0
Turska će ime novog (ili starog) predsednika saznati 28. maja u drugom krugu izbora. Redžep Tajip Erdogan osvojio je 49,51 odsto, a njegov glavni suparnik Kemal Kiličdaroglu 44,8 odsto glasova. Ishod tesne trke sada zavisi od onih koji su apstinirali, ali i toga kome će se „preliti“ glasovi trećeplasiranog ultranacionaliste Sinana Ogana čiji je rezultat bio 5,2 odsto - upravo toliko koliko nedostaje Erdoganu i Kiličdaroglu za pobedu.
Analitičari smatraju da će se Oganovi glasovi preliti Kiličdalogluu većim delom, on sam još nije objavio kome će dati podršku.
Ipak, iako Erdogan trenutno ima prednost od pet odsto, to da li će predsednik Turske biti on ili Kiličdaroglu, nećemo uskoro saznati budući da je Ogan, kandidat „Saveza predaka“, rekao je da još uvek nije odlučeno koga će podržati u drugom krugu.
Prema njegovima rečima, o tome će odlučivati na internoj sednici koalicije.
„Razgovaraću sa liderima u svom savezu, ići ću da pitam svoje birače u narednih nekoliko dana. A onda ćemo doneti odluku i izvršiti svoju dužnost u narednih 14 dana“, rekao je Ogan.
Inače, Erdogan je odmah nakon proglašenja prvih preliminarnih rezultata izjavio kako ispred glavnog rivala ima 2,6 miliona glasova. Ogan „ih poseduje“ baš toliko – osvojio je nešto više od 2,8 miliona.
Ipak, analitičari smatraju njegovi glasovi neće otići Erdoganu, jer je Ogan napustio Partiju nacionalističkog pokreta (MHP) 2015. godine upravo zbog toga što je postala saveznik AK partije koju vodi Erdogan.
Tada je, zajedno sa drugim nacionalističkim ličnostima, postao ljuta opozicija lideru partije čiji je prethodno bio član, Devletu Bahdželiju.
Zbog toga se veruje da će njegovi glasači, iako ideološki bliskiji Erdoganu, glasati za Kiličdaroglua.
Inače, trenutno stanje na političkoj sceni Turske može se opisati dvema rečima – nikada neizvesnije.
Prema poslednjim informacijama, Erdogan osvojio 49,4 odsto glasova, a Kiličdaroglu 44,96 odsto.
Kada je reč o raspoređenosti tih glasova, u većim gradovima i urbanijim sredinama, ubedljivo više glasova imao je opozicioni kandidat. Ipak, iznenađenje je to što je Erdogan, suprotno očekivanjima, odneo ubedljivu pobedu u regionima koje su razorili žestoki zemljotresi koji su u februaru odneli više desetina hiljada života.
Naime, u delovima zemlje koji su najteže pogođeni zemljotresom, poput Kahramanmaraša aktuelni predsednik bio je još ubedljiviji – 71.88 odsto naspram 22.2 odsto. Sa druge strane, u Hataju, još jednom epicentru zemljotresa, oba kandidat osvojila su skoro identičan procenat glasova – 48.03 i 48.07 odsto.
Kao što smo pomenuli, sa druge strane, najveći broj glasova u Istanbulu dobio je Kemal Kiličdaroglu – 48,55 odsto, dok je Erdogan dobio 46,69 odsto. Zanimljivo je i da je evropski deo Istanbula dao podršku kandidatu opozicije, dok je azijski deo Istanbula većinski glasao za Erdogana.
Istanbulom je, do lokalnih izbora 2019. godine vladala Erdoganova stranka AKP, kada je vlast u najvećem i najbogatijem gradu Turske osvojio Ekrem Imamoglu, ispred CHP.
Pročitajte još:
0
0
0
I u Ankari, Kiličdaroglu je bio ubedljiviji, mada je razlika ponovo jako mala. Kandidat opozicije osvojio je 47,31 odsto glasova, dok je Erdogan osvojio 46 odsto.
U Izmiru, trećem najvećem gradu u Turskoj koji važi i za jedno od najvećih uporišta opozicije, Kiličdaroglu je bio ubedljiv – 63.29 odsto naspram samo 31.48 odsto za Erdogana.
Što se tiče parlamentarnih izbora koji se održavaju paralelno, Erdoganova stranka AKP vodi sa oko 37 odsto glasova, a u koaliciji sa partnerima je na oko 50 odsto, što bi trebalo da je dovoljno da se zadrži većina. U toj koaliciji su, pored Erdoganove AKP, i ultra-nacionalistička MHP i neke manje partije. Levičarska opcija, u kojoj je i kurdska partija HDP, na putu je da osvoji oko devet odsto glasova, što je dovoljno da se prebaci cenzus koji je postavljen na sedam odsto, nakon što je ranije bio na 10 odsto.
***
BONUS VIDEO Obraćanje Erdogana sa balkona pristalicama posle proglašenja preliminarnih rezultata izbora