Na dva biračka mesta ponavljaju se izbori u Hrvatskoj, ali ne mogu da utiču na konačni ishod

Zbog rokova za prigovore i žalbe, izborni rezultati bi mogli da budu konačni najranije u četvrtak, 25. aprila, a najkasnije u utorak, 30. aprila, kažu u Državnom izbornom poverenstvu (DIP) čiji će predsednik Radovan Dobronić konačne rezultate izbora uručiti predsedniku Republike Zoranu Milanoviću. Upravo predsednik Republike saziva Sabor na prvo zasedanje, u roku ne dužem od 20 dana nakon sprovedenih izbora, odnosno konačnih izbornih rezultata, prenosi Index.hr.

Prvo zasedanje Sabora biće prilika da se vidi da li je neka od stranaka i koalicija koje su učestvovale na izborima 17. aprila uspele da okupe većinu od najmanje 76 poslanika koliko ih je potrebno da se izabere predsednik Sabora, a time konstituiše i sam Sabor. Izbori za Hrvatski sabor ponoviće se u opštinama Sračinec i Markušica, u 3. i 5. izbornoj jedinici, jer je u glasačkim kutijama nađen višak glasačkih listića.

Iskustvo iz 2015.

Hrvatska je jednom, u decembru 2015, svedočila neuspešnom pokušaju konstituisanja novog Sabora, nakon izbora na kojima je relativnu pobedu, s 59 osvojenih mandata, odnela HDZ-ova Domoljubna koalicija predvođena Tomislavom Karamarkom.

Tri mandata manje imala je SDP-ova koalicija Hrvatska raste koju je vodio Zoran Milanović, pa se kao poželjan partner i jedne i druge koalicije nametnuo Most NL, nova politička zvezda s 19 poslanika, od kojih je tri, među kojima je bio i Drago Prgomet, „izgubio u hodu“. Prgomet se, naime, razišao s Mostom nakon što su u jeku međustranačkih pregovora u medije dospele fotografije njegovog susreta s Milanovićem u stanu Ante Kotromanovića, bivšeg ministra odbrane.

Novoizabrani poslanici okupili su se prvom zasedanju, a da niko od spomenutih nije uspeo da osigura potrebnu većinu. Uoči zasedanja Sabora, a s namerom da osiguraju njegovo konstituisanje, Mostovi pregovarači su prvo otišli u SDP, a potom i HDZ, s idejom da podrže izbor njihova Roberta Podolnjaka za predsednika Sabora.

Od SDP-a su, navodno, dobili pozitivan odgovor, ali u HDZ-u nisu bili skloni takvoj ideji, želeli su i jamstvo buduće saradnje s Mostom. Bilo kako bilo, na prvom okupljanju Sabora predlog s Podolnjakovim imenom bio je jedini na stolu. U priču se uključio Branimir Glavaš (HDSSB) koji je želeo od samog Podolnjaka da čuje prihvata li ponuđenu dužnost.

Rekli smo da ćemo prihvatiti kandidaturu ako je podrže dve najveće političke opcije, ali u ovom trenutku ne znamo da li je to istina, jer se o tome nije izjasnio predstavnik Domoljubne koalicije, uzvratio mu je Podolnjak i dobio traženi odgovor.

Klub HDZ-a ne podržava SDP-ov predlog, uzvratio mu je Davorin Mlakar nakon čega predsedavajućem Josipu Leki nije preostalo drugo nego da prekine sednicu i najavi nastavak kad se okupi većina potrebna za konstituisanje Sabora i sastavljanje Vlade. To se dogodilo krajem decembra 2015, kada je za predsednika Sabora izabran akademik Željko Reiner, nakon što su HDZ, odnosno Domoljubna koalicija i Most postigli sporazum o saradnji.