Nasleđe najpoznatijeg narko-bosa ne bledi: Eskobar je od Kolumbije napravio svetsku prestonicu ubistava, glavni je "junak" Netfliksove serije, sad se istorija ponavlja

Pablo Eskobar bio je najveći kolumbijski narko-bos i ime koje se u čitavom svetu povezuje upravo sa kartelima i švercom narkotika.Počeo je kao dete iz siromašne porodice, čak je u jednom periodu i studirao, ali je ubrzo, sa svojim rođacima, pronašao način da brže zaradi mnogo veću količinu novca.

On je 1976. godine osnovao kartel Medeljin, koji je distribuirao kokain i među prvima uspostavio rute za šverc u Sjedinjene Države. Eskobar je praktično najveći narko-bos koji je uspeo da prodre na tržište Amerike i preko svog kartela transportuje oko 80 tona kokaina iz Kolumbije u SAD.Na samom početku, droga je prebacivana u Majami u starim avionskim gumama, a sam Eskobar je nekoliko puta lično vršio prevoz. Ipak, jednom prilikom je uhapšen i uspeo je da se izvuče tako što je podmitio sudije. Ovo je bio okidač da donese ključnu odluku - više neće on prevoziti robu, već je za to angažovao pilote. Očekivano, postao je jedan od najbogatijih ljudi na svetu, koji se sa svojim protivnicima brutalno obračunavao.

U Kolumbiji su, za vreme ere Eskobara, ubijani pripadnici suparničkih kartela, policajci, sudije, obični građani, pa i pojedini političari.Ukratko, za vreme najvećeg uzleta Eskobara, Kolumbija je postala svetska prestonica ubistava.

Političke veze

Eskobar je 1982. doneo za mnoge neočekivanu odluku da uđe u politiku, kandidovanjem za kongresmena. Ovo i ne treba da iznenađuje jer je navodno još u mladosti pričao da želi da postane predsednik Kolumbije.

Uspeo je da postane kongresmen, ali je time i privukao pažnju na sebe, pa je u javnosti optužen da je narko-diler. Tada je naredio ubistvo svog političkog protivnika Rodriga Lare Bonilje, nakon čega je sa porodicom pobegao iz Kolumbije.U međuvremenu, pod pritiskom SAD, vlada Kolumbije je donela zakon o ekstradiciji kojim je bilo omogućeno da se državljani Kolumbije isporučuju u SAD i da im se tamo sudi. To je označavalo početak rata između kartela Medeljin  i vlade. Čuvena je i njegova fotografija sa detetom ispred Bele kuće, u trenucima kada je za njim bila raspisana poternica.

Rat do istrebljenja

U novembru 1985. Eskobar je platio gerilskom pokretu da napadne Vrhovni sud u Bogoti, kada je ubijeno četvoro sudija, mnoštvo policajaca ali i članova gerile.U roku od dve godine samo u Medeljinu ubijeno je preko 700 policajaca. Za to vreme posao je bio na vrhuncu, a kartel je mesečno slao desetine tona kokaina u Ameriku i brzo se proširili na Španiju.Rat se privremeno završava 1991. kada je vlada pod pritiskom Eskobara promenila ustav i zabranila ekstradiciju. Dogovor je bio da Eskobar u Kolumbiji provede 7 godina u zatvoru. Pristao je ali pod uslovom da sam sebi napravi zatvor. Kupio je kuću na planini iznad Medeljina i odlučio da tu boravi. To mesto je dobilo naziv katedrala. Međutim, pre nego što su ga vlasti premestile u drugi zatvor, on je pobegao. U poteri za njim učestvovale su kolumbijska policija, američka Agencija za suzbijanje narkotika (DEA), kao i CIA.

To je bio i poslednji trzaj Pabla Eskobara. Njegova smrt 1993. i dalje je misterija, oko koje postoji polemika i nekoliko verzija. Prema jednoj verziji, Eskobar je pucao sebi u glavu kako bi izbegao hapšenje. Prema drugoj, za njega je bio koban jedan od hiljadu metaka koji su ispaljivani ka njemu dok je preko krovova bežao od hapšenja.Eskobar i njegov kartel glavna su tema i popularne Netfliksove serije "Narkos".

Istorija se ponavlja

Pobeda levičarskog kandidata Gustava Petra na izborima 2022. mnogima je ulila nadu za drugačiji i kvalitetniji život.

Međutim, Petru se desilo ono što je doživeo i njegov prethodnik Ernesto Semper, koji je optužen da je novac za svoju predsedničku kampanju primao od narko-kartela.Poreklo ove krize ne leži izvan zidina predsedničke palate Narino, već se krije u njenim hodnicima, kancelarijama i telefonima. Priču nisu napisali navodni neprijatelji promene, kako Petro tvrdi, već dvoje predsednikovih najbližih saveznika - Armando Benedeti i Laura Sarabija.

Njih dvoje su se pridružili Petrovoj predsedničkoj kampanji iako nisu bili levičari, ali su postali ključne osobe za pobedu, ona kao lični sekretar i on kao rukovodilac kampanje. Nakon pobede, Petro ih je nagradio tako što je Sarabiju postavio za šefa svog kabineta, a Benedetija za ambasadora u Venecueli, položaj koji je, kako analitičari tvrde, Benedeti uvek prezirao, jer je smatrao da je daleko od centra moći. Rastuća netrpeljivost između njih dvojice, rezultovala je izbacivanjem prljavog veša.Pre nekoliko meseci, Sarabija je prijavila krađu novca iz svog doma. Anonimni izvori svakim danom potpiruju vatru u celom slučaju. Jedan kaže da u aktovkama ukradenim iz Sarabijinog doma nije bilo samo 7.000 dolara (kako je ona tvrdila), već više od 500.000 dolara i da je novac pripadao predsedniku. I Sarabija i Petro odbacuju te optužbe, tvrdeći da, kao i većina Kolumbijaca, nikada nisu videli toliku sumu novca.U međuvremenu je objavljeno nekoliko procurilih audio snimaka Benedetija, u kojima on verbalno napada Sarabiju, omalovažavajući je i preteći da će objaviti detalje o navodnom nezakonitom finansiranju Petrove predsedničke kampanje.Benedeti na snimku priča da je prikupio skoro četiri miliona dolara za kampanju od donatora i nagoveštava da je deo novca došao od narko-kartela.BONUS VIDEO Eskobarovi Nilski konji

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=eskobarovinilskikonjiik-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5699230"]