Rumena Bužarovska bira filmove i poručuje - Ne prepustite se očaju: Predstavljamo sve naslove Beldoksa

Beldoks će predstaviti uzbudljiv presek najaktuelnijih tokova savremene dokumentaristike, uz fokus na autore iz Srbije i regiona, ali i na pažljivo odabrane međunarodne festivalske hitove i nagrađivane dokumentarce. Festival će ponuditi i veliki broj svetskih i evropskih premijera, a pred publikom će biti više od 100 kratkih i dugometražnih filmova.

Biće tu filmovi koji se bave naukom i tehnologijom, migracijama, odnosom čoveka prema prirodi i životinjama, kao i biografski i muzički dokumentarci. Posebna pažnja biće posvećena ostvarenjima koja koriste arhivske materijale i istražuju istorijske perspektive, kao i filmovima koji promišljaju ulogu medija u savremenom društvu.

Nacionalni program Beldoksa i ove godine pružiće podršku domaćim autorima, istovremeno povezujući lokalnu scenu s međunarodnim tokovima, najavili su organizatori festivala na današnjem susretu s medijima u Beogradu, u Muzeju devedesetih, dodavši da će u Beogradu boraviti više od stotinu gostiju iz celog sveta.

Izbor Bužarovske

Već treću godinu zaredom festival nudi i pažljivo kuriran program - Beldocs specijal. Posle Srećka Horvata i Galeba Nikačevića ovoga puta ta čast pripala je jednoj dami. Naime, za selekciju filmova bila je zadužena cenjena makedonska književnica Rumena Bužarovska. Spisateljica je na susretu s medijima predstavila svoju selekciju filmova, napomenuvši kako su dokumentarci veoma bitni u današnjem vremenu zato što pričaju istinite priče. Zajedničko svim filmovima koje je odabrala jeste nada. Otuda je Rumena Bužarovska za svoj specijal, kako je objasnila, smislila slogan - "Nada je disciplina":

- Neophodno je održavati nadu u ovoj eri novog fašizma. Iako je teško ostati pozitivan u ovako teškim vremenima, s druge strane je najlakše prepustiti se očaju. Ali, očaj nas može uništiti, te je svima nama potrebno mnogo discipline - poručila je Bužarovska.

Među filmovima koje je odabrala jeste češko-slovačko ostvarenje "Bolje poludeti u divljini". Ovo, kako je rekla, bizarno i smešno ostvarenje donosi priču o blizancima koji žive na marginama društva. Zapravo, u planinama, a film se ispreda iz vizure - krave. Tu je i film "Draga sutrašnjice", kao osvrt na epidemiju usamljenosti i izolacije u Japanu, izazvanih pandemijom koronavirusa.

Rumena Bužarovska je u svoju selekciju uvrstila i naslov "Pravi sever" koji je svedočanstvo studentskih protesta tokom šezdesetih u Montrealu, dok potpuni drugačiju storiju nudi film "Poslednji prometej Donbasa". Priču dokumentarac plete oko radnika jedne ukrajinske termoelektrane koji ne žele da je napuste i ostave grad bez struje i toplote.

A poslednji film, koji je makedonska spisateljica odabrala, jeste poljski "Veliki gazda". Ovaj, kako ga je nazvala, dirljiv dokumentarac, publici predočava priču o sovjetskom špijunu tokom Drugog svetskog rata i pun je preokreta i iznenađenja.

- Ovo je moj izbor i nadam se da će publika pažljivo pratiti - kazala je Rumena Bužarovska.

"Yugo ide u Ameriku" na otvaranju

Umetnički direktor festivala Marko Grba Singh predstavio je Srpski takmičarski program predstojećeg Beldoksa naglasivši da je u selekciji čak 12 dugometražnih i kratkometražnih naslova, od čega je osam svetskih premijera.

- Festival će biti otvoren regionalnom premijerom dugometražnog filma "Yugo ide u Ameriku" Filipa Grujića i Alekse Borkovića. U ovom duhovitom roud muviju autori su se odlučili da pređu Ameriku našim jugićem. Svi koji smo imali priliku da ga vozimo, setićemo se da je to auto koji volite da mrzite. Ali bio je narodski auto, dosta jeftin, prijemčiv, i gotovo svako je mogao da ga poseduje - podsetio je Grba Singh, dodavši da publiku na festivalu očekuje i svetska premijera filma "Fabrika ne sme da stane" Marka Nikolića, koji se oslanja na prošlost:

- Film donosi priču o fabrici viskoze u Loznici, a sve to kroz intervjue s radnicima i lokalcima. Ova priča o istoriji viskoze ima nostalgičnu komponentu, a tu je i odnos prema prošlosti, sadašnjosti i budućnosti koja, bar tamo, nije svetla.

Nacionalnu premijeru na Beldoksu imaće dugometražni dokumentarac "Sjeti se moje pjesme" Jelene Bosanac i Tanje Brzaković, koji govori o jednoj kafani u Hrvatskoj, u kojoj nije bilo mesta za nacionalističke pesme, i koja je ujedinjavala ljude. Autorke se u filmu, prema rečima umetničkog direktora, vraćaju u vreme pre rata na prostoru bivše Jugoslavije, pokazuju kako je ta kafana izgledala ranije i pokazuju šta je od nje ostalo sem priča.

Još jednu dirljivu priču, o samohranoj majci 14-godišnje devojčice, donosi dugometražni dokumentarac "Bojim se ljepote" Jelene Medić, dok će svetsku premijeru imati film "Zalazak" Miloša Jaćimovića, o rehabilitacionom centru u Igalu, kog je Grba Singh nazvao impresivnim vizuelno, naročito zbog načina na kako tretira prostor i ljude koji obitavaju u tom centru.

- U okviru Srpskog takmičarskog programa videćemo i "Crnu so", film Nikole Lorenzina koji se odigrava u Andima, u Argentini, u slanim pustinjama i selima. Ali to je film koji je nama blizak s obzirom da je tema eksploatacija litijuma. Beleži proteste lokalaca ne samo zbog eksploatacije, već i spram društva, rudarenja, i za zaštitu životne sredine. Iako se dešava u Južnoj Americi, kao da je sniman kod nas - ocenio je umetnički direktor.

Pored šest dugometražnih, publika će moći da vidi i isto toliko kratkih dokumentaraca u okviru ove selekcije. Jedan od njih jeste "Zemlja" Katarine Radmilović:

- Centralna tačka filma je rudnik u jednom selu u Srbiji. To selo je napušteno maltene potpuno upravo zbog rudnika, ali jedan čovek je rešio da ostane. I Katarina beleži njegovu svakodnevicu, ali i te puste kuće i pejzaže, no ovo je zapravo film o odnosu pojedinca prema sistemu - objasnio je Grba Singh, dodavši kako se, naizgled, sličnom temom bavi i film "Ispod horizonta" Milana Milosavljevića, o jednom nalazištu kraj Rume, koji će imati svetsku premijeru.

- Videćemo i "Ferari Studentski Grand prix" Vasilija Sekulovića. Iako je ovo film o studentskim protestima koji su se ovde dešavali 1996, pominju se i današnji protesti, a simbolično zastava od pre 30 godina opstaje. S druge strane, autobiografsku priču u filmu "Ovaj poželjni stroj" donosi Mina Simendić, koja se iz Srbije preselila u Nemačku i dočarava sve probleme u integraciji u nemačko društvo, a domaću premijeru imaće dokumentarac "Žene Narodnog fronta" Ivane Todorović. I poslednji film iz ove selekcije je "Usnule" Sare Ećimović, poetski dokumentarac, u kom se dve devojke nalaze kraj reke i kontempliraju o bitnim životnim pitanjima - najavio je Marko Grba Singh.

Intimne priče

Selektor Međunarodnog takmičarskog programa Igor Stanojević otkrio je da će pred publikom u okviru ove selekcije biti devet naslova, koji na najbolji način reprezentuju sav potencijal dokumentarnog izražavanja. Jedan od njih jeste kanadski "Borovnica bluz" Andresa Livova.

- Ovaj film na blag i nežan način prikazuje život sezonskih radnika koji beru borovnice u Kanadi, a dolaze iz drugih kultura. To je prikaz života koji nije senzacionalistički, ali ne izbegava neke neprijatne aspekte života tih radnika koji se bore za svoja prava. U selekciji je i "Fantazija" Isabel Pagliai, čija smo ostvarenja već gledali na Beldoksu, a koja u dugometražnom debiju prati unutrašnji život jedne mlade devojke, uz uplive u fantaziju, te nadrealne, pa i igrane elemente.

Na vrlo poetski način film "Godišnje doba" Morin Fazandeiro prikazuje grupu radnika koji su angažovani na poljima u Portugalu:

- Uz dokumentarne, savremene snimke, ali i arhivu pred publikom je nežan i temeljan prikaz, koji prožima ceo istorijat tog mesta i ljudi koji su ga oblikovali - ukazao je Stojanović, dodavši kako Beldoks donosi i film koji je prošle godine trijumfovao u Kanu - "Imago" Denija Picajeva:

- Deni, koji je već bio na Beldoksu, ali pod drugim umetničkim pseudonimom, pošto je prognan iz Čečenije ovaj film je snimio na granici Gruzije i svoje zemlje. Upravo tu se susreće sa rodbinom i suočava s ličnim, intimnim i porodičnim pričama. Tu je i "Kraljevstvo Kartli" Tamar Kalandadze i ŽIliena Pebrela koje prati grupu izbeglica iz Abhazije koji su se nastanili u napuštenom sanatorijumu u Gruziji. Ovaj dokumentarac prikazuje neverovatno interesantne ljude u vanserijskoj situaciji, na mestu koje se fizički raspada. Dirljiv je, tera vas da se zamislite, i zapravo obrađuje temu migracija, izmeštanje ljudi iz mesta iz kojih potiču, reflektuje kako to utiče na njih. Tu je i "Letopis" Martina Kolara koji je snimljen za godinu dana. Sačinjen je od izdvojenih, pojedinačnih scena, i naizgled nema likove i radnju, ali kroz prikaze interesantnih scena koje su se dešavale u ruralnom delu Slovačke gradi priču - naveo je selektor.

Grupa emigranata iz BiH koji pokušavaju da steknu legalni status u Sloveniji okosnica je priče filma "Ono što treba činiti" Srđana Kovačeviča. Dokumentarac beleži sve njihove poteškoće, s obzirom da ne znaju slovenački jezik, i pomalo su izgubljeni, no na sreću ima ljudi koji u tom procesu pokušavaju da im pomognu, a pored tog, još jedan dokumentarac bavi se sličnom pričom:

- "Pesma bez doma" (režija Ratija Tsiteladze) prati život jedne transrodne žene iz Gruzije koja se preselila u Beč i tu živi s majkom. I reklo bi se da je dolaskom u Beč rešila sve svoje probleme, ali u ovom izuzetno potresnom filmu to nije ni blizu tako jednostavno niti elegantno. Teškoćama života, ali u Boliviji bavi se film "Srebro" (režija Natalije Koniarz). Tema je rudarenje srebra a dokumentarac približava gledaocima kako ta industrija eksploatiše najranjivije osobe u bolivijskom društvu - otkrio je na kraju Igor Stanojević.

Bez podrške države

Direktorka Beldoksa Mara Prohaska Marković najavila je da će se posle svake projekcije održavati razgovori s autorima. Takođe, izdvojila je i bogat Beldocs Industry segment koji će okupiti filmske profesionalce iz zemlje i inostranstva kroz niz radionica, treninga, panela, razgovora i master klasova. Autori će imati priliku da predstavljaju projekte pred istaknutim mentorima i predstavnicima festivala, televizija, fondova, distributerskih kuća...

Nažalost, ovoga puta izostala je podrška države i grada Beldoksu, objasnila je Mara Prohaska Marković, te će tako festival biti realizovan uz podršku stranih ambasada, kulturnih instituta i, ponajviše, pomoći EU koja ih podržava od 2017. godine kroz program Kreativna Evropa.