11
Nemačka tehnološka kompanija Kontron nastavila je da izvozi osetljivu opremu u Rusiju i nakon što je Evropska unija uvela nove sankcije režimu Vladimira Putina zbog invazije na Ukrajinu, otkriva istraživanje portala Politiko.
Krajem 2023. godine, Kontron je preko svoje slovenačke filijale Kontron d.o.o. izvezao telekomunikacionu opremu u vrednosti većoj od 3,5 miliona evra ka ruskoj firmi Iskra Technologies, koja posluje u okviru iste korporacije.
PROČITAJTE JOŠ:
Ove isporuke usledile su uprkos 11. paketu sankcija EU iz juna 2023. godine, koji je posebno usmeren na zabranu izvoza napredne i dvonamenske tehnologije u Rusiju. Prema dokumentaciji u koju je Politiko imao uvid, iz Slovenije je u periodu od jula do novembra iste godine ka Rusiji upućeno 11 pošiljki — mesecima nakon što su sankcije stupile na snagu.
Među isporučenom opremom nalazio se i SI3000, dvonamenski sistem sposoban za nadzor i presretanje komunikacija.
Kompanija je saopštila da su ove pošiljke bile deo prethodno ugovorenih narudžbina koje su imale odgovarajuće izvozne dozvole odobrene od strane slovenačke vlade. Dodaju da su nove isporuke potpuno obustavljene nakon juna 2023.
„Nakon stupanja na snagu 11. paketa sankcija, prekinuli smo sav izvoz nove robe. Isporuke su obavljene isključivo na osnovu ranije izdatih dozvola, u skladu sa važećim evropskim propisima“, navodi se u saopštenju Kontrona.
Međutim, evropske sankcije odnose se i na stare i na nove ugovore, bez obzira na datum njihovog potpisivanja. Iako postoji mogućnost izuzetaka (npr. za sajber bezbednost, hitne slučajeve i medicinsku opremu), svaka takva isporuka mora prethodno biti odobrena od strane nadležnih organa države članice.
Evropska komisija i nemačka carina do sada nisu pokrenule istragu protiv Kontrona, ali slučaj je izazvao ozbiljnu zabrinutost u vezi sa probojem sankcija i dostupnošću ključne zapadne tehnologije Rusiji.
Roderih Kizeveter, poslanik CDU i bivši NATO zvaničnik, izjavio je za Politiko:
„Nedostatak zapadne tehnologije ozbiljan je udarac ruskoj ratnoj industriji. Zbog toga Moskva konstantno pokušava da zaobiđe sankcije korišćenjem sofisticiranih mreža“.
On je upozorio da omogućavanje Rusiji da dođe do nadzorne i komunikacione opreme direktno podriva evropsku bezbednost.
Konstantin fon Notc, poslanik Zelenih i predsednik parlamentarne komisije za nadzor bezbednosnih službi, istakao je da se ni jedan pokušaj potkopavanja sankcija ne sme tolerisati:
„Nadležni evropski i nacionalni organi moraju detaljno ispitati sve sumnjive slučajeve i odlučno delovati. Sve rupe u režimu sankcija moraju se hitno zatvoriti“.
Bil Brauder, poznati britansko-američki aktivista i investitor, poručio je:
„Sankcije nemaju smisla ako se ne sprovode. Neophodno je suzbiti sve koji podržavaju Putinovu ratnu mašineriju i sprečiti isporuke dvonamenske tehnologije Rusiji”.
Kontron je još 2021. godine najavio povlačenje sa ruskog tržišta, osudivši „veliku ljudsku patnju“ izazvanu invazijom na Ukrajinu. U 2022. obećali su postupno povlačenje, a broj zaposlenih u Rusiji smanjen je sa skoro 600 na 240.
Uprkos tome, kompanija i dalje posluje u Rusiji preko svoje filijale Iskra Technologies, koja je pod evropskim sankcijama od decembra 2024. Kontron, preko slovenačke podružnice, zadržao je 48,4% vlasništva u Iskri i, putem opcije na akcije, de fakto kontrolu nad firmom.
Na pitanje ko je vlasnik preostalih 51,6%, Kontron je odgovorio da je reč o ruskom entitetu „koji nije povezan sa državom ili državnim firmama“.
Od juna 2023. godine, Kontron d.o.o. iz Slovenije izvršio je najmanje 49 isporuka sistema SI3000 i rezervnih delova svojoj filijali u Kazahstanu, zemlji blisko povezanoj sa Rusijom.
Kompanija tvrdi da su svi proizvodi isporučeni isključivo za lokalnu upotrebu i da su kazahstanske vlasti u obavezi da spreče preusmeravanje robe ka Rusiji.
Suočena sa sankcijama, Rusija pokušava da postane nezavisna od zapadne tehnologije. Iskra Technologies je deo te strategije — u junu 2024. dobila je nagradu za doprinos tehnološkoj nezavisnosti, a u julu investirala 500.000 dolara u proširenje proizvodnje rutera za državnu kompaniju Rostelekom.
Ruske vlasti sada neke varijante sistema SI3000 klasifikuju kao domaće proizvode. Kontron navodi da od 2022. godine nije pružao dodatnu tehničku podršku niti prenosio tehnologiju svojoj ruskoj filijali.
Iskra Technologies je u avgustu 2023. spojena sa firmom RTSoft, koju Kontron opisuje kao „rusku sestrinsku kompaniju“. RTSoft je imao dozvolu FSB-a za rad sa poverljivim podacima od 2016. godine, ali Kontron tvrdi da je ta dozvola istekla u aprilu 2022, te da nije bilo isporuka opreme ruskim bezbednosnim službama.
Ipak, RTSoft je ranije sarađivao sa ruskim Ministarstvom odbrane i bio u sporu sa istraživačkim institutom povezanim sa vojnom obaveštajnom službom GRU.
Kontron negira bilo kakvu saradnju sa ruskom vojskom posle početka invazije.
Prema slovenačkim dokumentima, Kontron d.o.o. je do kraja 2023. imao aktivnu pozajmicu od 3,546 miliona evra prema Iskra Technologies, sa rokom otplate do 2027. Takođe, 2022. godine oprostio je dug u iznosu od 6,393 miliona evra istoj firmi.
EU sankcije strogo zabranjuju finansijsku podršku sankcionisanim subjektima. Kontron tvrdi da su sve aktivnosti proverene i usklađene sa evropskim zakonodavstvom.
Roderih Kizeveter ocenio je da nemačke vlasti moraju odmah reagovati:
„Nemačka je dosad bila slaba u sprovođenju sankcija i često je insistirala na njihovom ublažavanju unutar EU.“
Olof Gil, portparol Evropske komisije, izjavio je:
„Ne komentarišemo pojedinačne slučajeve. Za primenu i nadzor sankcija odgovorne su države članice.“
