berbok podigli su ruku za dodatnih stotinu milijardi evra za vojni budžet.

"Nemačko društvo i vojska trebalo bi da buud spremni za potencijalni rat na teritoriji Evrope", poručio je Pistorius.

"Moramo biti spremni na odbranu i moramo za to pripremiti našu vojsku i građane", naglasio je ministar iz redova socijaldemokrata.

Karel Rehka, komandant češke vojske, slično je govorio u decembru.

On je rekao da se češke oružane snage moraju pripremiti za rat s Rusijom.

"Nužno je početi s opsežnim naoružavanjem i obukom vojske", rekao je komandant češke vojske, kada je češka vlada pred Božić prihvatila Koncept za razvoj čeških oružanih snaga do 2035. godine.

Stav Vlade Češke je da je jedini način za prevenciju sukoba vojna doktrina odvraćanja Rusije od rata.

"Mi se sada prilagođavamo novoj situaciji. Ruski napad na Ukrajinu 2022. godine srušio je iluzije o večnom miru i razdoblju dugog upozorenja. Mi revidiramo obrambene planove i analiziramo iskustvo s ukrajinskog fronta", napisao je Rehka u uvodu svog saopštenja o novom konceptu.

Prema njegovim rečima, vojska u narednom periodu treba da se naoruža modernom tehnologijom i da obuči svoje vojnike.

"Moramo se pripremiti za najteži scenario, a to je opsežni, intenzivni rat s tehnološki naprednim neprijateljem koji poseduje nuklearno naoružanje. I moramo to učiniti brzo", napisao je Rehka.

Češka ministrka odbrane Jana Černočova rekla je da će modernizacija vojske biti podeljena na dva dela. Prvi deo se odnosi na razdoblje do 2030. godine kada se očekuje značajno povećanje ulaganja u vojsku.

"Umesto dosadašnjih 20 odsto, odbrana će uložiti do 60 odsto vojnog proračuna na nove tehnologije i opremu", rekla je Černočova.

U intervjuu za nemačke novine Welt am Sonntag, ministar odbrane te države je upozorio da će ruska pretnja Evropi rasti do kraja decenije.

Prema njegovoj oceni, vremenski prozor za delovanje je između pet i osam godina i zato je on pozvao evropske zemlje da ojačaju svoje obrambene industrije i prilagode se geopolitičkim pomacima.

Pistorius je upozorio da EU mora da deluje, posebno zato što postoji mogućnost da se smanji angažman SAD na Starom kontinentu. Vašington pažnju upravlja ka Pacifiku, a Evropa će morati sama da se pobrine za svoju bezbednost - ne računajući na američki kišobran.

Bundestag je nakon napada na Ukrajinu prihvatio osnivanje posebnog vojnog fonda sa stotinu milijardi evra za vojsku.

Da potencijalno stižu olovna vremena signalizirala je i nedavna objava vesti da je Donald Tramp, koji bi se mogao vratiti u Belu kuću, u razgovoru s evropskim čelnicima izrazio nesklonost vojnom pomaganju SAD Evropi.

Tramp je, tvrde evropske diplomate, rekao da je NATO mrtav te da mu EU duguje stotine milijardi za vojnu podršku.

"Moramo ozbiljno shvatiti rusku pretnju za Baltičke države, Gruziju i Moldaviju. To nije samo zveckanje oružjem. Do kraja ove decenije, mogli bismo se suočiti s raznim opasnostima", izjavio je pre toga Pistorius.

Upozorenja švedskih čelnika ozbiljno su shvatili Šveđani. Njihovi mediji izveštavaju o naglom porastu kupovine proizvoda za ličnu odbranu i slučaj rata.

Deo švedskih političara, među kojima i bivša premijerka Magdalena Anderson, kritikovali su najnovije izjave kolega - navodeći da su preterali s plašenjem građana.

"Situacija je ozbiljna, ali rat nam nije još pred vratima", poručila je političarka iz redova socijaldemokrata.