"Najteže je kad vidiš mrtvog mladića od 20, 22 godine": Novinari BBC-a su bili u mrtvačnici u Donjecku, ono što su videli je jezivo

Nepoznati vojnici leže nagomilani u maloj mrtvačnici, nedaleko od prve linije u Donjecku, gde Margo (26) kaže da razgovara s mrtvima.

„Možda zvuči čudno… ali ja sam ta koja želi da se izvini za njihove smrti. Želim nekako da im se zahvalim. Kao da mogu da čuju, ali ne mogu da odgovore“, kaže Margo, a prenosi Index.hr.

Zvaničnih podataka nema, ali gubici su ogromni

Sedi iza neurednog stola iza teških vrata mrtvačnice i drži olovku u ruci. Njen je posao da beleži podatke o poginulima. Ukrajina ne daje službene brojke o svojim mrtvima – ukrajinske oružane snage ponovile su da su brojke o ratnim žrtvama državna tajna – ali Margo zna da su gubici ogromni.Brojke ostaju tajne. Ali američki zvaničnici, citirani u Njujork tajmsu, nedavno su naveli brojku od 70.000 mrtvih i čak 120.000 povređenih. To je zapanjujuća brojka, s obzirom na to da se procenjuje da oružane snage broje samo pola miliona. UN je zabeležio 9.177 civilnih smrti do sada.

Na unutrašnjoj strani Margoine desne ruke nalazi se mala tetovaža majke i deteta, s datumom rođenja njenog sina. Nokti su joj uređeni u bojama ukrajinske zastave. Nosi crnu majicu s natpisom „Ja sam Ukrajinka“.

„Ne možeš da se navikneš na to“

„Najteže je kad vidiš mrtvog mladića koji nije ni navršio 20, 22 godine. I shvatiš da nisu umrli prirodnom smrću“, kaže ona.„Ubijeni su. Ubijeni su za svoju zemlju. To je najbolnije. Ne možeš se navići na to. Sada je došlo do tačke gde je reč samo o tome da pomognemo momcima da se vrate kući“, govori ona za BBC.Najteži dan njenog života, kaže, bio je kada su u mrtvačnicu doneli njenog supruga na dan kada je umro. Dvadesettrogodišnji Andrej poginuo je u bici 29. decemba 2022.

„Umro je braneći svoju domovinu“, kaže ona.Dodao je da je tada , po ko zna koji put, uverila sebe da bi trebalo da budem ovde i da bi trebalo da pomognem poginulima.Posao ju je očvrsnuo i postala je kao čelik, kaže. I bez obzira na to koliko bilo bolno videti tela koja se donose u mrtvačnicu, kaže da nikada ne plače u javnosti: „Sve to držim u sebi do večeri, kada dođem kući. Niko ne vidi moje suze.“

Velik skok broja ubijenih može se objasniti protivofanzivom

Još u aprilu procene Pentagona ukazivale su na znatno manji broj ukrajinskih smrti, 17.500. Skok na više od 70.000 delimično se može objasniti protivofanzivom na jugu. U početnim danima bilo je posebno teško ukrajinskoj pešadiji – „gore nego u Bahmutu“, rekao je BBC-jevom novinaru jedan zapovednik brigade koji se bori tamo.

Taj grad u Donjecku je, podsetimo, pao u ruske ruke u maju u jednoj od najkrvavijih bitaka rata do sada.Ukrajina je sada promenila taktiku, ali početak pokušaja probijanja ruskih odbrambenih odbrana u junu bio je skup, posebno za mlade, novoobučene vojnike. Umirali su „u desetinama“ svaki dan, rekao je jedan stariji narednik koji se borio oko donjeckog sela Velika Novosilka.U mrtvačnici, jednoj od nekoliko duž fronta, rade na identifikaciji nepoznatih vojnika koji dolaze direktno s bojišta.Vreće za telima iznose se napolje, jedna po jedna, i počinje potraga za tragovima.

U prvoj vreći za tela je telo mladića, oči mu još uvek otvorene, ruke pažljivo prekrštene preko krila. Lice mu je posečeno, a na nozi je rana. Izneseno je još jedno telo, prsti na desnoj ruci nedostaju, krv i blato s bojišta zaprljali su mu uniformu.

„Ovo je teško, ali potrebno“

Osoblje mrtvačnice pregleda im džepove, još uvek pune svakodnevnih predmeta – ključeva, mobilnih telefona, novčanika s porodičnim fotografijama. U smrti ti su predmeti tragovi koji bi mogli ponovno da ujedine neidentifikovane s njihovim porodicama.Crnim markerom na drugoj vreći za tela reč „neidentifikovano“ precrtana je i zamenjena muškim imenom i podacima o vojnoj jedinici. Stiže još vreće za tela, ali ograničenja izveštavanja ne dopuštaju novinaru BBC-ja da objavi koliko.

Grupa vojnika, zapovednika raznih činova, dolazi vojnim kamionetom i korača ispred mrtvačnice, pušeći cigarete. Pregledaju jedno telo da vide da li je vojnik iz njihove čete ili bataljona. Izgleda da je ubijen u artiljerijskom napadu – deo glave mu nedostaje, a rane na telu su još gore kad ga okrenu.„Ovo je teško. Neprijatno. Ali potrebno je, deo našeg posla. Moramo im pružiti dostojan ispraćaj“, kaže zamenik zapovednika bataljona koji koristi nadimak Avocat.

Groblja pokazuju razmere gubitaka

Još će vojnika iz njegove jedinice biti dovedeno da pomogne u identifikaciji tela, kaže on. Stvarne razmere gubitaka očigledne su na ukrajinskim grobljima.

Na kasnom popodnevnom suncu oko groblja Krasnopilske u Dnjepru glave suncokreta vise teške – počasna straža za sveže iskopane grobove koji se sve više šire prema periferiji.Na jednom takvom grobu 31-godišnja Oksana plače sama. Gleda slike svog preminulog supruga Pavla. Bradati i snažni mlađi narednik bio je prvak u dizanju tegova i lični trener. Poginuo je tokom prethodne ukrajinske protivofenzive, blizu grada Izjuma u novembru, kada je ruski helikopter ispalio projektil na njegov konvoj.

„Bio je oličenje ukrajinskog duha“

„Dobrovoljno je otišao da brani našu zemlju“, kaže Oksana.„Bio je ratnik u srcu – ljubitelj slobode. Bio je oličenje ukrajinskog duha.“ Trebalo je vremena da identifikuje Pavlovo telo. On je, kao i drugi s kojima je bio u vozilu, bio jako opečen. Na kraju je prepoznat po tetovaži", dodaje.

Žuto-plave ukrajinske zastave vijore se iznad svakog groba na laganom vetru. Ima ih stotine. Veliki talas gubitaka svakodnevno preplavljuje istočna i južna bojišta, puneći groblja u gradovima i selima duž Ukrajine.Oksanin suprug Pavlo poginuo je u prvoj protivofanzivi. Godinu i po dana nakon početka ovog rata malo je porodica koje nisu pogođene tugom. Ali ipak, čini se da nema popuštanja u volji za borbu. Ako išta, gubici su, zasad, ojačali odlučnost za pobedu.

„To je moja dužnost“

Oksana i Pavlo sklopili su pakt da će se ona, ako on umre, pridružiti vojsci. Poslednja dva meseca služi u jedinici za vazdušno nadziranje dronovima, na periferiji Bahmuta.Nedelju dana nakon susreta na groblju Oksana je u potpunom oklopu i kreće prema borbenoj poziciji u potrazi za ruskim protivtenkovskim odredom koji cilja ukrajinske snage. Kad tamo stigne, zvuk artiljerije, gotovo isključivo odlazne vatre, zaglušujuć je.Oksana se sada prijavila u vojsku. Reporter BBC-ja pita je zašto se izlaže opasnosti. To je njena moralna dužnost, kaže ona, dok se igra srebrnim venčanim prstenom na desnoj ruci.„Samo ću nastaviti ono što je on započeo. Dakle, svi njegovi napori nisu bili uzaludni. Volontiranje i donacije su sve dobre, ali želim biti deo toga, deo naše buduće pobede“, govori.BONUS VIDEO Ukrajinski desant na Krim