Foto: Printscreen/YouTube/Terra, Shutterstock

Do Kvon, preduzetnik iz Južne Koreje za kojim tragaju čak tri zemlje, a za kojeg se sumnja da se krije u Srbiji, nazvao je kriptovalutu koju je stvorio 2018. godine "svojim najvećim izumom". U bezbrojnim tvitovima i intervjuima, govorio je o potencijalu valute Luna koja menja svet, okupljajući grupu investitora i pristalica koje je s ponosom nazivao "ludacima". Na kraju, ljudi su investicijom u njegovu firmu izgubili preko 40 milijardi evra.

Kompanija Kvona – Teraform Labs, prikupila je više od 200 miliona dolara od investicionih firmi kao što su Lightspeed Venture Partners i Galaki Digital za finansiranje kripto projekata izgrađenih sa valutom, čak i kada su kritičari dovodili u pitanje njenu tehnološku osnovu. Ukupna vrednost Lune porasla je na više od 40 milijardi dolara, stvarajući ludilo uzbuđenja koje je zahvatilo trgovce i osnivače početnika, kao i bogate investitore.

Kvon je svojevremeo odbacio zabrinutost sa podsmehom: „Ne raspravljam o siromašnima“.

Ali, u maju ove godine, Luna i druga valuta koju je Kvon razvio, TeraUSD, doživele su spektakularan kolaps. Njihovi krahovi su imali domino efekat na ostatak tržišta kriptovaluta, snizivši cenu bitkoina i ubrzavši gubitak vrednosti od 300 milijardi dolara u kripto ekonomiji. Tada je cena Lune ostala blizu nule, dok je TeraUSD nastavio da pada, prenosi Njujork tajms.

Foto: Shutterstock/Printscreen/YouTube/Terra

Ketlin Brajtman, osnivačica kripto platforme Tezos, rekla je da su uspon i pad Luna i TeraUSD-a vođeni neodgovornim ponašanjem institucija koje podržavaju Kvona.

„Videli ste gomilu ljudi koji pokušavaju da trguju svojom reputacijom kako bi brzo zaradili novac“, rekla je ona. Sada, kako ističe, „pokušavaju da uteše ljude koji vide kako im životna ušteđevina izmiče. Za to nema odbrane“.

Kvon, 31-godišnji diplomac Univerziteta Stenford, osnovao je Teraform Labs 2018. godine nakon što je radio kao softverski inženjer u Majkrosoftu i Eplu.

Imao je partnera Danijela Šina, koji je kasnije napustio kompaniju. Njegova kompanija je tvrdila da stvara „moderni finansijski sistem“ u kojem korisnici mogu da obavljaju komplikovane transakcije bez oslanjanja na banke ili druge posrednike.

Šin i Kvon počeli su da prodaju valutu Luna 2018. godine. Teraform je 2020. počeo da nudi TeraUSD, poznat kao stejblkoin, vrstu kriptovalute dizajnirane da služi kao pouzdano sredstvo razmene. Stejblkoins su obično vezani za stabilnu imovinu kao što je američki dolar i ne bi trebalo da variraju u vrednosti kao druge kriptovalute. Trgovci često koriste stabilne koine za kupovinu i prodaju druge rizičnije imovine.

Ali, TeraUSD je bio rizičan čak i po standardima eksperimentalne kripto tehnologije. Za razliku od popularnog stejblkoina Teter, on nije bio podržan gotovinom, trezorima ili drugim tradicionalnim sredstvima. Umesto toga, svoju navodnu stabilnost je izveo iz algoritama koji su njegovu vrednost povezivali sa Lunom. Kvon je koristio dva povezana novčića kao osnovu za složenije projekte zaduživanja i pozajmljivanja u mračnom svetu decentralizovanih finansija ili DeFi.

Od početka, kripto stručnjaci su bili skeptični da će algoritam održati stabilne kriptovalute blizanca Kvona. Tokom 2018. godine, bela knjiga koja opisuje predlog stejblkoina stigla je do stola Cirusa Lunesija, analitičara kripto investicione firme Scalar Capital. Lunesi je poslao poruku svom šefu, objašnjavajući da bi projekat mogao da uđe u „spiralu smrti“ u kojoj bi pad Lunine cene srušio i stejblkoin.

„Mislio sam, ‘Ovo je ludo'“, rekao je u intervjuu. „Ovo očigledno ne funkcioniše“, dodao je.

Ali, rizične investicije su ionako stigle kako bi se finansirali projekti izgrađeni na Luninoj osnovnoj tehnologiji, poput usluga za ljude da razmenjuju kriptovalute ili pozajmljuju i pozajmljuju TeraUSD.

Investitori, uključujući Arington Kapital i Koinbejs Venturs, uložili su više od 200 miliona dolara između 2018. i 2021. godine, prema Pičbuku, koji prati finansiranje.


U aprilu je Lunina cena porasla na 116 dolara sa manje od 1 dolara početkom 2021. godine, stvarajući generaciju kripto milionera. Zajednica trgovaca na malo formirana je oko novčića, pozdravljajući Kvona kao kultnog heroja.

Kvon, koji je poslovao iz Južne Koreje i Singapura, uživao je na društvenim mrežama. U aprilu je objavio da je svojoj novorođenoj ćerki dao ime Luna, tvitujući: „Moja najdraža kreacija nazvana po mom najvećem izumu“.

Ranije ove godine, neprofitna organizacija koju takođe vodi Kvon prodala je milijardu dolara Lune investitorima, koristeći prihode za kupovinu zaliha bitkoina — rezerve osmišljene da održi cenu TeraUSD stabilnom ako tržišta ikada padnu.

Otprilike u isto vreme, neke od kompanija rizičnog kapitala koje su podržale Kvona počele su da se brinu. Hack VC, rizična kompanija fokusirana na kriptovalute, prodala je svoje Luna tokene u decembru, delom zato što su „smatrali da tržište treba da se povuče“, rekao je Ed Roman, izvršni direktor kompanije.

Martin Bauman, osnivač kompanije CMCC Global sa sedištem u Hongkongu, rekao je da je njegova kompanija prodala svoje vlasništvo u martu, po ceni od oko 100 dolara po novčiću.

„Imali smo sve veću zabrinutost“, naveo je u imejlu, „kako sa strane tehnologije, tako i sa strane regulatora.

Čak je i Kvon aludirao na mogućnost kripto kolapsa, javno se šaleći da bi neki kripto poduhvati mogli na kraju da propadnu. Rekao je da mu je bilo „zabavno“ gledati kako se kompanije raspadaju.

U maju, pad cena kriptovaluta i izazovni ekonomski trendovi u kombinaciji su stvorili paniku na tržištima. Cena Lune je pala na skoro nulu. Kao što su kritičari predvideli, cena TeraUSD-a je pala u tandemu, pala je sa svog fiksiranja od 1 dolar na čak 11 centi. Za nekoliko dana, kripto ekosistem koji je izgradio Kvon bio je u suštini bezvredan.

„Slomljenog sam srca zbog bola koji je moj izum naneo svima vama“, napisao je tada na Tviteru.

Neki od najvećih investitora Kvona izgubili su novac.

PROČITAJTE JOŠ:

Veliki deo kolapsa osetili su manji trgovci. Na forumu za Luna potrošače, korisnici su delili liste telefonskih linija za samoubistvo, dok su ljudi koji su uložili svoju ušteđevinu u Lunu ili TeraUSD izražavali očaj. Slom je takođe uništio entuzijaste koji su gradili start-apove koji su koristili kripto infrastrukturu koju je razvio Kvon.

Stručnjaci procenjuju da je Kvon doveo do gubitka više od 40 milijardi dolara.

Krije se u Srbiji?

Prema navodima svetskih medija koji se pozivaju na vlasti Južne Koreje, najtraženiji begunac te zemlje, „kripto kralj“ Do Kvon, krije se u Srbiji.

Vlasti Južne Koreje navode da veruju da se Do Kvon krije u Srbiji. Tužilaštvo južnog okruga Seula saopštilo je da će raditi sa Srbijom na njegovom pritvoru.

Kvon je u matičnoj zemlji optužen za prevaru i kršenje zakona o tržištu kapitala nakon što su njegovi tokeni implodirali u maju.

U septembru je Interpol raspisao međunarodnu poternicu za njim. On je iz Singapura, u kom je tada boravio i u kom je njegova kompanija „Teraform“ imala sedište, otišao u Dubai.

Mapa: Nova.rs

Sledećeg meseca, južnokorejski tužioci rekli su da je otputovao preko Dubaija na jednu nepoznatu lokaciju, a kako se sada tvrdi, to je bila Srbija.

Južna Koreja i Srbija nemaju sporazum o ekstradiciji, ali su u prošlosti obe pristajale na zahteve Evropske konvencije o ekstradiciji.

Kvon je ranije negirao da se krije, ali nije otkrio gde se nalazi.

„Nisam u bekstvu ili bilo šta slično. Mi smo u punoj saradnji i nemamo šta da krijemo“, poručio je on u septembru.

Slom je doprineo gubitku stotina milijardi dolara širom kripto ekosistema. Više od 200.000 ljudi u Južnoj Koreji, Singapuru i Sjedinjenim Američkim Državama pridružilo se kolektivnoj tužbi protiv Kvona.

BONUS VIDEO: Krah kriptovaluta? – gosti Dragan Varagić i Vitomir Jevremović

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare