Kako se pobede na ukrajinskom bojnom polju nastavljaju oslobađanjem grada Hersona, reflektori ponovo padaju na poluostrvo Krim koje je Rusija anektirala 2014. godine. Sve su češće izjave ukrajinskoh zvaničnika da će se rat završiti upravo ponovnim osvajanjem Krima, na šta ruska strana ne ostej dužna. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov oštro je poručio da Rusija neće dozvoliti da ostane bez Krima, dok Vladimir Zelenski samouvereno navodi da će po okončanju rata prvo otići na letovanje na Krim. Zašto je ovo poluostrvo toliko bitno zaraćenim zemljama?
Rusija je anektirala poluostrvo Krim 2014. godine i pripojila ga svojoj teritoriji. Ukrajinci to nikada nisu prihvatili i uvek su isticali da će povratiti kontrolu nad Krimom. Kako ovaj sukob tinja godinama, pa i decenijama unazad, ne čudi što bi rat u Ukrajini mogao da se još više zaoštri upravo na Krimu, koji je oduvek bio kamen spoticanja u međusobnom odnosu Rusije i Ukrajine.
Poslednjih dana, razni političari raspravljaju o mogućem napadu na pozicije Kremlja na ključnom poluostrvu.
Oni se kreću od Viktora Bondareva koji kaže da Ukrajina nema „ni resurse, ni vojnog potencijala“ da povrati Krim, do ruskog poslanika Andreja Guruljova koji poziva Moskvu da izračuna mogućnost ukrajinskog napada koji navodno podržava NATO.
Njegov kolega Mihail Šeremet upozorio je da će ukrajinske trupe doživeti „konačni udarac“ ako pokrenu veliku ofanzivu na Krim.
Krim kao simbol moći
Krim je služio kao južni teren za februarsku invaziju Moskve na Ukrajinu. Grad na Krimu – Sevastopolj je dom ključne luke koja Moskvi omogućava pristup mediteranu i sedište je ruske Crnomorske flote. Pomogao je Rusiji da održi svoju ratnu pomorsku blokadu koja je zaustavila trgovinu u ukrajinskim lukama, prenosi Vašington post.
Nekada dragulj Ruske imperije, strateški važna teritorija na Crnom moru ima dugu istoriju, uključujući borbu protiv nacista u Drugom svetskom ratu, ali i aneksiju od strane Rusije.
Poluostrvo su Rusi takođe posmatrali kao simbol moći, identiteta i vlasništva. U obraćanju naciji kada je Rusija započela invaziju u februaru, ruski predsednik Vladimir Putin se osvrnuo na aneksiju Krima.
„Rusija je bila dužna da zaštiti stanovnike Krima i Sevastopolja od onih koje sami nazivate ‘nacistima'“, rekao je on obraćajući se ‘građanima Ukrajne’.
„Nakon što su Krimljani odlučili da se pridruže ‘svojoj istorijskoj domovini Rusiji’, Moskva nije imala izbora nego da podrži njihovu odluku“, rekao je on.
„Možemo da povratimo Krim do kraja decembra“
Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski je nakon početka ruske invazije isprva bio oprezan kada je u pitanju javno izražavanje svojih ambicija u vezi sa primorskom teritorijom. Ali kako je rat odmicao i kako su ukrajinske trupe obezbeđivale sve više pobeda na bojnom polju, on je bio jasniji: Krim je Ukrajina i njegove oružane snage će ga ponovo zauzeti.
Zamenik ukrajinskog ministra odbrane Vladimir Havrilov je rekao za Skaj njuz da bi ukrajinske snage mogle da vrate Krim pod svoje okrilje do kraja decembra – a ceo rat sa Rusijom će biti završen do proleća.
On je rekao da je ponovno zauzimanje Krima „samo pitanje vremena“, rekavši da bi tome mogao da pomogne događaj koji je poznat kao „crni labud“ – nešto nepredvidivo – koji se dešava u Rusiji, kao što je iznenadni kolaps režima Vladimira Putina.
„Možemo zakoračiti na Krim na primer do kraja decembra. Moguće, moguće. Nije isključeno da bude tako“, dodao je on.
Kakve su šanse da Ukrajina povrati Krim?
Krim je ogroman deo ruske istorije i Rusija nikada nije verovala da Krim nije ruski, rekao je za Skaj njuz penzionisani vicemaršal Šon Bel.
I ne samo to, već i odbrambene pozicije koje su preostale iz Drugog svetskog rata – kada se teritorija držala protiv nacističkih snaga – čine to veoma teškim vojnim ciljem, rekao je on.
„Ti odbrambeni položaji i danas ostaju na mestu. Tako da su izgledi iz većine vojnih perspektiva, uključujući SAD, tamošnji najviši odbrambeni organi, kažu da su šanse da Ukrajina povrati Krim vojno, veoma male“, naveo je.
On je dodao da je prednost Ukrajine u trenutnoj fazi rata podstaknuta zapadnim oružjem, čije zalihe nisu neograničene.
„Ali pravo pitanje je da li Zelenski može potencijalno da ostane ostane bez desetina, možda i stotine hiljada svojih ljudi u uzaludnom pokušaju da zauzme Krim, što verovatno nikada ne bi učinio?“, rekao je on.
„Ili postoji tačka u kojoj on zapravo mora da postane veliki državnik, gde je suočen sa pravljanjem neverovatno teških kompromisa kako bi izgubio deo teritorije, ali sačuvao svoju zemlju, a zauzvrat potencijalno dobio podršku Zapada za obnovu svoje zemlje i pružanje bezbednosti koja mu je očajnički potebna“, zaključuje on.
Zašto je Krim važan i za Rusiju i za Ukrajinu?
Strateški značaj Krima za Rusiju, ali i za Ukrajinu, prevazilazi geopolitičke, istorijske, vojne, bezbednosne i ekonomske aspekte. Zbog toga obuhvata i oblasti energetske sigurnosti i saradnje sa drugim zemljama.
Aneksija Krima je Rusiji dala mogućnost da koristi vojne baze Crnomorske flote u Sevastopolju kao i druge luke na poluostrvu, ali i brojnu vojnu opremu, brodove i infrastrukturu. To je doprinelo jačanje sposobnosti ruskih snaga, pa se može reči da Krim igra glavnu ulogu u jačanju taktičkih i strateških vojnih sposobnosti Rusije.
PROČITAJTE JOŠ:
Krim pruža Rusiji veće samopouzdanje u njenim odnosima sa Zapadom. Rusija veruje da Krim pruža važnu logističku i informativnu podršku njenim snagama tokom delovanja na teritoriji Ukrajine.
Pored toga, pripajanjem Krima, Rusija je preuzela veliki deo ekonomske zone koja je ranije pripadala Ukrajini. Preuzela je i kontrolu nad nalazištima mineralnih sirovina koja se nalaze unutar granica poluostrva, a posebno se ističu milioni tona nafte i desetine milijardi kubnih metara prirodnog gasa.
Planovi Kijeva pre ruske aneksije, bili su da se na Krimu i u Crnom moru od 2017. godine godišnje eksploatiše i do deset milijardi kubnih metara gasa, što bi smanjilo veliku zavisnost Ukrajine od ruskog gasa. Zbog toga ne treba da čudi zašto Ukrajina želi da povrati ovaj deo svoje teritorije.
Nakon aneksije veliki broj industrijskih i poljoprivrednih preduzeća je sa Krima prebačen u Rusiju. Posebno se izdvajaju hemijska industrija, mašinstvo, vinarska industrija i industrija prerade ribe, kao i brodogradnja. Tu je naravno i zarada od turizma, pošto je Krim poznat kao jedna od popularnijih destinacija za odmor među ruskim stanovništvom.
BONUS VIDEO: Soba za mučenje u Hersonu
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare