Pred subotu: Četiri Slavije i pitanje - šta dalje

Kratka retrospektiva Slavije je, zato, na mestu. 

Prva Slavija - buđenje nade

Ona prva, koja je pala na 22. decembar 2024. (Dan armije JNA i prvi dan zime) donela je i prvi šestocifreni politički skup u novijoj istoriji Srbije, sa projekcijom od oko 100.000 građana. 

Decembar 2024. zaista deluje kao da se desio pre mnogo godina. Ja ga se ipak dobro sećam,  a konkretno: da nije bilo hladno kako je istorijski gledano moralo biti u Beogradu tih dana; kako je kolona ljudi bez prestanka promicala pored "izloga" JDP, odakle sam "izveštavao"; kako su signali bili skremblovani pa sam sa redakcijom komunicirao SMS porukama; kako je snažno odjeknula tišina; lica ljudi koja po prvi put posle dužeg vremena na protestima nisu bila ni uplašena ni ogorčena, nego nešto treće; kako je zbunjeno delovao režim; Dejana Bodiroge, visokog i gospodstvenog, u masi.

Od tada je, ponavljam, prošlo godinu i po dana. Ja sam mislio da ću do januara 2025. videti promenu koju su ti ljudi na licima nosili. Nije se desilo.

Druga Slavija - trijumf, pa poraz

Druga je Slavija, ona 15. marta 2025, bila već nešto što smo očekivali. Onoga što joj je prethodilo - gaženja, nasilja, pretnji bandama, flertovanju sa vanrednim stanjem, paralela sa 5. oktobrom - sećam se bolje, ali i traumatičnije. Ovi koji bi danas da taj događaj relativizuju (a tad im se nije dalo jer su se sakrili u rupe), znaju dobro da se već oko 10 ujutru nije moglo peške kroz centar Beograda. Sećam se: tišine na Šapićevom kružnom toku kod Ušća (dokle sam se probio tek oko podneva); desetina (stotina?) različitih "banera" - Čačak, Užice, Zemun, Voždovac...svi su hteli da se vidi odakle su došli; mladih ljudi kao u vreme EXIT-a; "ćacilenda" ispunjenog šljamom; reke ljudi koja teče pored Palate Srbija iz pravca Zemuna ka gradu, satima, bez prestanka; kolege koji je na Brankovom mostu stajao 45 minuta, jer  "usko grlo" nije moglo da propušta ljude ka Zelenom vencu; onog huka na kraju, kao Demontori u niskom letu. 

Za mene je taj dan izgledao kao kraj jednog i početak drugog vremena. Trijumf, pa odmah zatim poraz Srbije poklekle pod udarom zvučnog topa. Većinska Srbija ni tog dana nije bila spremna za nasilje, i, premda bi svaki čovek čisto ljudski odlučio da odstupi pred 300.000 ljudi koji mu dođu pred vrata kancelarije i kažu "Vreme je da odeš", ona (većinska Srbija) i On (Aleksandar Vučić) su i tada kao i danas na istim pozicijama. 

Treća Slavija - Kosovski mit i nasilje

Ja, recimo, nisam verovao da će skup takve tematike i u to letnje vreme okupiti toliko ljudi. Posebno nisam očekivao da će se na njegovim marginama akumulirati toliko besmislenog i bestijalnog nasilja prema njegovim učesnicima.  Ipak, i 28. juna ih je bilo 100.000. 

Sećam se: vrelog asfalta; raznih govornika; snimka iz drona; Mila Lompara; kordona, vatre i baklji; dece u maricama; reportera Nova.rs (Jovan Mladenović) koji ne može da izađe sa Slavije jer je policija zatvorila sve pristupne ulice, pa se krije u haustoru; dece u maricama; drugog reportera (Ana Marković) kom tinejdžer, krvavog čela, u objektiv telefona, kaže: "Zašto policija tuče mene, ja sam Vukovac"; nasilja, nasilja, nasilja; tišine nakon svega.  

Uz Valjevo, Vidovdan na Slaviji ostaje najkrvaviji protest od decembra 2024. godine. I ove nedelje nastavio se besmisleni sudski proces protiv studenata koji su tada "rušili Srbiju". Režim je represiju doveo na maksimalni nivo. 

Četvrta Slavija - šta dalje?

Slučajno ili ne, tek i u susret ovoj Slaviji, 23. maja, imamo kosovski memorandum. Nova, za razliku od velike većine medija, nije pobegla od komentarisanja ovog studentskog dokumenta, jer nas zaista više ništa i ne plaši (a ponajmanje politički manifest). Kako god, on, jasno je, neće zaseniti novi skup, koji bi po masovnosti mogao da se primakne onom iz 15. marta. 

Šta posle toga, to je ono što ni najmudriji ne znaju da kažu. Ova vlast je, nakon represije - sudske, policijske i banditske - sada pokazala da se ne usteže ni da otvoreno sarađuje sa kriminalnim miljeom. To smo znali, ali nismo odavno ovako flagrantno videli kao na primeru slučaja Senjak. 

Uprkos tome, pristižu informacije o potencijalnoj poseti Volodimira Zelenskog Srbiji (u međuvremenu demantovane). Već i najava takvog događaja, u zemlji čija je vlast faktički ruska i kartelska marioneta, dodatno zbunjuje. 

Ovo već predugo traje.