Kako je pripremana razmena zatvorenika između Amerike i Rusije: Stvar presečena na sastanku na Bliskom istoku, Bajden ubeđivao Šolca za jednog zatvorenika

Tihi pregovori između Sjedinjenih Država i Rusije o mogućoj razmeni zatvorenika otegli su se više od godinu dana. Bili su sprekidani samo povremenim tračcima nade za porodice američkih zatvorenika - uključujući Evana Gerškoviča, reportera Volstrit džornala i Pola Vilana, američkog izvođača radova na obezbeđenju - koji su postajali sve nestrpljiviji.

Te nade bi uvek propale kada bi jedna od dve strane odbila dalje pregovore. Ali junski sastanak je promenio stvari.

Ruski špijuni su predlog vratili u Moskvu, a samo nekoliko dana kasnije direktor CIA je razgovarao telefonom sa ruskim kolegom koji se složio sa širokim parametrima masovne razmene zarobljenika. U četvrtak je sedam različitih aviona sletelo u Ankaru u Turskoj i razmenilo putnike, čime je uspešno okončan intenzivan diplomatski napor koji se odvijao gotovo potpuno van vidokruga javnosti.

Poruke nosili kuriri

Dogovor između dugogodišnjih protivnika - o kojem su pregovarali uglavnom špijuni, a ponekad i putem tajnih poruka koje su ručno dostavljali kuriri - obezbedio je oslobađanje gospodina Gerškovića, Vilana i 14 drugih Amerikanaca, Rusa i Evropljana zatočenih u Rusiji.

Sporazumom je, između ostalih, oslobođen i ruski ubica Vadim Krasikov. On je bio u zatvoru u Nemačkoj od 2019. godine zbog ubistva bivšeg čečenskog separatističkog borca u parku u Berlinu. On je bio nagrada koju je najviše tražio predsednik Rusije Vladimir V. Putin, koji je javno hvalio ubistvo kao čin patriotizma i godinama insistirao da Krasikov bude deo bilo kakve razmene. Predsednik Bajden se lično uključio u pregovore u ključnim tačkama i dao Rusima ono što se pokazalo kao odlučujuća ponuda.

U nedelju, 21. jula, gospodin Bajden, bolestan od kovida, pozvao je slovenačkog premijera da „zakuca“ jedan od poslednjih delova sporazuma o zatvorenicima.

„Dogovor koji je ovo omogućio bio je podvig diplomatije i prijateljstva“, rekao je Bajden u četvrtak. Pohvalio je američke saveznike, rekavši da su „stali uz nas i da su donosili smele i hrabre odluke, oslobađajući zatvorenike koji su držani u njihovim zemljama“.

Nešto za cenjkanje

U decembru 2022. godine vlasti u Sloveniji izvršile su dva hapšenja koja su na prvi pogled mogla izgledati beznačajno. U pitanju je bio par koji se predstavljao kao argentinski emigranti, a živeli su pod pseudonimima Ludvig Giš i Marija Maje u slovenačkoj prestonici. Kako se ispostavilo, oni su bili ruski „ilegalci“, tajni obaveštajci poslati u inostranstvo da špijuniraju strane vlade.

Hapšenja su se pokazala ključnim za razmenu zatvorenika. U to vreme, Sjedinjene Države su pokušavale da obezbede oslobađanje Vilana - koji je četiri godine ranije uhapšen u Rusiji zbog optužbi za špijunažu - ali su uvek bile neuspešne jer u američkom pritvoru nije bilo nikoga za koga su Rusi verovali da je dostojan za zamenu.

Sa hapšenjima u Sloveniji, američki zvaničnici su zaključili da imaju nešto za razmenu. Sledećeg meseca, u januaru 2023, zvaničnici CIA su vodili tajne razgovore sa ruskim špijunima kako bi ponudili dogovor: puštanje Vilana u zamenu za par uhapšen u Sloveniji. Rusi su odbili ponudu, ali su jasno stavili do znanja da su voljni da pregovaraju ako Amerikanci ponude više. Ovaj kanal je otvoren godinama ranije, kada su se Bajden i Putin dogovorili tokom samita u junu 2021. u Ženevi da njihove obaveštajne službe povremeno komuniciraju o pitanjima zatvorenika.

„Proširivanje problema“

Džejms P. Rubin, specijalni izaslanik Stejt departmenta, i Rodžer D. Karstens, glavni pregovarač odeljenja za taoce , smislili su plan koji su nazvali „proširivanje problema“ – umesto da traže jedan- za-jedan ili dva-za-jedan, oni su proširili potencijalnu zamenu koja je uključivala mnogo više ljudi sa obe strane. Ideju su preneli državnom sekretaru Antoniju DŽ. Blinkenu, koji svaki dan u džepu odela nosi indeksnu karticu sa imenima više od 70 Amerikanaca koji su pritvoreni u inostranstvu.

Ali tlo u pregovorima se promenilo kada su Rusi uhapsili gospodina Gerškoviča - iskusnog izveštača Volstrit džornala koji izveštava o Rusiji - i lažno ga optužili da špijunira u korist Sjedinjenih Država. Dan nakon hapšenja gospodina Gerškovića, 30. marta 2023, Džek Salivan, Bajdenov savetnik za nacionalnu bezbednost, obavestio je predsednika o slučaju. Bajden ga je uputio da predvodi napore da se sklopi dogovor sa Rusima da se Gerškovič i Vilan oslobode.

Tokom telefonskog razgovora, Sergej V. Lavrov, ruski ministar inostranih poslova, pohvalio se Blinkenu da je Gerškovič uhvaćen „na ruci“ i da mu to što je novinar nije osiguralo imunitet. Amerikancima je postajalo jasnije šta Rusi zaista žele: oslobađanje Krasikova. Za Putina, osuđeni atentator, koji je držao jezik za zubima tokom suđenja za ubistvo u Nemačkoj, postao je „simbol“ vernog vojnika koji obavlja svoju dužnost prema ruskoj državi.

Putin je čak javno govorio o interesu da Krasikov bude oslobođen, tokom intervjua u februaru sa Takerom Karsonom.

Faktor Krasikov

Ali uključivanje Krasikova u bilo koji ugovor sa zatvorenicima značilo je ubediti nemačku vladu da ga se odrekne, što je potez koji je predstavljao značajan politički rizik za kancelara Olafa Šolca. Amerikanci su već jednom pokušali da nateraju Nemce da zamene Krasikova za Vilana i bili su odbijeni.

Bez Krasikova nije bilo dogovora. Američki zvaničnici proveli su mesece tražeći druge Ruse u zatočeništvu za trgovinu. U novembru 2023. oficiri CIA, sa sedištem u Moskvi, ponudili su još jedan dogovor - Vilan i Gerškovič za četiri uhapšena ruska špijuna, uključujući dvoje uhapšenih u Sloveniji, ali su Rusi to odbili.

Bajden je 16. januara, je razgovarao telefonom sa Šolcom, koji je konačno popustio, pristajući da uključi gospodina Krasikova u ugovor o zatvorenicima sve dok je u njemu bio uključen i gospodin Navaljni. Optimizam neće dugo trajati. Navaljni je umro u ruskoj kažnjeničkoj koloniji nedelju dana kasnije, pre nego što su Sjedinjene Države zvanično otvorile mogućnost da ga uključe u ugovor o zatvorenicima sa Rusima.

Bela kuća je ponovo morala da radi na ubeđivanju nemačkog kancelara da uključi Krasikova u revidirani ugovor o zatvorenicima. Amerikanci su dodali Vladimira Kara-Murzu, još jednog zatvorenog ruskog disidenta, koji je takođe bio stalni stanovnik SAD, kao neku vrstu zamene za gospodina Navaljnog da apeluje na želju gospodina Šolca za moralnim imperativom koji bi opravdao oslobađanje ruskog ubice. Za predlog su takođe bile potrebne obaveze Slovenije, Norveške i Poljske da će ruski špijuni zatvoreni u tim zemljama biti oslobođeni kao deo sporazuma.

U aprilu je Bajden u pismu poslao nemačkom kancelaru obrise predloga, Šolc je 7. juna odobrio dogovor o uključivanju Krasikova, a 25. juna oficiri CIA su dali predlog Rusima. Dogovor sa kojim su se Rusi složili bio je uglavnom isti kao i predlog od 25. juna. Početkom prošlog meseca, Vilijam Berns direktor CIA razgovarao je sa Aleksandrom V. Bortnikovim, šefom ruske obaveštajne službe FSB. Danima kasnije, zvaničnici CIA i operativci ruske obaveštajne službe ponovo su se lično sastali, ovog puta u Turskoj, kako bi razradili konačne detalje sporazuma.

Brze osude bile znak

U Rusiji je nagoveštaj da bi dogovor mogao biti blizu došao 19. jula, kada je Gerškovič osuđen na 16 godina zatvora nakon što mu je sud iznenada ubrzao suđenje. Osuđujuća presuda, za koju se očekivalo da će trebati meseci da stigne, izrečena je posle samo tri ročišta. Istog dana, Alsu Kurmaševa, rusko-američka novinarka koja je takođe oslobođena u četvrtak kao deo sporazuma, osuđena je na sličan način na iznenađujuće brzom suđenju.

Ubrzana suđenja viđena su kao važni znaci moguće razmene zatvorenika, jer su ruski zvaničnici rekli da će trgovati samo osuđenim zatvorenicima. Rođaci Rusa koji su bili oslobođeni u razmeni rekli su da su držani u mraku povodom sudbine svojih bližnjih - čak i dok se odvijala razmena na aerodromu u Ankari. Tatjana Usmanova, supruga zatvorenog opozicionog političara Andreja Pivovarova, rekla je da se osećala uznemireno dok se drama odvijala, nadajući se - ali ne znajući - da je njen muž bio u tom ruskom avionu. Tek posle 19 časova po moskovskom vremenu, skoro dva sata nakon što je ruski avion sleteo u Tursku, suprug je nazvao iz Ankare.

„Osećao se tako novo“, rekla je gospođa Usmanova. „Nismo razgovarali telefonom tri godine i dva meseca. Iz drugog aviona u Ankari u četvrtak su izašli „Ludvig Giš“ i „Marija Majer“, dvoje ruskih špijuna koji su uhapšeni u Sloveniji 2022. Njihova prava imena su Artem Dulcev i Ana Dulceva. Posle kratkog vremena na pisti, ukrcali su se u avion ruske vlade zajedno sa ostalih šest Rusa koje je Zapad pustio.

Nekoliko sati kasnije Putin je zagrlio uplakanu gospođu Dulcevu dok je izlazila iz aviona u Moskvi i predao joj veliki buket cveća. Na slici kao u ogledalu, Džo Bajden i potpredsednica
Kamala Haris stajali su, kasno u četvrtak, na pisti u bazi Endruz u blizini Vašingtona dok su oslobođeni Amerikanci stigli kući.

BONUS VIDEO: Bajdenovo povlačenje odjekuje svetom: Da li sledi obrt u SAD?