Ko stoji iza Domovinskog pokreta sa kojim HDZ želi da formira Vladu: Osnovao ga je estradni umetnik, vodi ga biznismen i jedan bivši HDZ-ovac koji ne želi sa Srbima

Ipak, takav stav nije neočekivan, imajući u vidu političke stavove DP-a. Lider DP-a je aktuelni gradonačelnik Vukovara Ivan Penava, inače bivši HDZ-ovac.

Iz te stranke izašao je 2020. godine, i to uoči parlamentarnih izbora. Hrvatski mediji su pisali da je iz HDZ-a izašao jer je prethodno izgubio na unutarstanačkim izborima - hteo je da bude zamenik šefa stranke.

Izgubio izbore u HDZ-u pa otišao u drugu stranku

Naime, Penava je na tim izborima izgubio od Toma Medveda, koji je dobio 70 odsto podrške članova stranke, a Penava 29.

Lider HDZ-a Andrej Plenković je tada za lokalne medije rekao kako je Penava izneverio HDZ i da je njegov odlazak u drugu stranku velika greška.

"Ako neko pretenduje da bude zamenik predsednika HDZ-a u martu, a nakon dva meseca ode u drugu, onda je problem u njemu, a ne u nama", rekao je tada Plenković.

Penava je kao razlog odlaska iz HDZ-a naveo to što je „stranka okrenula leđa Vukovaru“. Dalje je, kako je naveo, bio nezadovoljan zbog „neprocesuiranja ratnih zločina nad vukovarskim Hrvatima 1991. godine, ekonomsko zanemarivanje Vukovara. Kao razlog napuštanja HDZ-a naveo je i njihov dogovor sa strankom srpske manjine SDSS(vodi je Milorad Pupovac), da će popisivači na popisu stanovništva 2021. godine, u područjima gde ima mnogo manjine, biti takođe manjina.

Penava je zajedno sa još 10 članova stranke prešao u DP, koji je tada vodio estradni umetnik Miroslav Škoro.

Penava ne vodi glavnu reč?

Stručnjak za marketing Saša Tartaglia smatra da, iako je Penava predsednik DP-a, on nije glavna osoba u DP-u.

Prema rečima našeg sagovornika, to je zamenik predsednik stranke Mario Radić, inače biznismen i direktor velike kompanije Peveks.

"On je organizovao, stvorio i vodio Domovinski pokret. Na prvim izborima on je uzeo pevača Miroslava Škoru da predvodi stranku, a sad je to Penava", objasnio je on.

„Tvrd stav prema srpskom narodu“

DP je stranka krajnje desnice, blizak je pogledima desničarske stranke Alternativa za Nemačku (AfD), Marin le Pen, liderki desničarske partije u Francuskoj Nacionalni savez i španske desnice Voks.

"Oni (DP) su evroskeptična stranka što je već u koaliziji sa onim što je Andrej Plenković, koji je proevropski orijentisan i koji se dobro kotira u evropskim krugovima. Tu je već velika razlika sa programom i politikom Plenkovića. DP je posebno orijentisan na Slavoniju, tamo dobijaju najviše glasova. To je deo koji je i dan danas ostao obeležen ratom i kontrolišu jedan dosta važan deo bivših vojnika veterana rata. Jako su za njih vezani i samim tim imaju tvrd stav prema pripadnicima srpskog naroda.

DP nije jedinstven

Tartaglia je takođe rekao da DP nije jedinstven i da ga ne bi čudilo da se stranka na kraju podeli.

"Pre četiri godine, DP je imao 16 poslanika, od toga ih je osam otišlo u roku od nekoliko meseci i ostalo je osam poslanika. Moguće da će to i sada da im se dogodi. Nisam siguran da će svih 14 poslanika da HDZ-u da podršku", smatra Tartaglia.

Sam Plenković je zbog tog odlaska članova često zadrikivao stranku. Šta više, Plenković i Penava neretko su se u poslednje četiri godine sukobljavali.

Početak ove predizborne kampanje DP-a obeležila je krivična prijava protiv Plenkovića, zbog zloupotrebe službenog položaja.

DP je smatrao da je Plenković uticao na izbor glavnog državnog tužioca Ivana Turudica, a druga krivična prijava bila je ta što nije zatvorio granicu koju prelaze ilegalni migranti.

Nakon toga Plenković je DP nazvao zlim ljudima, "s kojima HDZ neće imati posla".

Tri opcije za formiranje vlade

Imajući sve ovo u vidu, nije ni čudo što gotovo nedelju dana nakon parlamentarnih izbora, nove Vlade još nema na vidiku.

Za formiranje vlade potrebna je podrška od najmanje 76 od ukupno 151 poslanika u Saboru. HDZ ima 61 mandat, Socijaldemokratska partija Hrvatske (SDP) 42, DP ima 14, Most 11, stranka Možemo 10, dva mesta dobio je Istarski demokratski sabor, Nezavisna platforma Sjever takođe dva, jedno mesto dobio je Fokus i nacionalne manjine osam.

Politički analitičar Žarko Puhovski smatra da postoje tri opcije o formiranju vlade. Pored gorepomenute, odnosno koalicije HDZ-a i DP-a, na stolu su još dve.

Mogućnost formiranja nove parlamentarne većine daje se i strankama okupljenimm oko SDP-a, odnosno koaliciji Reke pravde sa Možemo, Mostom, pet liberala i osam manjinskih poslanika, i ponavljanje izbora.

Puhovski ističe da ga poslednja opcija najviše brine.

"To je loše za demokratsku kulturu jer će biti puno manja izlaznost, a onda (predsednik Hrvatske Zoran) Milanović ima, ono što je prigovarao HDZ-u - sve poluge vlasti u rukama", rekao je on.

BONUS VIDEO Politički analitičar: Domovinskog pokreta više neće biti. Bit će utopljen u HDZ