Dok je prošle subote svanulo, preko 64 km duge barijere između Gaze i Izraela, nekada samouvereno opisane kao „gvozdeni zid“, postalo je meta. Hamas je udario u oči i uši izraelske odbrane. Bilo je nešto pre 6.30 na kraju nedelje praznika u Sukotu kada su eksplozivne naprave, bačene odozgo od strane dronova, ismevale tvrdnje o neosvojivosti, onemogućavajući komunikacione kule zidova i njegove daljinski upravljane mitraljeske stubove, dok su snajperisti okidali senzore i kamere, zaslepljujući izraelske branioce, ostavljajući ih da gledaju u prazne ekrane, u onome što je očigledno bio smrtonosni pokret.
Neviđeni u slabom svetlu ranog jutra i nečuveni pod urlikom prve od oko 2.200 raketa ispaljenih prema južnom i centralnom Izraelu, Hamasovi borci su koristili sekače žice da naprave diskretne ubode u dvostrukoj ogradi od 6 metara ili su detonirali mala eksplozivna opterećenja za stvaranje većih otvora.
To je omogućilo njihovim najbolje obučenim ljudima da se ukrcaju na motorima i kamionetima, dok su im točkovi dizali prašinu, dok su se upuštali u ubilačku potragu za najbližim izraelskim vojnicima.
Udarne trupe iz vojnog krila Hamasa, poznate kao brigade Kasam, pune mitraljeza i raketnih granata, praćene su buldožerima i još stotinama naoružanih ljudi, mnogi pešice, probijajući se kroz 30 proboja odbrambene linije, prenosi Gardijan.
Neki od militanata Hamasa preleteli su na motornim paraglajderima – teror na krilima. Veruje se da je prešlo ukupno 1.500 naoružanih ljudi pod nebom obasjanim raketnom vatrom.
„Odlučili smo da stavimo tačku na sve okupacione zločine“, najavio je Hamasov vojni komandant Mohamed Deif. „Prošlo je vreme da oni deluju bez odgovornosti. Stoga najavljujemo potop Al-Aksa“, dodao je.
Tokom protekle nedelje, na društvenim mrežama su deljeni sati snimaka, uzetih sa sigurnosnih kamera, kontrolnih kamera u automobilima i telefona terorista i žrtava, pružajući neprijatno jasnu sliku o tome kako se odvijao najmračniji dan u Izraelu.
Ono što je postalo očigledno je da su oni koji su zaduženi za zaštitu Izraela bili nepripremljeni.
Od petka je ubijeno 1.300 stanovnika Izraela, uključujući 247 vojnika, dok izraelska vlada tvrdi da je na svojoj teritoriji ubila oko 1.500 boraca Hamasa i da je više od 1.500 ljudi poginulo u Pojasu Gaze.
Ranije te subote izraelska obaveštajna služba uhvatila je porast komunikacionih aktivnosti na militantnim mrežama u Gazi. U kombinaciji sa opštim upozorenjem egipatskih službi bezbednosti o predstojećem događaju, ta informacija je mogla spasiti živote.
Dve telefonske konsultacije održane su tokom noći između južnih izraelskih bezbednosnih službi, Obaveštajnog korpusa Izraelskih odbrambenih snaga, operativnog odeljenja i južne komande uz znanje načelnika štaba ID Hercija Halevija, navodi izraelski list Haarec. Odlučeno je da samo čavrljaju oko paravojne vežbe i da nivo pripravnosti ne treba da se povećava.
Tri balona za posmatranje korišćena za nadgledanje granice Gaze pokvarila su se u poslednjih nekoliko nedelja i nisu zamenjena. Izrael je popustio gard.
Bila je to katastrofalna pogrešna računica. Planovi i mape pronađene na telima Hamasovih boraca pokazuju da su znali broj vojnika koje bi mogli sresti, koliko će vremena trebati da stigne lokalno pojačanje i odakle.
Njihova naređenja su bila da ubijaju i uzimaju taoce „na pregovore“.
Najbliži mitraljeski stubovi su očišćeni granatama za nekoliko minuta nakon probijanja zida. Na moru, motorni čamac sa komandosima Hamasa krenuo je u brzini ka Zikimu, izraelskom priobalnom gradu severno od pojasa Gaze u kojem se nalazi baza Bahad 4, gde su novi regruti IDF prolazili osnovnu obuku.
Izraelska mornarica uspela je da odseče najmanje jedan čamac, ali je već u 7 ujutro baza Zikim bila preplavljena kopnom.
Broj ljudi u takvim bazama je bio smanjen tokom godina na osnovu pogrešnog uverenja da gvozdeni zid ima leđa.
„Duboko mi je stalo do svih vas“, napisala je prijateljima i porodici kaplar Nama Boni, 19-godišnja devojka koji služi u 77. bataljonu oklopnog korpusa. „Imam povredu glave, a terorista u blizini bi mogao da počne da puca na mene. Trenutno sam sa ranjenim vojnikom iz Golani brigade i nema pojačanja“, dodala je.
Bilo je 7.30 ujutro. Boni nije preživela. Zikim je bio jedna od 11 vojnih baza koje su bile napadnute tog jutra, od kojih su četiri preplavljene.
Video snimci koji su snimili borci Hamasa pokazuju kako su mladići i devojke ubijeni dok su pokušavali da se sakriju u toaletne kabine, spavaće sobe i ormane.
Dok je Boni u Zikimu kucala svoje poslednje poruke, Hamasov paraglajder krstario je iznad glava 4.000 ljudi koji su plesali, pili i smejali se na festivalu Supernova, južno od nje i istočno od Gaze, blizu kibuca Reim.
Mali oblaki crnog dima pojavili su se na nebu od odbrambenih projektila koje je izraelska vojska koristila za presretanje raketa ispaljenih iz Gaze. U početku je nekoliko učesnika zabave – kojima su organizatori obećali „putovanje jedinstva i ljubavi“ – bili zabrinuti zbog dima ili zbog čoveka koji je zujio iznad njih, možda računajući da je sve to deo događaja.
Onda su se oglasile sirene. Muzika je prestala. Gotovo odmah se začuo prasak pucnjave. Usledio je teror.
Lokalno oružano obezbeđenje zapljusnuto je vatrom iz svih pravaca. Uhodeći među učesnicima zabave, Hamasovi naoružani napadači su divljali, pucajući na „bilo šta ima puls“, rekao je jedan svedok. Neki su pokušali da dođu do svojih automobila da pobegnu, ali oni koji su stigli do glavnog puta suočili su se sa naoružanim ljudima dalje niz liniju, sa podignutim oružjem i sa ubistvom na umu.
Drugi su pokušali da pobegnu vozilima ili peške preko polja sa druge strane glavnog prilaznog puta, sa ciljem da stignu do šume na horizontu. Oko njih je zviždala snajperska vatra. Neki od militanata Hamasa krenuli su u poteru, jureći kilometrima od mesta festivala, kroz voćnjake i prašnjava polja, tražeći ubistvo.
One koje je bilo lako ugrabiti, kao što su Noa Argamani (25) i njen dečko, Avinatan Or, našli su se na našanu. „Nemoj me ubiti! Ne, ne, ne”, molila je Argamani dok je odvezena na zadnjem delu motocikla. Njenog dečka su odveli zemljanim putem, a odredište nepoznato.
Video snimak snimljen u 9.23 ujutru uhvatio je samo jedan užasan trenutak među mnogima tokom pokolja: napadač Hamasa pucao je blizu jednog mladića pre nego što ga je odveo. Drugi Izraelac, koji je ležao pored automobila, verovatno povređen i sigurno se pravio mrtav, na trenutak je podigao glavu. To je bilo poslednje što bi uradio.
Drugi borac Hamasa nehajno je ispalio metak u njegovo ležeće telo. Drugi su kasnije uzeli njegove stvari.
Procenjuje se da je ubijeno 260 učesnika zabave. Još desetine bi moglo biti među 150 izraelskih talaca za koje se veruje da su odvedeni u Gazu tokom dana. Pojavio se snimak Šani Luk, devojke iz Nemačke, koja je beživotno ležala u zadnjem delu kamiona, pljunuta od strane boraca Hamasa.
Hamasu je trebalo nekoliko minuta da stigne do najbližih izraelskih naselja od Pojasu Gaze, poznatih kao kibuci.
Tajming horora može se tačno ispričati zahvaljujući video snimku koji je objavio Telegram kanal pod nazivom Saut Frst Responders. Kamera je snimila dolazak dvojice naoružanih muškaraca u kibuc Beri u 6.55 sati. Pokušali su da podignu sigurnosnu kapiju, ali su se onda sakrili kada se zaustavila plava Mazda.
Kapija se podigla, a u tom trenutku su oni u autu ubijeni. Na kasnijim snimcima u 10.06 sati vide se militanti Hamasa kako izvlače dvojicu mrtvih muškaraca iz automobila i pljačkaju njihova tela. Bila su to dvojica od 118 umrlih u Beriju. Mobilni telefon se uzima. Jedan leš je kasnije bačen u zadnji deo belog terenca i odvezen.
Tamo gde nedostaje video snimak, zapanjujuće svedočenje popunjava prazninu. U Nirimu, drugom kibucu, sa populacijom od 400 ljudi, Eldad Hes, 38-godišnji građevinski inženjer, probudile su rakete u 6.30 ujutro. On i njegova supruga Goldi odveli su svog dvogodišnjeg sina Urija u armirano-betonsko sklonište gde su spavala njihova starija deca, Avigail (7) i četvorogodišnji Jotam, i zatvorili čelična vrata.
U početku, Hes je mislio da je to samo još jedan raketni napad – „alarm za buđenje“ iz Gaze za obeležavanje Sukota. Ali alarm na njihovim telefonima nije prestao da vibrira. Tada je porodica čula eksplozije.
„Deset minuta kasnije čuli smo pucnje iz automatske puške ispred kuće“, rekao je on. „Shvatio sam šta se dešava, ali u svom srcu nisam mogao da verujem šta se dešava“, rekao je.
Gomila WhatsApp poruka stigla je od komšija, potvrđujući da su se pucnji – i vikanje na arapskom – čuli širom kibuca. Hes je shvatio da mora da zaključa vrata.
Problem je bio u tome što su se vrata i dalje mogla otvoriti spolja – mera predostrožnosti koju je porodica preduzela da spreči decu da se zaključaju u skloništu.
„Sve što sam morao da držim vrata zatvorena su moji mišići i moja volja za životom“, rekao je Hes. Nekoliko minuta kasnije, porodica je čula glasove i pucnjeve u kući. Hamasovi borci su više puta pokušali da uđu. Nisu uspeli – ali su umesto toga ubili susedne porodice, uključujući i 17-godišnju devojku.
U kibucu Nir Oz, nekoliko ljudi, uključujući Doron Ašer Katz (34) i njene mlade ćerke, i 85-godišnju Iafu Adar, uzeli su za taoce i paradirali i snimili ih na video-snimku.
U Kfar Azi, najvećem kibucu u severnom delu granice sa Gazom, gde je 750 Izraelaca živelo na samo 800 metara od gvozdenog zida, pojavili su se izveštaji o ubijanju beba u krevetićima.
Izraelska vlada je u petak objavila slike na kojima se nalazi jedan leš bebe. Odeća mu je bila poprskana krvlju.
Sa mobilnom komunikacijom na zidu, razmere napada nisu bile odmah jasne u Tel Avivu, ali je u 6.29 ujutru premijer Benjamin Netanijahu dobio obaveštenja o nekim zabrinjavajućim pokretima, a do 8.23 sati je država Izrael bila u toku ratni pokret, sa rezervistima pozvanim u oružje.
I u Gazi je došlo do skorašnje spoznaje. Operacija je držana u uskom krugu. Malo ko je znao šta to znači, ali potencijalne posledice su brzo postale očigledne prosečnom muškarcu i ženi na ulici.
„Bili smo oduševljeni. To je kao san iz kojeg se teško probuditi“, rekla je Maha (34) iz grada Gaze, u razgovoru za Harec o prvim izveštajima o upadu palestinskih boraca u Izrael.
„Ali kako je slika postala jasnija i videla sam da ima izraelskih zarobljenika, shvatila sam da smo u noćnoj mori, u paklu“, rekla je ona.
Prvi izraelski udari na Gazu bili su u 10.34 ujutro. To bi bio prvi od hiljada na tankom delu zemlje sa 2,2 miliona ljudi.
„Građani Izraela, mi smo u ratu. Ne operacija, ne runda – u ratu”, objavio je Netanijahu u prvoj izjavi naciji u 11.35 sati. „Neprijatelj će platiti cenu bez presedana.“
U roku od dva sata, 21 zgrada za koju se tvrdi da su smeštene Hamasove vojne operacije je sravnjena sa zemljom. Trupe su poslate na jug Izraela da spasu one u naseljima koji su preživeli napad Hamasa.
Trebalo bi više dana da ih osiguramo.
„Bilo je zapaljenih automobila i polomljenih prozora“, rekao je Hes o bekstvu svoje porodice iz svog skloništa u Nir Ozu pod zaštitom Izraela kasno u subotu. „Ono što smo videli je ratna zona. Nema druge reči za to. A onda smo morali da bežimo“.
Američki predsednik Džo Bajden dao je Netanijahuu punu podršku za njegov vojni odgovor u pozivu u 18.08 i javno ponudio „sva odgovarajuća sredstva podrške“. Retorika izraelske vlade jačala je iz sata u sat.
Netanijahu je dao drugu izjavu naciji u 22.16. Gaza je bio „grad zla“, rekao je.
„Sva mesta na kojima je organizovan i skriva Hamas pretvorićemo u gradove ruševina. Poručujem stanovnicima Gaze: idite odatle odmah. Delovaćemo svuda i svom snagom.”
U nedelju u 2.19, premijer je rekao svojoj naciji da su sve lokacije koje su korišćene za pokretanje dnevnih napada zbrisane sa zemlje. Ali Izrael je tek počeo. Faza „ofanzivne formacije“ je bila u toku.
BONUS VIDEO: Hamas napao Izrael