Ljudi iz zemlje uništene rudarenjem i korupcijom sreću traže u Srbiji: Gana je nekad bila bogata država, a sad je neprepoznatljiva

Tokom posete Marka Đurića, ministra spoljnih poslova Srbije, Gani, objavljeno je da su dve države u završnoj fazi dogovora o Memorandumu o mobilnosti radne snage. Cilj je da Gana dobije deo od ukupno 100.000 radnih dozvola koje Srbija planira da izda u narednoj godini. Dogovor nije samo pravni okvir: on predstavlja strateški odgovor na višestruke potrebe — Gana da omogući zaposlenje mladima, Srbija da nadoknadi radni deficit uzrokovan demografskim padom ali i brojnim drugim problemima zbog kojih mladi sve više odlaze u inostranstvo.

Nekada bogata zemlja

Gana je bila prva država u podsaharskoj Africi koja je dobila nezavisnost 1957. godine, kao tadašnja Britanska Zlatna Obala, predvođena vizionarom Kvame Nkrumahom. Na početku, zemlja je bila bogata kakaom, zlatom i drvnim resursima, sa obećavajućom infrastrukturom i ambicioznim industrijskim projektima poput Akosombo brane, izgrađene da osigura energiju za industrijski razvoj. Na vrhuncu prosperiteta, Gana je bila među glavnim svetskim izvoznikom kakaovih zrna i zlata — a u finansijskoj dokumentaciji iz 1930-ih čak je činila više od polovine globalne proizvodnje kakaa.

Decenije ekonomskih problema

Međutim, već decenijama, zemlja se suočava s strukturalnim problemima: često političko previranje, državna kontrola nad ekonomijom, nerealni projekti, međunarodna zaduživanja i neadekvatno upravljanje javnim finansijama. Krajem 20. veka i početkom 21. veka, nakon više vojnih udara i perioda diktature, Gana uvodi mere štednje pod okriljem MMF-a i Svetske banke, ali te reforme često donose uslove — visoke kamate, smanjene socijalne beneficije i stagnaciju industrijskog razvoja.

Iako je ekonomija zabeležila izuzetne stope rasta nakon 2010. godine (i do 14% godišnje), te koristi nisu bile jednako raspodeljene: ruralna područja ostaju zapostavljena, a zavisnost od izvoza sirovina — kakao, zlato, nafta — čini zemlju ranjivom na fluktuacije cena na međunarodnom tržištu.

Korupcija

Godine 2022. inflacija je dostigla 54%, dok je javni dug premašio 100 % BDP‑a. Fiskalna neodgovornost i visoko zaduživanje doveli su do finansijske krize, uvođenja protivinflacionih mera i državnog zaduživanja za servisiranje duga umesto investicija u razvojne programe.

Uz to, korupcija se dublje ukorenila: procene govore da Gana godišnje gubi i do 3 milijarde dolara zbog nepravilnosti, neefikasnih projekata i netransparentnog upravljanja sredstvima. To je rezultovalo osiromašenjem javnih usluga poput zdravstva, obrazovanja, infrastrukture i proizvodnih kapaciteta.

Rudarenje i ekološka katastrofa

Gana je poznata po bogatim prirodnim resursima, pre svega zlatu, ali i ribarstvu koje je decenijama bilo osnova ekonomije i egzistencije hiljada ljudi. Međutim, poslednjih godina situacija se rapidno menja – ilegalno rudarenje zlata na rekama kao što su Pra i Ankobra dovodi do zagađenja rečnih tokova otrovnim metalima poput olova i arsena, uništavanja mangrova, prirodnih staništa ribe i drugih vrsta.Ušće reke Pra, drugo po veličini posle ušća Volte, nekada je bilo bogato sa više od 30 morskih vrsta, ali sada, prema istraživanjima, ostalo je manje od 30% tih vrsta.
Ribe poput kirnji, kao i škampi i ostrige, nekada su bile uobičajene u ovim ušćima, ali danas više nisu.
Posledice su dalekosežne: lokalna proizvodnja ribe opada iz godine u godinu, a država uvozi stotine hiljada tona ribljih proizvoda vrednih milijarde ganskih sedija. Ovo ugrožava egzistenciju ribarskih zajednica koje se suočavaju sa gubitkom prihoda i posla.

Upravo ova ekološka i ekonomska kriza u tradicionalnim sektorima tera mnoge mlade da traže izlaz iz neizvesnosti.

Srbija kao neočekivana prilika za Gance

Iako Srbija nije privlačna kao bogate zemlje Zapadne Evrope, ona nudi nešto što je mladima iz Gane i te kako važno – legalne mogućnosti za zaposlenje i stabilan status. U proteklih nekoliko godina, Srbija je aktivno razvijala bilateralne odnose sa Ganom, fokusirajući se na sporazume o mobilnosti radne snage koji bi omogućili dolazak hiljada mladih Ganca da rade u građevinarstvu, zdravstvu, poljoprivredi, IT sektoru i uslužnim delatnostima.

Na prvi pogled, možda deluje paradoksalno što ljudi iz siromašnije zemlje biraju Srbiju koja takođe ima ograničene resurse i niži standard u poređenju sa zapadnoevropskim državama. Međutim, ključna prednost Srbije jeste lakši pristup dobijanju radnih dozvola i formalnom zapošljavanju, što je u mnogim evropskim zemljama sve teže postići zbog komplikovanih imigracionih procedura i visokih zahteva.

Srbija se, kao i mnoge zemlje u regionu, suočava sa padom nataliteta i starenjem stanovništva, što direktno utiče na smanjenje dostupne radne snage. Mnogi Srbi odlaze na rad u zemlje sa boljim ekonomskim prilikama, ostavljajući tržište rada praznim i otvorenim za migrante.

Sporazumi o mobilnosti radne snage i obrazovne mogućnosti

U toku su pregovori i priprema Memoranduma o razumevanju o mobilnosti radne snage. Ovaj sporazum ima za cilj da formalizuje dolazak i rad hiljada mladih Ganaca u Srbiji, pružajući im zakonsku sigurnost i integraciju.

Osim radnih dozvola, Srbija nudi i stipendije u okviru programa „Svet u Srbiji“, namenjene studentima iz Gane, što je dodatni podsticaj za obrazovanje i buduću karijeru. Mnogi od onih koji dođu u Srbiju planiraju da ostanu duže vreme, pa i da svoje porodice presele.

Naravno, život u Srbiji donosi i svoje izazove. Klima, jezik, kulturne razlike i relativno niži životni standard u poređenju sa razvijenim zapadnim zemljama su stvari na koje se mladi Ganci moraju privikavati.

Kako migranti sve više dolaze u Srbiju?

U poslednjih nekoliko godina, Srbija je već postala dom sve većem broju stranih radnika, posebno u sektorima kao što su građevina, logistika, transport i uslužne delatnosti. Na ulicama većih gradova, poput Beograda, Novog Sada i Niša, sve je češća slika migranata koji rade kao vozači, kuriri, dostavljači hrane ili zaposleni u skladištima i fabrikama. Najviše ih dolazi iz azijskih zemalja poput Indije, Nepala, Bangladeša i Filipina, ali u poslednje vreme sve više i iz afričkih zemalja, među kojima je i Gana. Ovi radnici često preuzimaju poslove koje domaće stanovništvo više ne želi da obavlja – bilo zbog uslova rada, plata ili percepcije tih zanimanja. Njihovo prisustvo postaje uočljivo i u manjim sredinama, gde pomažu da se održe osnovne ekonomske aktivnosti, posebno u industrijama koje pate od hroničnog nedostatka radne snage. Uprkos početnim predrasudama, mnogi poslodavci i građani sve više prepoznaju značaj i doprinos koji strani radnici daju srpskoj ekonomiji.