NATO se sprema za rat na Arktiku: Ledeni region postaje ključna tačka svetske bezbednosti

Norveški ministar odbrane Tore Sandvik često pokazuje mapu sveta posmatranu iz ugla Arktika. Na njoj posebno ističe rusko poluostrvo Kola, unutar Arktičkog kruga i tik uz granicu sa Norveškom, gde se nalazi jedno od najvećih nuklearnih arsenala na svetu. Upravo preko Arktika vodi najkraća putanja interkontinentalnih balističkih raketa ka američkim gradovima.

„Interkontinentalna balistička raketa dolazi brzinom od sedam kilometara u sekundi i potrebno joj je 18 minuta od lansiranja do velikog američkog grada“, kaže Sandvik. „Ovo je odbrana domovine. Zato ovo iznosimo pred predsednika Trampa i saveznike - ovo je odbrana SAD, Londona, Pariza, Berlina, cele Alijanse.“

Američki predsednik Donald Tramp poslednjih godinu dana agresivno je skretao pažnju na Grenland, čak i izazivajući nelagodu saveznika. Međutim, dogovoreni „okvir saradnje“ sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom prošle nedelje pomerio je fokus Alijanse ka bezbednosti Arktika - temi na kojoj nordijske zemlje insistiraju decenijama.

„NATO mora da poveća svoje angažovanje na Arktiku“, poručila je danska premijerka Mete Frederiksen. „Odbrana i bezbednost Arktika pitanje su cele Alijanse.“

Za pet nordijskih država, koje sve imaju arktički status, to je prilika da se geopolitička rasprava vrati na ono što smatraju ključnim problemom – Rusiju. Nakon Hladnog rata gotovo sve arktičke zemlje smanjile su vojno prisustvo, zatvarajući baze, uključujući i SAD u Grenlandu i na Islandu. Rusija je, međutim, već početkom 2000-ih, pod Vladimirom Putinom, započela obnovu vojne i ekonomske infrastrukture na severu.

Danas Moskva kontroliše oko polovine kopna i voda Arktika i ima više od 40 vojnih objekata duž severne obale – baze, aerodrome, radarske stanice i luke. Arktik je ključan i za rusku nuklearnu doktrinu: Severna flota, sa sedištem u Severomorsku na Koli, upravlja polovinom ruskih nuklearnih podmornica.
„Severna flota, posebno njene podmornice, stub su ruskog strateškog odvraćanja“, objašnjava Ondrej Ditrih iz Instituta EU za bezbednosne studije. „Zbog toga se i dalje modernizuje.“

Nordijske zemlje s rastućom zabrinutošću prate ove poteze. „Znamo da Rusija pojačava aktivnosti na severu. Uz to, kako se led topi, Kina jača kao regionalna sila sa globalnim ambicijama – sami sebe nazivaju ‘blisko-arktičkom nacijom’“, upozorava Sandvik. Jedan visoki nordijski zvaničnik dodaje: „Koncentracija vojnih resursa u našem susedstvu je ogromna.“

NATO je poslednjih godina intenzivirao vojne vežbe u arktičkim uslovima u Norveškoj, Finskoj i Grenlandu. U martu će oko 25.000 vojnika, uključujući 4.000 Amerikanaca, učestvovati u vežbi „Cold Response“, simulirajući ratovanje na kopnu, moru i u vazduhu u ekstremnim zimskim uslovima.

Ključne tačke mogućeg sukoba su dva morska prolaza: GIUK prolaz između Grenlanda, Islanda i Velike Britanije i takozvani „Medveđi prolaz“ između Svalbarda i norveške obale, blizu Kola poluostrva. Norveška taj prostor nadgleda avionima P-8, satelitima, dronovima, podmornicama i fregatama.
„Tako NATO razmišlja o odbrani u trenutku ozbiljne krize. Ali pre svega, cilj je odvraćanje i sprečavanje eskalacije“, kaže Sandvik.

Ipak, interesovanje za Arktik više je vezano za nadzor iz vazduha i ispod mora nego za kopnene operacije. „Grenland je nemoguće ‘osvojiti’. Možete zauzeti Nuuk, ali 95 odsto ostrva su sneg i led“, kaže jedan danski zvaničnik.

U nordijskim zemljama postoji bojazan da bezbednost potpuno potiskuje druge teme. „Plašim se da militarizacija dominira agendom, a zaboravljamo klimatske promene, infrastrukturu i prava starosedelačkih naroda“, upozorava visoki zvaničnik. „Od militarizacije Arktika nema mnogo koristi - to je izuzetno teško područje za delovanje.“

Za sada, rusko jačanje na severu usporeno je ratom u Ukrajini. „Stvarno prisustvo snaga u arktičkim bazama je smanjeno jer su neke brigade prebačene u Ukrajinu i pretrpele velike gubitke“, kaže Ditrih. Ipak, kako zaključuje Sandvik: „Ovo je dugoročna trka strateške konkurencije na Arktiku.“