Ko su najveći gubitnici rata na Bliskom istoku? Državama preti recesija, firmama propast

Iako posledice osećaju sve zemlje, one nisu jednako pogođene – najviše trpe države koje zavise od uvoza energije, siromašnije ekonomije i zemlje bez velikih rezervi, piše DW.

Prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), poremećaji su zahvatili čitav globalni sistem, od energetike do industrije i proizvodnje hrane.

Energetski šok i Azija pod pritiskom

Glavni problem je prekid u snabdevanju energijom. Rat je doveo do istorijskog poremećaja na tržištu nafte, dok je globalna ponuda tečnog gasa pala za oko 20 odsto.

„Posledice faktičkog zatvaranja Ormuskog moreuza posebno teško pogađaju zemlje Azije, jer i do 90 odsto uvoza nafte i gasa dolazi iz Persijskog zaliva“, navodi nemačka agencija GTAI.

Zbog toga su Južna i Jugoistočna Azija već suočene sa rastom cena energije i problemima u snabdevanju. Vlade pokušavaju da ublaže udar puštanjem rezervi i subvencijama.

Kina se za sada bolje drži, jer ima razvijene energetske veze sa Rusijom i velike zalihe, pa je manje zavisna od transporta tankerima.

Pucaju lanci snabdevanja

Rat je poremetio i globalne lance snabdevanja. Tankeri i kontejnerski brodovi menjaju rute, a vazdušni saobraćaj preko Persijskog zaliva je ograničen. To povećava troškove i produžava rokove isporuke.

Posebno je ugrožena industrija čipova. Ako dođe do problema u proizvodnji u Aziji, posledice će se preliti na ceo svet, jer su poluprovodnici ključni za automobile, elektroniku i veštačku inteligenciju.

„Oko 90 odsto savremenih čipova proizvodi se na Tajvanu“, upozorava stručnjak iz PwC-a.

Bez gasa iz Katara, Tajvan bi mogao da ograniči potrošnju energije, što bi dodatno pogodilo proizvodnju.

Udar na hranu i đubriva

Poremećaji su pogodili i proizvodnju hrane. Trgovina đubrivima, kao i ključnim sirovinama poput sumpora, u velikoj meri zavisi od Ormuskog moreuza.

Cene mineralnih đubriva već su porasle za 30 do 40 odsto.

„Evropa već godinama gotovo da ne uvozi đubriva iz regiona sukoba“, navodi Industrijsko udruženje agrara, ali upozorava da bi rast cena gasa mogao da poskupi i evropsku proizvodnju.

Najveći teret snose siromašne zemlje, gde hrana čini i do 36 odsto potrošnje, pa rast cena direktno pogađa standard stanovništva.

Slab rast, ali bez kolapsa

Uprkos krizi, Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) procenjuje da će globalni rast u 2026. iznositi oko 2,9 odsto, uz blagi oporavak 2027. godine.

Inflacija će, međutim, biti viša nego što se očekivalo – oko 4 odsto u zemljama G20.

Za SAD se predviđa rast od oko 2 odsto, evrozona bi mogla da raste svega 0,8 odsto, dok će Kina usporiti, ali ostati relativno stabilna.

Zaliv pred recesijom, Nemačka slabi

Najveći udar mogao bi da pogodi zemlje Persijskog zaliva, koje bi mogle da uđu u recesiju. Procene govore o padu ekonomske aktivnosti od 0,2 odsto, što je značajno pogoršanje u odnosu na ranije prognoze.

Nemačka ekonomija takođe slabi – očekuje se rast od svega 0,6 odsto ove godine, uz rast inflacije.

Istraživanje instituta Ifo pokazuje da devet od deset nemačkih kompanija očekuje negativne posledice rata.

„Rezultati jasno pokazuju da se ekonomske posledice rata sa Iranom već sada naziru i da bi se mogle dodatno pojačati kroz različite kanale“, rekao je Klaus Volrabe.

„Što duže traje neizvesnost, to će ekonomski problemi za kompanije biti veći.“

Zaključak analitičara je jasan: rat nije samo regionalni sukob, već globalni ekonomski šok čije će se posledice osećati godinama.