Kako je Varhelji pod Orbanovim instrukcijama „peglao“ izveštaje o Vučićevoj vlasti

U centru pažnje našao se i sadašnji mađarski komesar za zdravlje i dobrobit životinja, a tadašnji komesar za proširenje Oliver Varhelji, dugogodišnji blizak saradnik premijera Viktora Orbana, koga su pojedini evropski poslanici pozvali da podnese ostavku ukoliko se potvrdi bilo kakva povezanost sa navodnim pokušajima prikupljanja obaveštajnih informacija u Briselu. Iako Varhelji negira da je bio upoznat sa operacijama koje su, prema navodima medija, trajale između 2012. i 2018. godine, bivši zaposleni u mađarskoj ambasadi tvrde da su takve aktivnosti bile „javna tajna“ među diplomatama.

Stari sporovi ponovo isplivavaju

Ova afera nije prvi put da se ime Olivera Varheljija dovodi u pitanje u evropskim institucijama. Evropski parlament je još početkom 2023. godine usvojio izveštaj u kojem se tražila nezavisna istraga protiv njega zbog načina na koji je, kao tadašnji komesar za proširenje, pristupao državama kandidatima, posebno Srbiji i Bosni i Hercegovini.

Tada su brojni evroposlanici optužili Varheljija da je namerno umanjivao neuspehe Srbije u reformama i tražio od svojih službenika da „ulepšavaju“ izveštaje o napretku zemalja kandidata – što je, prema njima, predstavljalo pokušaj da se Beogradu pruži povoljniji tretman u odnosu na realno stanje.

Tadašnji slovenački poslanik u Evropskom Parlamentu, Klemen Grošelj, izjavio je da Varhelji sistematski izbegava da otvoreno ukaže na nedostatke Srbije u oblasti vladavine prava, slobode medija i nezavisnosti pravosuđa, dok je Tonino Picula ocenio da komesar „više sledi političku agendu Viktora Orbana nego zvaničnu politiku Evropske unije“. Prema njihovim rečima, time je narušena suština procesa proširenja koji bi trebalo da se zasniva na objektivnim kriterijumima, a ne na političkim simpatijama ili interesima pojedinih vlada.

Veze sa Beogradom i Orbanov uticaj

U Beogradu je, međutim, Varhelji godinama predstavljan kao „najveći prijatelj Srbije u EU“, a predsednik Aleksandar Vučić ga je više puta javno hvalio kao „retkog evropskog zvaničnika koji nije antisrpski nastrojen“. Upravo ta bliskost dodatno je podstakla sumnje među evropskim poslanicima da komesar deluje u skladu sa interesima mađarske i srpske vlade, a ne isključivo u okvirima evropske politike.

Grošelj je još tada opisao Varheljija kao „oficira za vezu između političkih elita na Zapadnom Balkanu i Mađarske“, naglašavajući da je reč o mreži populističkih i nacionalističkih lidera koji dele slične političke ciljeve. „On promoviše ideje koje su bliske krajnjoj desnici i populistima u EU, dok teme kao što su vladavina prava i sloboda medija ostaju u drugom planu“, rekao je Grošelj tada za Novu.

S druge strane, srpske vlasti optužbe iz Brisela tumačile su kao deo „političkih napada na prijatelje Srbije“. Vučić je reagovao na izjave evropskih poslanika rekavši da je „sramota što neko iz Srbije podržava napade na čoveka koji nam pomaže“, istakavši da Varhelji „uvek pokazuje razumevanje za srpske interese“.

Politička cena poverenja

Aktuelna špijunska afera u Briselu sada baca novo svetlo na te optužbe i otvara pitanje – da li Varheljijeva bliskost sa Orbanom i njegov odnos prema Srbiji predstavljaju deo šireg obrasca delovanja koji podstiče nepoverenje unutar EU.

Dok jedni smatraju da se komesar našao u središtu „političke kampanje“ protiv Mađarske i njenih saveznika, drugi upozoravaju da bi ovaj slučaj mogao ozbiljno da uzdrma kredibilitet evropske politike proširenja, naročito u regionu Zapadnog Balkana.

Evropski komesar za borbu protiv prevara Pjotr Serafin izjavio je da ovakve sumnje „potkopavaju princip lojalne saradnje između država članica i institucija EU“, dok pojedini evroposlanici traže da Varhelji bude privremeno suspendovan dok istraga ne bude završena.