Nakon 75 godina tektonske promene u NATO-u: Zemlje u okruženju Rusije se spremaju za rat, razmatra se regrutacija žena

Nakon ruske invazije na Ukrajinu, regrutacija se širi Evropom, a oni koji žive u komšiliku Rusije pozivaju svoje saveznike iz NATO-a, uključujući i Veliku Britaniju, da slede njihov primer. Norveška je objavila da povećava broj regrutovanih vojnika, i to nakon što je Danska saopštila da namerava da proširi regrutaciju i na žene i produži trajanje službe.

Letonija i Švedska su nedavno ponovo aktivirale vojnu službu, a Litvanija ju je vratila nakon ruske aneksije Krima 2014. godine.

"To uzima danak. Ali na kraju, to je služba za vašu zemlju", kaže Toivo, objašnjavajući kako mu je trening najteže iskustvo u životu.

Kiša je za nekoliko minuta prešla u grad, a zatim i u sneg, svi vojnici su mokri do gole kože.

"Žao mi je regruta u Ukrajini. Oni se bore za život. Naši momci stiču veštine kako bi se snašli u životu, a grade i samopouzdanje. Za nekoliko nedelja ovi momci će biti spremni za borbu protiv neprijatelja", ističe kapetan Mik Habma, misleći na Rusiju.

"Na kraju imamo NATO"

Rusija nikada nije napala zemlju članicu NATO-a. Alijansa je pakt o kolektivnoj odbrani što znači da napad na jednu članicu predstavlja napad na sve. Tri zemlje NATO alijanse - Velika Britanija, SAD i Francuska, imaju nuklearno oružje, kao i Rusija, tako da bi postojala zabrinutost zbog rizika od nuklearne eskalacije kao rezultat takvog sukoba.

Da su Rusi napali, suočili bi se sa ogromnim porazom, ocenjuje Habma.

Transatlantski vojni savez od 32 zemlje članice, uključujući i "pridošlice" Finsku i Švedsku, u četvrtak je proslavilo 75. godišnjicu.

BBC je upitao estonsku premijerku Kaju Kalas kakva atmosfera vlada u zemlji. Ona je odgovorila da je prisutan i osećaj sigurnosti i strah od toga šta bi ruski lider Vladimir Putin mogao sledeće da uradi.

Za nju je ključno da saveznici iz NATO-a održe obećanje da će potrošiti dva odsto BDP-a na odbranu.

"Godine 1938. bilo je jasno da dolazi rat, pa su troškovi za odbranu povećani za 100 odsto, ali je već bilo kasno. To je ono što sada moramo da uradimo da bismo sačuvali naš način života, da bismo sačuvali mir u Evropi", ističe premijerka.

Kalas, koja je premijerka od 2021. godine, vidi regrutaciju kao sastavni deo bezbednosti i jače odbrane ukoliko Rusija napadne.

"Imamo rezervnu vojsku od 44.000 ljudi koja bi za Veliku Britaniju bila oko dva miliona ljudi. Dva miliona ljudi koji su spremni da brane svoju zemlju i znaju šta moraju da rade", kaže ona i dodaje da regrutaciju preporučuje i Velikoj Britaniji.

"Svaka država odlučuje za sebe, ali ovo (regrutaciju) preporučujem iz mnogo aspekata", kaže Kalas.

Portparol britanskog ministarstva odbrane rekao je za BBC da "apsolutno nema sugestija za povratak na regrutaciju".

Britanska vlada kaže da se 50 milijardi funti ulaže u njene oružane snage 2024. godine kako bi se uhvatili u koštac sa višestrukim pretnjama, uključujući rusku agresiju u Ukrajini, i da je "povećanje regrutovanja i poboljšanje zadržavanja u službama glavni prioritet".

Kako ističe BBC, nisu svi mladi Estonci entuzijastični kada je u pitanju vojna služba. Urbani život u centru prestonice daleko je od kišom natopljene šume u kojoj su regruti.

BONUS VIDEO Hadžović: BiH je već kandidat za članstvo u NATO savezu