1
Alternativa za Nemačku (AfD) objavila je da će njihova kandidatkinja za nemačku kancelarku na sledećim izborima biti Alis Vajdel. Ona je političarka poznata po provokacijama, ali i po životnom stilu koji se ne uklapa u tradicionalne vrednosti koje njena stranka zagovara.
Alis Vajdel je jedna od samo devet žena među 78 članova poslaničke grupe AfD-a u Bundestagu. Ova niska zastupljenost žena (11,5%) čini AfD grupom s najmanjim procentom žena u nemačkom parlamentu, gde, poređenja radi, u Zelenima čine 59,3% članstva. Iako je političarka u stranci sa izrazito muškom dominacijom, Vajdel je među najistaknutijim figurama: zajedno s Tinom Krupalom deli poziciju kopredsedavajuće stranke i poslaničke grupe.
PROČITAJTE JOŠ:
Na izborima 2021. godine, AfD je osvojila 10,3% glasova, što je bilo blago smanjenje u odnosu na 2017. godinu (12,6%). Ipak, stranka je od tada dobila sve više podrške, naročito u pokrajinama kao što su Hesen i Tiringija, gde je zabeležila značajan porast glasova (18,4% i 32,8% respektivno). Na nacionalnom nivou, ankete pokazuju da do 20% birača podržava AfD, stranku koja je od strane Saveznog ureda za zaštitu ustavnog poretka označena kao „sumnjivi slučaj desnog ekstremizma“.
Uspeh na regionalnim nivoima ohrabrio je AfD da za savezne izbore 2025. godine nominuje Vajdel kao kandidatkinju za kancelarku. Ipak, njene šanse za tu poziciju su gotovo nepostojeće. Čak i da AfD osvoji najveći broj glasova, nijedna druga partija nije spremna da uđe u koaliciju s njima. Vajdel, međutim, gaji poštovanje prema Margaret Tačer, bivšoj britanskoj premijerki, koju vidi kao uzor zbog njenog odlučnog pristupa i sposobnosti da upravlja protiv struje.
Kada je Vajdel 2013. godine pristupila AfD-u, stranka je bila fokusirana na evroskepticizam i nacionalni liberalizam.
Prema njenom mišljenju, to je i dalje temelj stranačke politike.
Ona je izjavila da se AfD zalaže za reformu Evropske unije, ali i da bi svaka zemlja trebalo da ima pravo na referendum o ostanku u EU ako ta reforma ne uspe. U istom intervjuu negirala je tvrdnje o radikalizaciji stranke i branila svog kolegu Bjerna Hekea, vođu ekstremističkog krila stranke, uprkos njegovim prethodnim osudama za korišćenje nacističke retorike, piše DW.
Vajdel se ne libi da koristi provokacije u javnim debatama. Godine 2018. izazvala je burne reakcije kada je tokom parlamentarne debate tražioce azila nazvala „muškarcima s noževima na državnim jaslama“, a muslimansku decu „zamotanim devojčicama“. Na kritike da polarizuje javnost, odgovorila je da namerno koristi ovakvu retoriku kako bi pokrenula debate.
Ono što Vajdel čini posebno interesantnom jeste njen privatni život, koji je u suprotnosti s konzervativnim porodičnim vrednostima koje AfD promoviše.
Ona je lezbijka, živi s tamnoputom partnerkom iz Šri Lanke, a zajedno odgajaju dvoje dece. Uprkos činjenici da AfD zagovara tradicionalni model porodice, Vajdelov životni stil jasno odstupa od te ideologije.
Ova kontradiktornost, kao i njene provokativne političke izjave, čine Alis Vajdel jednom od najnekonvencionalnijih političkih figura na nemačkoj desnici.
BONUS VIDEO: Kako Brnabić odgovara N1: Da Nemačka ima ovaj litijum, kopali bi i oko Berlina
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
