0
Kada je američki predsednik Donald Tramp započeo svoj drugi mandat, učinio je to uz obećanje da će voditi politiku „Amerika na prvom mestu“. Za mnoge njegove MAGA pristalice to je značilo odbacivanje intervencionističke politike i povlačenje SAD iz dugotrajnih vojnih angažmana širom sveta.
U Nacionalnoj bezbednosnoj strategiji, objavljenoj prošle godine, navedeno je da su „poslovi drugih zemalja američka briga samo ako njihove aktivnosti direktno ugrožavaju američke interese“.
Ipak, od povratka u Belu kuću u januaru prošle godine, Tramp je krenuo suprotnim putem. Odobrio je vojne udare na više zemalja, zaplenjivao naftne tankere i nadgledao šokantno noćno hapšenje venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura, što je dovelo do faktičkog rušenja vlasti u Karakasu.
Pored Irana, Iraka i Somalije, Tramp je zapretio i drugim državama, a u Evropi posebnu zabrinutost izazivaju njegove stalne pretnje da će SAD preuzeti Grenland, teritoriju povezanu sa NATO saveznikom Danskom.
„Šira slika Trampove spoljne politike više liči na transakcioni haos nego na strateško liderstvo“, rekao je za The Independent Orelijen Kolson, akademski direktor ESSEC instituta za geopolitiku i biznis.
Prema njegovim rečima, Trampova Nacionalna bezbednosna strategija jasno pokazuje nameru da se „potkopa Evropska unija kao politički i strateški akter“, uz tvrdnje da se kontinent suočava sa „civilizacijskim brisanjem“.
Kolson ističe da takozvana „Donroova doktrina“ – kako je Tramp u šali preimenovao Monroovu doktrinu – otvoreno oživljava logiku sfera uticaja.
„Trampovi potezi manje su vođeni jasnim geopolitičkim ciljevima, a više mešavinom narcisoidnog poziranja, unutrašnjih političkih poruka i ličnih finansijskih interesa“, ocenjuje Kolson.
„Ne teži stabilnom međunarodnom poretku, već svetu u kome je moć personalizovana, dogovori netransparentni, a lojalnost važnija od pravila.“
Zaključak je, dodaje on, poražavajući: „Daleko od ‘Amerika na prvom mestu’, ishod je sve više ‘Amerika izolovana’.“
U nastavku sledi pregled zemalja koje su se našle na meti Trampovih udara ili pretnji u prvih 12 meseci njegovog povratka na vlast.
Deset dana nakon inauguracije, u februaru prošle godine, Tramp je pokrenuo seriju vazdušnih udara na ciljeve ISIS-a u Somaliji.
„Napadi su uništili pećine u kojima su se krili i ubili mnoge teroriste, bez ikakve štete po civile. Naša vojska je godinama pratila ovog planera napada ISIS-a, ali Bajden i njegovi ljudi nisu delovali dovoljno brzo. Ja jesam“, poručio je Tramp.
Dodao je i: „Poruka ISIS-u i svima koji žele da napadnu Amerikance glasi: pronaći ćemo vas i ubiti.“
Novi talasi udara usledili su i u januaru ove godine, a prema podacima organizacije New America, Tramp je u drugom mandatu već izveo 135 udara u Somaliji, više nego administracije Buša mlađeg, Obame i Bajdena zajedno.
Istovremeno, Tramp je verbalno napadao Somaliju i somalijske migrante u SAD, nazivajući zemlju „rupom od pakla“, a imigrante „smećem koje ničemu ne doprinosi“, što je izazvalo talas osuda.
U martu 2025. SAD su izvele više protivterorističkih operacija u Iraku. Tramp ih je opisao kao primer „mira kroz snagu“.
Prema američkoj Centralnoj komandi, u preciznom vazdušnom napadu ubijen je drugi čovek ISIS-a, Abdalah Abu Kadidža el-Rifai.
„Danas je ubijen begunac, vođa ISIS-a u Iraku. Nemilosrdno su ga lovili naši hrabri ratnici. Njegov bedni život je okončan. Mir kroz snagu“, napisao je Tramp.
Jemen: odmazda zbog napada u Crvenom moru
Tramp je u martu 2025. naredio bombardovanje jemenskih Huta nakon njihovih napada na brodove u Crvenom moru, povezanih sa ratom u Gazi.
Prema navodima New York Timesa, SAD su izvele više od 1.100 udara, ubile stotine boraca i potrošile više od milijardu dolara u kampanji koja je trajala 52 dana.
Uprkos tome, Huti su nastavili napade i potopili dva trgovačka broda, pri čemu je poginulo više članova posade.
Pročitajte još:
Nakon upozorenja Međunarodne agencije za atomsku energiju da Iran krši obaveze i ima dovoljno obogaćenog uranijuma za više nuklearnih bombi, Izrael je u junu pokrenuo vazdušne udare, a ubrzo se uključile i SAD.
„Uspešno smo završili napad na tri iranska nuklearna postrojenja – Fordo, Natanz i Isfahan. Svi avioni su van iranskog vazdušnog prostora“, napisao je Tramp.
Primirje je usledilo dan kasnije, ali su se tenzije obnovile u januaru ove godine nakon krvavog gušenja protesta u Iranu. Tramp je zapretio daljim merama, ali do novih udara zasad nije došlo.
Od septembra 2025. SAD su napadale navodne „narko-terorističke čamce“ kod obala Venecuele. Tramp je optužio Madura da je deo narkokartela „Kartel sunca“.
U operacijama je poginulo najmanje 123 ljudi, a Ujedinjene nacije su ih kritikovali kao „vansudska ubistva“.
Dana 3. januara američke specijalne snage uhapsile su Madura u Karakasu i izručile ga SAD.
Tramp je poručio da SAD „nisu u ratu sa Venecuelom“, ali je dodao: „Ne plašimo se ni slanja vojske na teren.“
Tramp već godinama govori o kupovini Grenlanda, ali je poslednjih meseci pojačao retoriku i nije isključio ni vojnu opciju.
Tvrdi da je to ključno za „nacionalnu bezbednost SAD“ i sprečavanje uticaja Rusije i Kine.
Pretnje su izazvale oštre reakcije evropskih saveznika, uz strah da bi Tramp mogao ozbiljno da uzdrma NATO i time ide na ruku Vladimiru Putinu.
Tramp je više puta ponovio da bi Kanada trebalo da postane „51. američka država“. Odbacio je vojnu silu, ali zapretio „ekonomskom silom“.
Njegove izjave izazvale su ogorčenje u Kanadi i bojkot američkih proizvoda. Prema anketi, 46 odsto Kanađana SAD sada vidi kao „neprijatelja ili potencijalnu pretnju“.
