Kako znamo da ljudi umiru od korone, a ne od drugih bolesti?

U svetu svakodnevno umre oko 150.000 ljudi, od čega dve trećine od uzroka povezanih sa godinama. Pored toga, trenutno se nalazimo u sezoni raznih drugih virusa, poput onih koji izazivaju sezonski grip i prehladu, pa se postavlja pitanje za koliko smrti je direktno odgovoran novi koronavirus.Za početak, dosadašnja istraživanja pokazuju da starost i loše zdravstveno stanje jako povećavaju rizik za smrti ishod Kovida-19, što ne važi nužno i za druge zarazne bolesti, piše Index.hr.Većina epidemija gripa nesrazmerno više ubija vrlo mlade i vrlo stare, one sa nerazvijenim i one s oslabljenim imunitetom, dok je stopa preživljavanja značajno viša u populaciji između. Španski grip bio je gotovo dijametralno suprotan primer Kovidu-19. On je odneo između 50 i 100 miliona života u svetu, a bio je značajno pogubniji za mlade nego što se očekivalo.Pitanje iz naslova posebno je opravdano u kontekstu Italije u kojoj je smrtnost od Kovida-19 oko 10,8%, a odnosi uglavnom najstariju populaciju. Stručnjaci smatraju da za visoku stopu smrtnosti u ovoj zemlji postoji više razloga.Pre svega, analize pokazuju da je virus tamo daleko više zahvatio stariju populaciju nego u nekim drugim zemljama, na primer u Nemačkoj. U Italiji je prosečna starost pacijenata koji su na testovima bili pozitivni na koronavirus do sada bila oko 62 godine, dok je velika većina onih koji su umrli starija od 60. U Nemačkoj je najviše obolelih između 15 i 59 godina.Kao jedan od razloga za visoku stopu smrtnosti navodi se i činjenica da je Italija druga zemlja u svetu po starosti stanovništva. Takođe se spominje i veći procenat pušača. Oko 24% Italijana puši (28% muškaraca), dok je taj udeo u Velikoj Britaniji oko 15%. Italija je takođe poznata po najvišoj stopi rezistencije na antibiotike u EU - čak trećina svih slučajeva smrti zbog rezistencije beleži se upravo u toj članici.

Neki stručnjaci smatraju da je takođe važan i način na koji se smrt pripisuje. Naime, u Italiji se smrt pripisuje koronavirusu i u slučaju da je oboleli umro od kombinacije više bolesti. Italijanski zdravstveni zvaničnici prošle nedelje su objavili da se za samo 12% svih smrti koje se povezuju sa Kovidom-19 može nedvosmisleno utvrditi da je koronavirus izričito bio uzrok.Slično važi i za Španiju, u kojoj vlasti samo objavljuju koliko je osoba s potvrđenim Kovidom-19 umrlo, bez ikakvih podrobnijih informacija o njihovom opštem zdravstvenom stanju.Kako se onda procenjuje da li je neko umro od koronavirusa? U takvim okolnostima može se učiniti da je uzročna povezanost smrti sa Kovidom-19 kod starih i bolesnih ljudi diskutabilna. Ali to baš i nije tako. Naime, ideja je da mrtvozornici ocenjuju bi li bolesnici poživeli duže da se nisu zarazili. Na primer, neki čovek može  da bude onkološki bolesnik, međutim, zarazi se Kovidom-19, stanje mu se pogorša i on umre. U takvom slučaju utvrđuje se je li Kovid-19 glavni uzrok smrti, odnosno bi li pacijent samo s rakom mogao da poživi još koju godinu da se nije zarazio virusom, piše Index.Ta procedura izgleda ovako. Mrtvozornik dobija svu dokumentaciju i gleda koji je vodeći uzrok smrti. On uz sva stanja koja je bolesnik imao procenjuje šta je ključno doprinelo smrti. U okolnostima epidemije ne mogu da se rade temeljite obdukcije kakve se rade kada postoji neko neodgovoreno pitanje, a koje može imati jasne implikacije.  U slučaju pandemije Kovida-19 više država je preporučilo da se ne rade obdukcije pacijenata za koje je dokazano da su pozitivni na virus jer su rizici za ljude u okolini veći od koristi koje bi se dobile tom informacijom. U takvim okolnostima besmisleno je da se istražuju i upisuju svi mogući drugi simptomi.

Osim toga, danas kliničari imaju dovoljno kliničkih znakova koji su specifični i povezani s Kovidom-19 da bi znali je li koronavirus glavni problem. Kada postoje odgovarajući simptomi i kada postoji potvrda za Kovid-19 testiranjem, to je kliničarima dovoljno da zaključe da je Kovid-19 bio uzrok smrti.Mnogi se pitaju može li ipak da se dogodi da neko ima blage simptome Kovida-19, a da smrt od nekog drugog uzroka, recimo, zastoja srca ili karcinoma, bude pripisana koronavirusuKratak odgovor je da tako nešto teško može da se desi. Naime, većina ljudi koji umiru od Kovida-19 ima respiratorne probleme i zastoje disanja. Kada neko umre zbog infarkta ili moždanog udara na neurohirurgiji, mrtvozornik sigurno neće upisati da je umro od Kovida-19 samo zato što je bio pozitivan na testu. Dakle, možemo zaključiti da u velikoj većini slučajeva u ovoj pandemiji smrt neće biti pogrešno pripisana. Naravno, pritom je teško tačno znati koliko bi još ljudi koji su umrli dugo poživeli da se nisu razboleli. Ali, to što svi moramo jednom da umremo ne znači da je svejedno hoće li se to dogoditi pre ili kasnije.