2
Nemačka istražuje kako je Rusija došla do 38 minuta dugog snimka konferencijskog poziva visokih nemačkih vojnih zvaničnika o oružju za Ukrajinu. Margarita Simonjan, novinarka ruske državne televizije i voditeljka "Raša tudej", prva je objavila audiosnimak, koji je objavljen i na njenom Telegram kanalu.
Učesnici poziva raspravljaju o mogućoj isporuci krstarećih projektila Taurus Kijevu, što je kancelar Olaf Šolc do tada javno odlučno odbijao. Takođe se govori o obuci ukrajinskih vojnika i mogućim vojnim ciljevima.
Skoro je ponoć u Singapuru. Visoki ofici Luftvafea, nemačkog ratnog vazduhoplovstva, nalazi se u svojoj hotelskoj sobi. Na službenom je putu kako bi se susreo s igračima iz odbrambene industrije na najvećem azijskom sajmu vazduhoplovstva. Imao je dug dan – ali još ne može u krevet.
Brigadni general Frank Gref mora da obavi poziv sa svojim šefom – komandantom nemačkih vazdušnih snaga. Na liniji zvuči opušteno dok čavrlja s dvojicom kolega o sjajnom pogledu iz svoje sobe i o tome da se upravo vratio s pića u obližnjem hotelu u kojem se nalazi neverovatan bazen, prenosi Index.hr.
„Ne zvuči loše“, komentarisao je jedan od njih. Napokon se javlja šef, general-pukovnik Ingo Gerharc – počinje službeni deo razgovora. Tokom sledećih 40 minuta razgovaraju o vrlo osetljivim vojnim pitanjima, uključujući raspravu o tome treba li Nemačka da pošalje krstareće rakete Taurus u Ukrajinu.
Ono što niko od učesnika poziva ne zna je da ih prisluškuju i da se njihov razgovor snima. Dve nedelje nakon poziva snimak je procurio na ruski državni kanal RT. Nemačka je potvrdila da se poziv dogodio i da su ga presreli, kako veruju, ruski špijuni. „Curenje podataka“ izazvao je, prema nemačkoj vladi, njihov čovek u Singapuru.
Iako nije službeno imenovan, implicira se da je Frank Gref slučajno špijunima omogućio da prisluškuju poziv.
Ubrzo se njihova strogo poverljiva rasprava proširila ruskim državnim medijima i odjeknula celim svetom. Sadržaj poziva sada je dobro poznat. Četiri učesnika raspravljala su o tome koje bi mete projektili Taurus nemačke proizvodnje mogli da pogode ako bi kancelar Olaf Šolc ikada dopustio da ih pošalje u Kijev – što je sporno pitanje u Nemačkoj.
Takođe su spomenute francuske i britanske isporuke oružja, uključujući vrlo osetljivu sugestiju da je „nekoliko“ članova britanske vojske navodno na terenu u Ukrajini.
Ali kako su špijuni uspeli da prisluškuju ovaj razgovor? Za sada sve upućuje na ljudsku grešku. Prema nemačkim vlastima, „curenje podataka“ se svelo na samo jednog učesnika koji se u razgovor uključio bilo preko svog mobilnog ili hotelskog vajfaja. Tačan način povezivanja „još se razašnjava“, rekla je Nemačka. „Mislim da je to dobra lekcija za sve: nikad ne koristite hotelski internet ako želite da obavite siguran poziv“, rekao je Migel Berger, nemački ambasador u Velikoj Britaniji, za BBC.
Poziv se dogodio na popularnoj platformi „VebEks“, ali nemačke vlasti insistiraju na tome da su zvaničnici koristili posebno sigurnu, sertifikovanu verziju. Profesor Alan Vudvard iz Centra za kibernetičku bezbednost Suri kaže da „VebEks“ pruža „end-to-end“ enkripciju „ako koristite samu aplikaciju“. Ali korišćenje fiksne telefonske linije ili hotelskog vajfaja moglo bi da znači da bezbednost više nije zajamčena – a ruski špijuni, kako se sada pretpostavlja, bili su spremni za napad.
Profesor Vudvard kaže da su špijuni „verovatno sedeli na rubovima Singapur eir šoua“. Ako ste špijun, „kada imate takva okupljanja, uvek se isplati da sediš na parkingu ili da uzmeš hotelsku sobu“, kaže Vudvard. Rusi su, teoretski, mogli da koriste antene dugog dometa u kombinaciji s računarskim programima sposobnim da uhvate lokalni mrežni saobraćaj.
„U suštini, to je kao da idete od vrata do vrata i tražite otključana. Na kraju nađete jedna“, kaže Vudvard.
Berlinski stručnjak za kriptografiju Hening Saidler veruje da je najverovatnija teorija da se operativac javio preko svog mobilnog, a poziv je uhvatila špijunska antena koja takođe može da prosledi saobraćaj na glavnu, službenu antenu. „Sve vreme samo slušaju razgovore i zapisuju sve što se prenosi“, kaže.
„To je kao pecanje dinamitom. Samo bacite štap dinamita u jezerce i nakon toga vidite koja će riba isplivati. Ovo je bio njihov najsočniji ulov“, kaže Saidler.
Vlada u Berlinu se potrudila da opovrgne teoriju koja se pojavila nakon objave snimka da je ruski špijun jednostavno nazvao i ostao na liniji, a da to niko nije primetio. Insistiraju na tome da se sve svodi na grešku jednog čoveka. Špijuni su imali sreće, a Nemačka nije, tvrde.
Bivši visoki vojni oficir i član Bundestaga Roderik Kizeveter jedan je od onih koji ne prihvataju da se ovo moglo dogoditi svakome. On je takođe radio u NATO-u i član je nemačke opozicione konzervativne stranke CDU, veruje da je „mirnodopski“ način razmišljanja omogućio razvijanje osećaja samodopadnosti u Berlinu.
„To bi mogla da bude lična greška. Međutim, to je signal sistemskog kvara“, kaže Kizeveter. On takođe veruje da je Nemačka „laka meta“ delom zbog „rasprostranjenog ruskog romantizma“ koji datira iz Drugog svetskog rata.
Pročitajte još...
Ali predstavnike nemačke vlade sve više iritiraju sugestije da su meki prema Rusiji, posebno zato što je Berlin donirao više pomoći u oružju Ukrajini nego bilo koja druga država u Evropi. Ministri takođe veruju da je Moskva namerno objavila snimak na dan sahrane opozicionog lidera Alekseja Navaljnog u namernom pokušaju odvlačenja pažnje.
„Ruski predsednik Vladimir Putin igra perfidnu igru na koju ne smemo nasesti“, rekao je ove nedelje ministar odbrane Boris Pistorius.
Rusija nije ni potvrdila ni demantovala da njena obaveštajna služba stoji iza hakovanja. Curenje ovog razgovora je dodatno razotkrilo nemačke podele o tome da li treba poslati projektile Taurus u Ukrajinu i podstakao širu raspravu o odbrambenim i bezbednosnim slabostima zemlje.
U Berlinu se nadaju da je zaista došlo do jednokratnog curenja i da ovaj slučaj nije samo vrh ledenog brega.
