Eksplozivna izjava Merkel o ratu u Ukrajini, optužila evropske zemlje: "Nisu me podržali, a onda je počela Putinova agresija"

Merkel, koja je bila na čelu Nemačke od 2005. do 2021. godine, iznela je ovu eksplozivnu tvrdnju u intervjuu za mađarski medij Partizan, prenosi Dejli mejl.

„U junu 2021. godine osećala sam da Putin više ne shvata ozbiljno Minski sporazum i zato sam želela novi format, tada zajedno sa predsednikom Makronom, u kojem bismo direktno razgovarali sa Putinom kao Evropska unija“, rekla je Merkel.

Međutim, tvrdi da je naišla na otpor. „Neki ljudi to nisu podržali. To su pre svega bile baltičke države, ali i Poljska je bila protiv toga. Te četiri zemlje su se plašile da nećemo imati zajedničku politiku prema Rusiji“, navela je.

„U svakom slučaju, novi format se nije ostvario. Ja sam napustila dužnost, a onda je počela Putinova agresija“, dodala je.

U intervjuu je Angela Merkel više puta istakla koliko je, po njenom mišljenju, važno održavati dijalog – čak i između suprotstavljenih strana.

Nakon otcepljenja Donjecka i Luganska, dve ukrajinske oblasti koje su se proglasile „republikama“ pod ruskim pokroviteljstvom, predstavnici Ukrajine, Rusije i Organizacije za bezbednost i saradnju u Evropi (OEBS) potpisali su prvi Minski sporazum u septembru 2014. godine.

Taj sporazum imao je za cilj uspostavljanje prekida vatre između Rusije, Ukrajine i proruskih entiteta – tzv. Donjecke i Luganske Narodne Republike.

Merkel je izjavila da je prvi Minski sporazum „doneo smirenje“ između 2015. i 2021. godine i omogućio Ukrajini, koja je prethodno pretrpela poraz od Rusije tokom letnje kontraofanzive 2015, da „prikupi snagu“ i „postane drugačija zemlja“.

Ipak, taj dogovor nije imao dugotrajan efekat na Putina ni na njegove saveznike u Donjecku i Lugansku.

Do januara 2015, samo četiri meseca nakon potpisivanja sporazuma, ruske i proruske snage ponovo su ušle u teške borbe sa ukrajinskom vojskom, iako su osnovni interesi Kremlja već bili zadovoljeni.

U februaru iste godine potpisan je Minsk II, koji takođe nije sprečio nastavak sukoba. Između 2015. i 2021. ruske snage su, uprkos sporazumu o prekidu vatre, ubile ili ranile više od 5.000 ukrajinskih vojnika.

Merkel je rekla da je tek 2021. godine „osetila da Putin više ne uzima Minsk ozbiljno“.

„Zato sam želela novi format, u kojem bismo mogli da razgovaramo direktno s Putinom kao Evropska unija“, objasnila je.

„Neki to nisu podržali. To su pre svega bile baltičke zemlje, ali i Poljska je bila protiv.“

Dodala je da su te četiri države bile „uplašene da nećemo imati zajedničku politiku prema Rusiji“.

Uticaj pandemije

Takođe je istakla da je izbijanje pandemije koronavirusa dovelo do prekida mnogih komunikacionih kanala i dodatno zateglo međunarodne odnose. Videokonferencije, kako je rekla bivša kancelarka, ne mogu zameniti razgovore licem u lice.

„Da li bi Putin napao Ukrajinu da se nije dogodila pandemija koronavirusa? Niko to ne može sa sigurnošću reći. Koronavirus je promenio svetsku politiku jer više nismo mogli da se sastajemo“, ocenila je Merkel.

Napomenula je i da sam Putin nije učestvovao na samitu G20 2021. godine „iz straha od pandemije koronavirusa“.

„Ako ne možete da se sastanete i rešite razlike u mišljenjima, onda više ne možete pronaći nove kompromise. Videokonferencije nisu dovoljne u takvoj situaciji“, smatra Merkel, koja je obavljala dužnost nemačke kancelarke od novembra 2005. do decembra 2021. godine.