Na svetlost dana izlazi 700 stranica dokumenata koje bi Tramp najradije spalio

Zapisi koji bi trebalo da ugledaju svetlost dana uključuju rukom pisane dopise šefa njegovog kabineta o 6. januaru, evidenciju poziva tadašnjeg predsednika SAD i bivšeg potpredsednika Majka Pensa i evidenciju posetilaca Bele kuće.Predstavnički dom Sjedinjenih Država naveo je da Tramp nema pravo da čuva u tajnosti više od 700 dokumenata nastalih za vreme njegovog predsedničkog mandata. Kako se dodaje, Komitet predstavničkog doma koji istražuje upad u Kapitol treba da “rekonstruiše Trampove napore da diskredituje izbornu pobedu sadašnjeg predsednika Džozefa Bajdena i njegovu umešanost u događaje 6. januara”.„Ove godine prvi put od građanskog rata, Amerika nije imala miran prenos vlasti. Komitet je zaključio da su za istragu potrebni dokumenti tadašnjeg predsednika Donalda Trampa koji je pomogao u podsticanju sloma vladavine prava... Teško je zamisliti kritičniju temu za istragu Kongresa", navedeno je u obrazloženju Predstavničkog doma.Sudski podnesci su odgovor na tužbu koju je Tramp podneo pre skoro dve nedelje, a u kojoj pokušava da spreči istražitelje da pristupe stotinama stranica zapisa koje su zatražili od Nacionalnog arhiva.

Šta još Tramp pokušava da sakrije?Zapisi uključuju i dokumente tadašnjeg šefa osoblja Bele kuće Marka Medouza, sekretara za štampu i advokata Bele kuće, u kojima se kriju beleške o Trampovim naporima da "potkopa" izbore. U Medouzovim dokumentima postoje tri rukom pisane beleške o događajima od 6. januara, navodi CNN.Tramp takođe nastoji da sačuva u tajnosti 30 stranica svog dnevnog rasporeda, evidenciju posetilaca Bele kuće, evidenciju poziva, nacrte govora, nacrt proglasa u čast dvojici policajaca koji su poginuli tog danai, memorandume i druge dokumente o navodnoj izbornoj prevari i naporima da se spreči Trampov gubitak predsedničkog mesta.Može li Tramp da doktumente sačuva u tajnosti?Bivši predsednik SAD tvrdi da bi trebalo da ima mogućnost da ta dokumenta sačuva kao državnu tajnu, čak i ako se sadašnji predsednik Džozef Bajden tome protivi, te da su zahtevi Predstavničkog doma za uvid u evidenciju o njegovom delovanju nelegitimni.Do sada su i Bela Kuća i Nacionalni arhiv pristajale da sarađuju sa Bajdenom i davale su uvid u dokumentaciju u vezi sa Trampom. Nacionalni arhiv je podržao je Predstavnički dom, tvrdeći da je napad na Kapitol “vredan odricanja od privilegija koje uživa izvršna vlast”.„Bajdenov zahtev za obelodanjivanje je razumam i to treba da se učini, jer se radi o javnom interesu“, izjavili su advokati Bajdenove administracije na sudu.

Arhiv je saopštio da planira da počne sa objavljivanjem spornih zapisa iz Trampove ere u Predstavničkom domu od 12. novembra, osim ako sud ne interveniše.Sudija Tanja Čutkan iz američkog Okružnog suda u Vašingtonu održaće ključno saslušanje o Trampovoj tužbi u četvrtak.Podsetimo, upad u Kapitol Hil 6. januara 2021. godine izvršilo je oko 800 pristalica tadašnjeg američkog predsednika Donalda Trampa, kako bi sprečili da Kongres Sjedinjenih Američkih Država formalno potvrdi rezultate predsedničkih izbora 2020. godine, u kojima je pobedu odneo Trampov suparnik Džo Bajden.BONUS VIDEO: Ko je Džo Bajden

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=sortiamerickipredsednikbajdengp2-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2259915"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram