Počela borba za Arktik: Svi ga žele, ali jedna zemlja ima najveću prednost

Amerika želi više

Tramp otvoreno tvrdi da je Grenland neophodan Sjedinjenim Državama iz razloga nacionalne bezbednosti. Na društvenim mrežama poručio je da bi „NATO trebalo da otvori put“ da SAD dođu do ostrva, uz upozorenje da će, ako Amerika to ne učini, Grenland završiti pod uticajem Rusije ili Kine. Upravo tim povodom održava se sastanak o budućnosti Grenlanda, na kojem američki potpredsednik Džej-Di Vens razgovara sa ministrima spoljnih poslova Danske i Grenlanda, kao i sa državnim sekretarom Markom Rubiom, piše Index.hr.

Iako SAD već imaju stalno raspoređen kontingent od više od sto vojnika u bazi Pitufik na severozapadu Grenlanda, Tramp smatra da postojeći sporazumi nisu dovoljni. Kao moguće opcije pominju se različiti scenariji – od političkog procesa koji bi vodio ka referendumu o nezavisnosti, pa sve do ekstremnijih varijanti koje uključuju i vojnu intervenciju.

Evropske vlade Trampove izjave više ne doživljavaju kao puku retoriku. U diplomatskim krugovima razmatraju se različiti odgovori – od kompromisa i finansijske podrške Grenlandu, preko ekonomskih mera, pa čak i slanja vojske u cilju odvraćanja.

Napetosti i oko Svalbarda

Grenland nije jedina tačka sukoba na Arktiku. Paralelno rastu tenzije i oko Svalbarda, norveškog arhipelaga sa posebnim međunarodnim statusom. Norveška poslednjih godina pooštrava kontrolu: ograničava prava stranaca, blokira prodaju zemljišta i pojačava nadzor nad stranim istraživačima.

Svalbard je strateški izuzetno važan – koristi se za satelitsko praćenje, nadzor raketnih putanja, a u okolnim morima se pretpostavlja postojanje nalazišta retkih metala. Kontrola nad tim arhipelagom donosi i snažnu poziciju u borbi za dominaciju na Arktiku.

Zašto je Arktik ključan

Grenland i Svalbard samo su deo šire slike u kojoj Arktik postaje centralno mesto nadmetanja velikih sila. Klimatske promene, topljenje leda i pristup prirodnim resursima pojačali su rivalstvo između Sjedinjenih Država, Rusije i Kine.

Arktički led je od 1980. godine izgubio oko 75 odsto zapremine, a letnja ledena površina se drastično smanjila. Ako se taj trend nastavi, Arktik bi već oko 2035. mogao ostati bez leda tokom leta. To bi omogućilo daleko veću plovnost Severnog morskog puta, koji se proteže uglavnom duž ruske obale i smatra se budućom ključnom pomorskom rutom. Putovanje između Roterdama i Jokohame tim pravcem bilo bi čak 40 odsto kraće nego preko Sueckog kanala.

Uz to, Arktik je izuzetno bogat energentima. Procene američkog Geološkog instituta govore da region sadrži oko 13 odsto neotkrivenih svetskih rezervi nafte i čak 30 odsto neotkrivenih rezervi gasa, dok pojedini izvori navode i do 160 milijardi barela nafte.

Kina – pretnja ili ne?

Kina, iako se nalazi više od 1.500 kilometara južno od Arktičkog kruga, 2018. godine proglasila se „državom bliskom Arktiku“ i objavila svoju arktičku strategiju. Pokušava da poveća uticaj kroz naučne ekspedicije, infrastrukturna ulaganja i projekte eksploatacije resursa, kao i kroz ideju „Polarnog puta svile“.

Ipak, stručnjaci smatraju da je kineski uticaj na Arktiku i dalje ograničen i da Peking nije pretnja razmera kakve često pominje Tramp. Prema njihovim ocenama, jedini realan put za veći kineski uticaj vodi preko Rusije.

Rusija kao arktička sila

Za razliku od Kine, Rusija je već sada dominantna arktička sila. Iako SAD imaju značajno prisustvo, njihova logistika i stalna infrastruktura ne mogu se meriti sa ruskom. Moskva ubrzano jača vojno prisustvo u regionu, modernizuje arktičke baze, razvija flotu nuklearnih ledolomaca i sve otvorenije tretira Severni morski put kao koridor pod svojom kontrolom.

Više od polovine obale Arktičkog okeana pripada Rusiji, u tom području živi oko dva miliona ruskih građana, a čak petina ruskog BDP-a stvara se na Arktiku. Sve to daje Moskvi ogromnu prednost.

Da li je Grenland ključan za SAD?

Bivši američki ambasador pri NATO-u Nik Berns smatra da je Grenland strateški važan u svetu u kojem Rusija i Kina imaju velike arktičke ambicije. Ipak, i on i drugi stručnjaci ističu da potpuna kontrola nad Grenlandom nije neophodna za ostvarenje američkih bezbednosnih ciljeva.

Odbrambeni sporazum SAD i Danske iz 1951. godine već omogućava Amerikancima da grade i upravljaju vojnim bazama na Grenlandu, što značajno smanjuje potrebu za radikalnijim potezima.

Resursi kao dodatni motiv

Pored vojne kontrole i pomorskih ruta, Arktik je važan i zbog prirodnih bogatstava – nafte, gasa, uranijuma i retkih zemnih elemenata, ključnih za modernu tehnologiju i vojnu industriju. Grenland je među vodećim državama po rezervama ovih minerala, iako njihova eksploatacija još nije započeta zbog surovih klimatskih uslova i slabe infrastrukture.

Tramp javno tvrdi da resursi nisu glavni motiv i da je Grenland SAD-u potreban isključivo zbog bezbednosti. Međutim, drugi američki zvaničnici otvoreno priznaju da su „kritični minerali“ jedan od važnih razloga interesovanja Vašingtona.

Kako se led povlači, Arktik prestaje da bude zabačena periferija i postaje prostor u kojem se ukrštaju vojni interesi, nadzor i kontrola strateških pravaca. Nekadašnja ideja „dalekog severa bez tenzija“ sve više pripada prošlosti. Arktik se danas oblikuje kao nova ključna zona globalnog nadmetanja velikih sila.