Kako funkcioniše ilegalna trgovina zapadne tehnologije u Rusiju: Američki čipovi zaobilaze sankcije i završavaju u ruskim raketama

Takozvane šel kompanije (one koje postoje samo na papiru) na toj adresi nabavile su milione ograničenih čipova i senzora za vojne tehnološke kompanije u Rusiji, od kojih je mnoge stavila pod sankcije američka vlada, pokazalo je istraživanje „Njujork tajmsa“. (Novinari ovog lista Aron Krolik i Pol Mozur proveli su više od godinu dana istražujući kako tehnologija pod sankcijama dolazi do prvih linija ruskog rata u Ukrajini.)

Kompanije imaju imena poput „Olak Finance“ i „Rikkon Holding“, a njihova kancelarija, sa izbledelim brojem 704 na vratima, izgleda kao da nije zauzeta i tamo nikog nije bilo tokom prošlog meseca.

Međutim, kompanije su ključna karika u lancu koji povezuje američke istraživačke laboratorije sa kineskim fabrikama, ruskim proizvođačima oružja i ratištima u Ukrajini — i znak da američka vlada i tehnološki giganti ne mogu da kontrolišu kuda ide njihova tehnologija.

Otkako je počeo rat, u Rusiju se, preko više od 6.000 kompanija, slilo čipova u vrednosti od skoro četiri milijarde dolara, uključujući i one u hongkonškoj ulici Bonham Strand 135, prema „Tajmsovoj“ analizi ruskih carinskih podataka, korporativnih podataka, registracija domena i podataka o sankcijama. Analiza je ispitala skoro 800.000 pošiljaka ograničene elektronske robe u Rusiju od sredine 2021.

Čak i dok je Zapad pokušavao da prekine pristup poluprovodnicima kroz trgovinska ograničenja, Rusija je uspostavila tako snažan paralelni lanac snabdevanja, da je uvezla skoro isti broj kritičnih čipova u poslednja tri meseca 2023. kao u istom periodu 2021.

Sposobnost ruskog predsednika Vladimira V. Putina da se ogluši o zapadna trgovinska ograničenja bila je jedan od nedostataka odgovora na rat u Ukrajini predvođenih SAD. Umesto da postane ekonomski izolovana, Rusija je izašla iz više od dve godine sukoba ohrabrena svojim napadima na Ukrajinu.

Ofšor kompanije kao distributeri

Ruski uvoz tehnologije počinje tako što američki proizvođači čipova prodaju svoje proizvode međunarodnim distributerima. Kompanije za proizvodnju čipova nisu zakonski obavezne da prate kuda njihova roba odlazi. Rusija se tada okrenula međunarodnim distributerima - koji se nalaze u Hongkongu, Kini, Turskoj, Indiji, Srbiji i Singapuru, kako bi održala stabilno snabdevanje tehnologijom.

Neke od posredničkih kompanija su deo dugogodišnjih mreža ofšor firmi u vlasništvu ruskih biznismena. Na adresi Bonham strand 135 četiri fiktivne kompanije su u vlasništvu oligarha povezanih sa ruskom vojnom industrijskom bazom, pokazuje analiza „Njujork tajmsa“.

Brzina kojom su lažne kompanije krenule u akciju preplavila je zapadne regulatore. Čim se pronađe i eliminiše jedan dobavljač, na njegovom mestu niču novi, ponekad sa istim vlasnikom. Neke od kompanija posluju u dvorištu Sjedinjenih Država, uključujući i jednu firmu povezanu sa Rusijom, koju vodi - očigledno nenamerno - letonsko-kanadski penzioner u dvospratnoj kući u predgrađu Toronta.

Suštinska uloga Kine

Kina igra suštinsku ulogu. Kao vodeći svetski sastavljač elektronike, uvozi ogroman broj zapadnih komponenti i pretvara ih u potrošačku elektroniku. Kineske firme mogu lako da usmere te isporuke u Rusiju, kažu stručnjaci iz ove industrije.

U saopštenju kinesko Ministarstvo spoljnih poslova je saopštilo da nije dalo oružje ili opremu nijednoj strani u ratu u Ukrajini.

Sa ograničenim domaćim proizvodnim kapacitetom, Sjedinjene Države nemaju mnogo izbora osim da nastave da šalju čipove u Kinu za proizvodnju, pakovanje i sklapanje.

„Plima se pomerila“, rekla je Elina Ribakova, ekonomista Petersonovog instituta za međunarodnu ekonomiju, istraživačkog centra u Vašingtonu. „Izgubili smo kontrolu nad proizvodnjom čipova“.

Prema ukrajinskoj Nacionalnoj agenciji za prevenciju korupcije, krstareća raketa dugog dometa Kh-101 ispaljena na Kijev bila je napunjena elektronikom američkih proizvođača čipova, koja je bila ograničena trgovinskom kontrolom.

Jedan važan čip u ruskim projektilima bio je „Field Programmable Gate Arrai“, ili F.P.G.A., napravljen od američkih kompanija kao što su „Advanced Micro Devices“ i „Intel“. Čip se koristi u protivpožarnim alarmima, internet modemima, projektilima i bespilotnim letelicama za obradu podataka i zabranjen je za prodaju Rusiji.

Prema podacima ruske carine od početka rata, Rusija je uvezla više od 390 miliona dolara vredne čipove F.P.G.A.

Luke prijateljskih zemalja

Kremlj je odavno shvatio da je njegovo oslanjanje na zapadnu tehnologiju ranjivost. Rusija je 2020. pokušala da pokrene domaću proizvodnju čipova sa planom da podstakne proizvodnju elektronike u narednoj deceniji, ali su ti napori uglavnom propali.

Umesto toga, Rusija je negovala odnose sa velikim američkim proizvođačima poluprovodnika, uvozeći čipove od kompanija kao što je „Intel“ i distributera elektronike kao što je „Digi Kei“. Kada je Rusija napala Ukrajinu u februaru 2022. godine, te veze su prekinute. Američka vlada je brzo objavila sveobuhvatna ograničenja kako bi sprečila sposobnost Rusije da stekne ključne tehnologije.

„Ruski pristup najsavremenijoj tehnologiji SAD i zemalja partnera će se zaustaviti“, rekla je tada Tea D. Rozman Kendler, pomoćnica sekretara za trgovinu.

Zapadne kompanije su ubrzo napustile Rusiju, ali njihovi proizvodi nisu.

Rusija je brzo preorijentisala lance snabdevanja, tražeći prijateljske zemlje i luke spremne da opslužuju njene brodove. Pretovarna čvorišta pojavila su se u Turskoj, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Maroku. Vlada SAD je uvela sankcije kompanijama i pojedincima u tim zemljama.

Kina se pojavila kao dominantni dobavljač čipova za Rusiju. Prema Alijansi industrije poluprovodnika, 29 odsto svih poluprovodnika prolazi kroz Kinu.

Kompanija „Texas Instruments“, koja proizvodi čipove pronađene u dronovima „Shahed“ i „Lancet“, ima fabriku za sklapanje i testiranje čipova u kineskom gradu Čengduu. „Micron Technology“, još jedan američki proizvođač čipova, proizvodi čipove u Si'anu.

Godine 2008. Aleksej Čičenjev, ruski biznismen, preuzeo je kontrolu nad kompanijom pod nazivom „Saril Overseas“ sa sedištem u Hongkongu.

Bio je to još jedan entitet u rastućem portfelju fiktivnih kompanija na Bonham strandu 135, na čelu sa gospodinom Čičenjevim, ruskim iseljenikom u Hongkongu, i njegovim partnerom Mihailom Vinogradovim.

Tokom naredne decenije, par je počeo da upravlja skoro desetinom lažnih kompanija sa imenima kao što su „Sissoft“ i „Toren Limited“.

Samo dve od tih kompanija, „Kvantek“ i „Superčip“, prodavale su čipove Rusiji pre rata u Ukrajini. Ali kako su ograničenja i sankcije stupile na snagu, angažovano je više njih .
„Saril Overseas“, na primer, nije imao evidenciju o izvozu u Rusiju sve do šest meseci nakon početka rata. Njegova prva pošiljka, u julu 2022. godine, bila je serija F.P.G.A. u vrednosti od 95.000 dolara .

„Saril Overseas“ je kasnije proširio svoju trgovinu na nekoliko ruskih kompanija. Do ove godine je prodao skoro devet miliona dolara zabranjenih poluprovodnika, prema analizi podataka ruske carine.

Gospodin Poberezkin iz predgrađa Toronta

Na tremu svoje kuće u zelenom predgrađu Toronta, Edvard Poberezkin, 67-godišnji letonsko-kanadski penzioner, nedavno je ispričao svoju vezu sa kompanijom koja je isporučila ograničenu tehnologiju u Rusiju.

Pre deset godina, rekao je gospodin Poberezkin, biznismen iz Rusije mu je platio nominalnu naknadu da se registruje kao „agent za usluge“ za „Alburton Enterprises“, kompaniju sa sedištem na Britanskim Devičanskim Ostrvima.

Kompanija je isporučila više od 9 miliona dolara tehnologije pod sankcijama u Rusiju od početka 2022. godine, prema analizi podataka ruske carine.

Gospodin Poberezkin, koji je jedini direktor Alburtona na javnoj berzi, rekao je da se nije čuo sa kompanijom niti je primio bilo kakvu poštu u vezi sa njom u devet godina.

„Nemam nikakav kontakt sa ruskom vladom“, rekao je on, dodajući da ne zna kako se koristi njegovo ime ili adresa i da ne zna za Alburtonov rad. Rekao je da namerava da se ukloni kao kanadski predstavnik kompanije.

Priča gospodina Poberezkina bila je karakteristična za ruske napore da privuče poslovne ljude - od kojih su neki možda nesvesni i koji često imaju pozadinu povezanu sa Rusijom - da zaobiđu sankcije, kažu stručnjaci.

BONUS VIDEO Srbija i dalje odoleva uvođenju sankcija Rusiji