Bahmut je gotovo preko noći postao centralna tačka rusko-ukrajinskog sukoba. Ipak, rat u ovaj grad rat nije došao nedavno, tu je već mesecima i skoro da ga je potpuno razorio. Da stvar bude još gora, ne čini se da bilo koja od zaraćenih strana planira da se povuče, zbog čega mnogi prognoziraju da će do kraja rata biti sravljen sa zemljom, a da će njegovo uništenje pratiti nesnosna brojka ljudskih žrtava.
Toga su postali svesti i žitelji Bahmuta, koji ležu i ustaju uz zvukove rafala. Oni su se saživeli sa vojnicima, koji više ne broje dane rata.
Situacija je ista kao i tokom prethodnih dana, granate u mraku „putuju“ prema ruskim linijama oko ključnog grada Bahmuta, a daleki udarci koji odzvanjaju daju do znanja da je meta pogođena. Kada ruska puška uzvrati, to je drugačijim zvukom, grmljavinom nadolazeće vatre, piše Gardijan.
Ukopana u gustu šikaru, samohodna haubica 24. mehanizovane brigade čeka svoja naređenja dok pucaju susedni topovi, skrivena i među zimskim granjem na niskom grebenu.
Posada čeka da čuje dalje koordinate sa svog voki-tokija. Iznenađujuće, ruske granate ne čine vojnike nervoznim.
Andri, jedan od članova posade. kaže da ne voli kada je tako tiho.
„Neko vreme nisu uzvratili vatru na ovo selo. Ali sada znaju da smo mi ovde“, kaže Andri.
Dodaje da im odmaže i to što je osamdeset odsto stanovništva tamo proruski orijentisano.
“ To su oni koji nisu otišli. Većina onih koji su još ostali čekaju da dođe „ruski mir“. Nije kao u Hersonu. Tada se civilno stanovništvo iskreno obradovalo što nas vidi”, kaže vojnik.
Kada dođe sveža municija, ljudi nose teške, klizave granate kroz blato do mesta baze.
Priseća se kada je njegova brigada poslednji put bila na ovim prostorima, tokom leta, kada je svaka ukrajinska vatra više puta naišla na ruski odgovor.
Takođe, borba pešadije iza brda među razorenim ulicama i zgradama, u smrznutim blatnjavim rovovima, jedan je od aspekata ove bitke.
Mikola, takođe pripadnik ukrajinske vojske kaže da Rusi i dalje koriste sovjetsku taktiku.
„Imamo moderniju tehnologiju od Rusa, tako da možemo biti precizniji i štedljiviji. Pucamo samo kada imamo koordinate“, objašnjava Mikola.
Bitka za Bahmut je, međutim, postala borba čiji je značaj više definisan intenzitetom tamošnjih ruskih napora i ukrajinskom odlučnošću da blokiraju bilo kakvo rusko napredovanje, nego bilo kakvom strateškom logikom.
Nekada viđeni kao odskočna daska na putu ka ključnim gradovima Donbasa, Slavjansku i Kramatorsku, čini se da su napori oko Bahmuta postali sami sebi cilj.
Široko rasprostranjena procena da ruske snage imaju vremena do sredine decembra pre nego što nastupi jaka zima, predstavljaju jedan od motiva za Ruse, iako su mnogi zbunjeni oko toga šta je sada ruski fokus.
Čak i ako bi Rusi uspeli da zauzmu Bahmut, iza toga je manje lak teren koji se prostire preko ogromnog zaleđa šumovitih brda i reka i propadajućih postindustrijskih gradova.
Nedavna procena Instituta za proučavanje rata utvrdila je da, čak i ako ruske trupe nastave da napreduju ka Bahmutu i unutar njega, sam Bahmut im nudi malu operativnu korist.
Obe strane plaćaju visoku cenu, pri čemu se neke procene ruskih žrtava kreću od 60 do 100 svakog dana.
„Samo šalju jednu grupu za drugom protiv naših položaja“, rekao je Saša, pripadnik 24. mehanizovane brigade Ukrajine koja se bori u toj oblasti.
Dodaje da ako napad ne uspe, oni će pokušati ponovo na potpuno isti način.
„Jedina strategija koju vidim u ovom trenutku je da žele da zauzmu grad kako bi mogli da ostvare neku vrstu pobede posle godinu dana u kojoj je bilo toliko gubitaka. U protekle dve nedelje primetili smo povećanje granatiranja i pešadijskih napada kao da žure da zauzmu Bahmut. To takođe znači da trpe sve veće gubitke. Oni samo ubacuju meso”, rekao je Saša.
Jevgenij Prigožin, osnivač ruske grupe Vagner, čije snage predvode napad na Bahmut, rekao je da su njegove trupe prvenstveno usredsredile napore na uništavanje ukrajinske vojske tamo.
Pročitajte još:
„Naš zadatak nije sam Bahmut, već uništavanje ukrajinske vojske i smanjenje njenog borbenog potencijala, što ima izuzetno pozitivan efekat na druge oblasti, zbog čega je ova operacija i nazvana „Bahmutska mašina za meso“.
Ali Vagnerove snage i Prigožin samo su deo šire slike kojom dominira lik Sergeja Surovikina, generalnog komandanta ruskih snaga u Ukrajini. Surovikin je bio taj koji je orkestrirao povlačenje ruskih snaga preko reke Dnjepar u Hersonskoj guberniji i preraspoređivanje nekih od tih snaga u bitke na istoku.
I zbog toga mnogi veruju da će ovo biti bitka do istrebljenja.
BONUS VIDEO Bakhmut – život ukrajinskih vojnika na prvoj liniji fronta
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar