0
Crnogorski poslanici nedavno su po drugi put usvojili sporne izmene Zakona o presedniku, što je dovelo do burne reakcije - kako jednog dela javnosti, tako i međunarodne zajednice. Na udaru se našao crnogorski lider Milo Đukanović, kom je ovim izmenama oduzet jedan deo ustavnih ovlašćenja. Prema istom Ustavu, Đukanović bi morao da potpiše pomenuti zakon kada stigne do njegovog kabineta, ali je "večiti vladar" ranije nagovestio da je na stolu još jedna opcija.
Izmene Zakona o predsedniku inicirali su poslanici „stare većine“, nakon što je Đukanović odbio da za mandatara prihvatio lidera Demoksa Miodraga Lekića.
On je svoju odluku opravdao činjenicom da mu poslanici nisu dostavili 41 potpis koji je neophodan za predlaganje mandatara na vreme.
Sutradan su potpisi stigli na Đukanovićevu adresu, ali on je ostao pri svojoj odluci. Ovaj potez je podstakao one koji su Lekića predložili da u Skupštinu prilože nacrt izmena Zakona o predsedniku, kojim se menjaju ustavna ovlašćenja predsednika, u ovom slučaju Đukanovića.
U pitanju je mogućnost da poslanici sami predlože i glasaju o mandataru, bez odobrenja Đukanovića.
Ovo je izazvalo burne reakcije, a protesti Đukanovićevih pristalica su odmah buknuli. I međunarodna zajednica zahtevala je od crnogorskih poslanika da povuku pomenuti Zakon, ali i da u najkraćem mogućem roku izaberu sudije Ustavnog suda.
Međutim, na nedavno održanoj sednici sedilo se upravo suprotno. Zakon je potvrđen, a dogovor oko sudija Ustavnog suda nije postignut.
Nakon te sednice, veliki broj pristalica Đukanovićeve Demokratske partije socijalista (DPS) okupio se ispred Skupštine i tražio ukidanje pomenutog zakona, koji će se naći na stolu Mila Đukanovića.
Situacija je ubrzo eskalirala, pa su se demonstranti sukobili sa policijom.
Demonstranti su srušili zaštitinu ogradu ispred Skupštine, a policija je nakon bacanja šok bombe izdala upozorenje da se raziđu. Uprkos ignorisanju policijskih naredbi, demonstranti su se uglavnom razišli, a do kasno uveče ostala je ispred parlamenta grupa njih.
Uporedo sa blokadom ulica i nasiljem ispred Skupštine, u blokadi su i crnogorske institucije, i to zbog Ustavnog suda koji nije funkcionalan.
Đukanović je ekspresno vratio predsednici Skupštine Danijeli Đurović izmene Zakona o predsedniku, zatraživši u dopisu da se otkloni greška u nazivu.
U dopisu se navodi da je parlament juče usvojio Zakon o predsedniku Crne Gore, što nije tačno, jer je taj Zakon usvojen još 2018. godine.
Naziv propisa koji je usvojen je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o Predsedniku Crne Gore.
POGLEDAJTE JOŠ:
Kada se ova greška otkloni, čini se da su pred Đukanovićem dve opcije.
Prva je ona koju mu nalaže Ustav, a to je da potpiše zakon koji su poslanici dva puta izglasali. Ovim bi on lično odobrio oduzimanje sopstvenih ovlašćenja, što bi dovelo do dodele mandata za sastav vlade Miodragu Lekiću.
Druga, ona koju je i ranije pominjao, tiče se slanja izmena Zakona o predsedniku u međunarodnu zajednicu. U pitanju je pritužba Evropskom sudu za ljudska prava, koja može ići na ruku Đukanoviću jer su iz Evrope već stizale „packe“ crnogorskim zvaničnicima upravo zbog izmena Zakona o predsedniku.
BONUS VIDEO Objavljeni konačni rezultati izbora u Podgorici: Opozicija potukla Mila Đukanovića
