0
Za manje od dve nedelje, Tursku očekuje drugi krug predsedničkih izbora na kojima i definitivno pada odluka ko će voditi tu zemlju (i u kom pravcu) - Redžep Tajip Erdogan (69) ili Kemal Kiličdaroglu (74). Analitičari nisu sigurni šta da očekuju kada je rezultat u pitanju, jer trka je tesna i neizvesna, ali gotovo svi se slažu da će kampanja biti prljava. Šta čeka Tursku do 28. maja, a šta posle toga?
Za Redžepa Tajipa Erdogana drugi krug predsedničkih izbora je novitet. U dosadašnja dva ciklusa nije morao ni da razmišlja o tome. Prve izbore za predsednika 2014. godine dobio je u prvom krugu sa 51 odsto glasova, a druge 2018. godine još ubedljivije – 52,5 odsto glasova.
Na glasanju u nedelju osvojio je 49,5 odsto glasova, što je više nego što su ankete predviđale uoči izbora, ali manje nego što je potrebno za pobedu. Ipak, u pobedu u drugom krugu ne sumnja.
“Pobedićemo na izborima 28. maja, povećati procenat glasova dobijenih 14. maja. Ako Bog da, izvojevaćemo istorijsku pobedu“, napisao je Erdogan na Tviteru.
Ubrzo se oglasio i Kiličdaroglu, koji je na nedeljnim izborima osvojio 44,88 odsto. Ni on ne sumnja u pobedu. Kako je napisao na Tviteru, u Turskoj je sada više onih koji žele promene nego oni koji ne žele. Kiličdarolglu očigledno računa na glas mladih ljudi, kojima se i obratio rečima: “Nemate novca ni za šta. Čak, morate da razmišljate o kafi. Radost vaših života je ukradena jer su oni ujedinjeni protiv vas. Imamo 12 dana da izađemo iz ovog mračnog tunela”.
I Kiličadroglu i Erdogan računaju na glasove Sinana Ogana, ultranacionaliste koji je u prvom krugu predsedničkih izbora osvojio 5,2 odsto, odnosno malo više od 2,8 miliona glasova. Praktično, to je i razlika između dva glavna rivala. Erdogan je osvojio 27.088.360 glasova, dok je Kiličdaroglu stao na broju od 24.568.196.
Matematika je prosta – u drugom krugu pobeđuje onaj koji uspe Oganove birače da privoli na svoju stranu. Analitičari su skloni tome da tvrde da će veći deo Oganovih birača izabrati stranu Kemala Kiličdaroglua, to nije sasvim izvesno. Ogan sada tvrdi pazar. Odluku koga podržava objaviće tek posle konsultacija u okviru svoje koalicije “Savez predaka”, ali već je saopštio pet uslova svoje stranke.
Među njima je distanciranje od terorističkih organizacija, posebno FETO, Radnička Partija Kurdistana (PKK) i Hezbolah. Ovaj uslov ga udaljava od Kiličdaroglua koji je u prvom krugu imao podršku prokurdske stranke HDP. Jedan od uslova je “beg od spirale inflacije” koja je pod Erdoganovom palicom dostigla nivo od 46 odsto, iako brojne nezvanične procene kažu da je ovaj podatak ublažen i da je prava inflacija iznad 80 odsto.
PROČITAJTE JOŠ:
0
0
0
Ako je rezultat teško predvidljiv, analitičari se slažu kada je reč o kampanji – biće prljava i teška. Nekoliko primera iz kampanje za prvi krug, ali i iz izborne noći, ukazuju da bi to moglo biti tako.
Tokom izborne noći “sevnule” su varnice kada je Erdogan sa balkona u središtu svoje stranke u Ankari rekao „neko je u kuhinji, a mi smo na balkonu“, aludirajući na svog rivala koji je tokom kampanje objavljivao snimke iz svoje skromne kuhinje. Odgovor je brzo stigao od Kiličdaroglua: „Izbori se ne dobijaju na balkonu“.
Pre glasanja u nedelju Erdogan je tvrdio da opoziciju podržava PKK koja je u Turskoj zabranjena i na spisku je terorističkih organizacija. Na jednom skupu pred stotinama hiljada pristalica, Erdogan je pokazao lažni snimak na kojem se navodno vidi komandant PKK kako peva pesmu opozicione kampanje.
Sa druge strane, glavni Erdoganov rival na mitinzima tokom kampanje neretko je nosio pancir. Ali to nije nikakva novost – Kiličdaroglu je preživeo niz nasilnih napada tokom političke karijere. Lider opozcije rekao je da Erdogan nije uspeo da postigne željeni rezultat uprkos „klevetama i uvredama“ opozicije.
Žesto borba nije neočekivana, obzirom šta je na stolu. Izbor između Erdogana i Kiličdaroglua je u suštini izbor između dve potpuno različite vizije Turske, njene budućnosti i mesta u svetu i regionu.
Erdoganova struja pokušava da prikaže Kiličdarogla kao “zapadnog igrača”, ali ni on sam ne krije da gleda na tu stranu. Tokom kampanje mnogo puta je naglašavao da želi da Turska bude demokratija nalik na zapadne demokratije i da će takav sistem uvesti ukoliko uspe da skloni Erdogana sa vlasti.
Kiligdaroglu otvoreno podržava ulazak Finske i Švedske u NATO. Erdogan je u slučaju Finske popustio, ali i dalje ne dozvoljava da Švedska postane članica, jer kako tvrdi, ova zemlja krije teroriste PKK-a, a zamera im i snimke na kojima se vidi paljenje Kurana.
Kada je u pitanju odnos prema Rusiji, Erdogan je nesumnjivo bliži Moskvi. Aktuelni predsednik od početka rata pažljivo balansira između Kijeva i Moskve i praktično je jedini svetski državnik koji komunicira sa obe strane. I sa ruskom, iako ukrajinskoj prodaje oružje, ali i sa ukrajinskom, iako sa Putinom otvara zajednički projekat nuklearnu elektranu Akuja u Mersinu i dogovara gasno čvorište u Turskoj. Takođe, Erdogan i dalje odbija da uvede sankcije Rusiji.
Kiličdaroglu, sa druge strane, kaže da će neće kvariti odnose sa Rusijom jer turski biznismeni posluju na tom tržištu, ali je jasno osudio invaziju na Ukrajinu rekavši da je to “potpuno neprihvatljivo”.
I na domaćem terenu se razliku, od ekonomije do političkog uređenja. Kiligdaroglu obećava da će, ukoliko postane predsednik Tursku ponovo učini parlamentarnom republikom, koji je Erdogan ukinuo 2017. godine izmenom ustava i uspostavio predsednički sistem.
BONUS VIDEO: Obraćanje Erdogana sa balkona pristalicama posle proglašenja preliminarnih rezultata izbora