0
Nakon što je istraga BBC-a ukazala na to da je na protestima u Gruziji u decembru 2024. godine upotrebljeno hemijsko oružje protiv demonstranata stigle su različite reakcije. Za Nova.rs je incident prokomentarisala jedna od liderki opozicije Marika Mikiašvili, dok su pripadnici vlasti negirali izveštaj BBC-a i najavili tužbu.
BBC-ev istraživački dokumentarni film otvorio je jednu od najtežih i najkontroverznijih političkih rasprava u savremenoj Gruziji: da li je država protiv antirežimskih demonstranata u novembru i decembru 2024. upotrebila zabranjeni hemijski agens, poznat kao „camite“, koji vodi poreklo još iz Prvog svetskog rata?
Prema tvrdnjama BBC-a, brojni učesnici protesta — koji su se protivili odluci vlade da prekine proces približavanja EU — prijavili su ozbiljne i dugotrajne zdravstvene tegobe: peckanje i bol u očima, otežano disanje, kašalj, povraćanje i simptome koji su trajali nedeljama. Toksikolozi, čije je analize BBC konsultovao, naveli su da se opisane reakcije podudaraju sa izloženošću bromobenzil-cijanidu, hemijskom iritansu poznatom kao „camite“, koji je napušten još 1930-ih zbog svojih dugotrajnih i potencijalno opasnih efekata.
Reakcija iz Tbilisija na istragu BBC-a bila je brza i oštra. Premijer Irakli Kobahidze optužio je strane obaveštajne službe za „orkestriranu provokaciju“ i označio BBC-evu istragu kao „lažnu, jeftinu manipulaciju“ čiji je cilj, kako tvrdi, dvostruk: oživljavanje posustalih antivladinih protesta i stvaranje osnove za nastavak političkog pritiska i ucena prema Gruziji na međunarodnoj sceni.
Kobahidze je čak upozorio da će se „lažne informacije“ pojaviti na narednom sastanku Evropske komisije, a da pojedini evropski poslanici već „pripremaju teren“ za takve optužbe.
Ministarstvo unutrašnjih poslova kategorički je negiralo bilo kakvu upotrebu „camite-a“. Zvaničnici su tvrdili da ta supstanca „nikada nije bila u posedu gruzijskih službi“, niti u vreme prethodne, niti u vreme sadašnje vlasti. Vladajuća partija „Gruzijski san“ najavila je međunarodnu tužbu protiv BBC-a, tvrdeći da britanski medij nije objavio „ni 1% odgovora“ koje su gruzijski zvaničnici dali tokom komunikacije sa novinarkom.
Za razliku od vladajuće koalicije, opozicione stranke su reagovale dramatično drugačije. Partija „Za Gruziju“, koja ima 12 poslaničkih mandata, zatražila je formiranje posebne parlamentarne komisije koja bi ispitala upotrebu „specijalnih sredstava“ tokom nasilnog razbijanja protesta 2024. godine.
U saopštenju opozicije navodi se da je BBC-ev dokumentarac izazvao „opravdan bes javnosti“, da je vladajuća partija pokazala „paniku i histeriju“ koja samo pojačava sumnje, da se možda radi o „teškom krivičnom delu“ koje zahteva nezavisnu istragu, da javnost mora znati „ko je naredio da se ilegalni hemijski agens doda u vodu“ kojom su policijske jedinice polivale demonstrante.
Opozicija naglašava da se ne sme isključiti nijedna mogućnost: da li se radilo o sistemskoj odluci državnog aparata ili o „nezakonitom potezu pojedinca“ koji je ugrozio živote stotina ljudi?
Marika Mikiašvili iz opozicione stranke „Droa“ rekla je da je izveštaj BBC-a nimalo nije iznenadio i to iz više razloga.
“Prvo, znali smo da je upotrebljeno nešto veoma snažno. Toliko ljudi imalo je zdravstvene probleme nedeljama i mesecima nakon represije; a drugo – ovaj režim je po svojoj suštini ruski, što znači da ne mari za ljudske živote, a Gruzijci su za njih neprijateljsko stanovništvo koje treba slomiti po svaku cenu (naravno, ne po cenu izazivanja toliko velike reakcije javnosti da bi mogla da ih sruši, poput otvorenog pucanja na ljude kao što je Janukovič radio tokom Majdana u Ukrajini)”, rekla je ona u izjavi za Nova.rs.
Ona smatra da je naredba stigla sa vrha.
“Da, naravno. Štaviše, nijedan predstavnik „Gruzijskog sna“ (vladajuće stranke) ne usuđuje se da govori van okvira dnevnih „poruka“ koje svi dobijaju preko WhatsApp-a i drugih aplikacija. Sve je neverovatno centralizovano, a iza svega stoji oligarh i diktator iz senke Bidzina Ivanišvili”, kaže Mikiašvili.
Rekla je da su simptomi trovanja bili široko rasprostranjeni kod demonstranata, a da je nju praktično spasilo to što je bila dalje od najveće gužve kako bi mogla da izveštava direktno preko društvenih mreža.
“Svi smo znali da je „nešto bilo u tome“, ali nažalost ni ja, ni ljudi oko mene, nismo imali preciznije informacije o hemikalijama koje su korišćene”, rekla je ona.
Prokomentarisala je i reakciju vlasti.
“U ovoj fazi isto pravilo važi i za Gruzijski san i za Kremlj: nikada ne verujte ni u šta dok Kremlj/Gruzijski san to ne demantuje. Uz to, Državna bezbednosna služba Gruzije pokrenula je istragu zbog navodnog „pomoći stranoj organizaciji u neprijateljskim aktivnostima“, tvrdeći da se „narušava ugled Gruzije“. Već su pozvale na saslušanje nekoliko ljudi koji su učestvovali u medicinskim analizama ili se pojavili u BBC-evom prilogu. Ne bih se uopšte iznenadila ako sada uhapse žene i muškarce koji su BBC-u i svetu preneli informacije o vrlo verovatnoj upotrebi hemijskog oružja protiv mirnih demonstranata u Gruziji”, ispričala je ona.
Poslala je i poruku svojim saborcima.
“Hemijsko oružje protiv Gruzijaca korišćeno je već dva puta – 9. aprila 1989, kada je sovjetska vojska brutalno ugušila prodemokratske demonstracije u Tbilisiju i – ponovo, od strane ruskog režima, u novembru i decembru 2024. godine, opet na Rustaveliju. Moja poruka bi bila: znajte ko vam je neprijatelj, nemojte imati iluzija, nemojte odustati — ali isto tako, preživite i vodite računa o sebi koliko god je moguće u ovakvim uslovima”.
Pročitajte još:
0
1
0
Još su u januaru 2025. godine, eksperti UN za ljudska prava pozvali su vlasti Gruzije da hitno preduzmu mere kako bi sprečile dalje nasilje i pokrenule delotvorne istrage o navodima da je tokom protesta u novembru i decembru 2024. došlo do prekomerne upotrebe sile, mučenja, zlostavljanja i proizvoljnih hapšenja mirnih demonstranata i medijskih radnika.
Eksperti su upozorili da su dobili ozbiljne navode o namernoj fizičkoj sili, pretnjama, zastrašivanju i odmazdi nad demonstrantima, aktivistima i novinarima — kako od uniformisanih policajaca, tako i od osoba bez ikakvih oznaka. Obim i težina ovih prijava, naglašavaju, mogu ukazivati na mučenje ili drugo okrutno i ponižavajuće postupanje, a dostupne informacije sugerišu da incidenti nisu bili izolovani i da postoji element komandne odgovornosti.