Ruska vojska koncentriše svoje snage oko Bahmuta, kao najvažnijeg cilja napada u Donbasu. Koliko dugo će ukrajinska vojska moći da brani taj grad i kako bi mogao izgledati tok rata u dogledno vreme?
I za ukrajinsku i za rusku vojsku Bahmut ima veliko strateško značenje, kaže Marina Miron, naučna saradnica u Centru za vojnu etiku na Kings Koledžu u Londonu. Osvajanje toga grada značilo bi dalje napredovanje ruskih snaga – recimo prema Kramatorsku.
„Oni bi tad kontrolisali važne puteve, odsekli bi ukrajinske snage i jako im otežali odbranu“, naglašava ona. Osim toga to bi oslabilo borbeni moral ukrajinskih trupa, a i kod zapadnih saveznika bi izazvalo sumnje u sposobnosti ukrajinske vojske.
Na to ukazuje nemački penzionisani pukovnik Ralf Thiele, bivši saradnik u Prajvet Ofisu glavnog zapovednika NATO-a.
„I ukrajinska strana se tu prisiljava da pokaže uspehe, čine to i zapadni partneri. Na neki način i u javnosti stalno mora biti objašnjavano zašto se daje ta velika podrška Ukrajini“, naglašava ovaj vojni stručnjak.
Thiele objašnjava i psihološki uticaj, koji je povezan s odbranom Bahmuta, prenosi Dojče vele.
„Ljudi na neki način moraju biti motivisani da izdrže. To onda kao signal ide kroz celu Ukrajinu – i civilnom stanovništvu, ali i vojnicima na drugim mestima, kaže Thiele i dodaje da se ne može opravdati velike napore koje obe strane čine, jedna da osvoji, druga da odbrani taj grad.
Majk Martin, naučnik sa Kings Koledža u Londonu kaže da Rusija tako odlučno nastoji zauzeti Bahmut jer to odgovara ratnom cilju koji je proglasio Putin „da oslobodi Donbas“.
„Ako se pogleda kako idu putevi i železničke pruge vidi se da zapadno od Bahmuta postoje još dva veća grada koji su još u Donbasu, naime Slovjansk i Kramatorsk. Da bi ih zauzeo, što je potrebno za ostvarenje njegovog strateškog cilja, on mora najpre zauzeti Bahmut“, kaže ovaj stručnjak.
Ko ima bolje izglede u borbi?
Ralf Thiele smatra da Ukrajinci imaju slabije šanse u borbi za Bahmut. Po njegovim navodima, ruska vojska je taj grad gotovo okružila.
„Postoji malo, četiri kilometra široko područje, kojim se može proći, za beg, pojačanje ili snabdevanje. Ali, četiri kilometra su ništa, a okolo svuda su Rusi oko grada“, kaže Thiele.
Osim toga Rusi imaju jače snage od Ukrajinaca oko Bahmuta.
„Ako se pogleda ukupno stanje, vidi se da ruska strana ima višestruko više svega, bilo oklopnih vozila, bilo tenkova, topova ili aviona“, kaže ovaj stručnjak. A Ukrajinci još moraju čekati na zapadnu pomoć.
Što se tiče te pomoći, Thiele nije previše optimističan.
„Ako se pogleda da cela Evropa u mesec dana proizvede manje municije za Ukrajinu nego što Rusi ispale u jednom danu, onda se vidi kako teško će biti delotvorno pružiti tu pomoć. I tema tenkova je izuzetno teška. U javnoj raspravi se uvek govori: tenkovi da, ali ti tenkovi nekako moraju biti tamo dopremljeni. Oni moraju biti prevezeni, ali brojni mostovi ih ne bi izdržali. Teško je, dakle, dopremiti ih tamo. A ako se jedan tenk pokvari ili ga treba održavati, to se ne može obaviti na licu mesta, nego ga se mora prevesti možda 900 kilometara natrag, u Poljsku ili Slovačku.“
Mogućnosti za ukrajinsku ofanzivu
Markus Reisner, pukovnik austrijske savezne vojske, o daljem toku rata kaže: „Uspehom kod Bahmuta Rusima bi, istina, uspelo na neki način osvojiti još jedan komad terena, ali to ne bi bio proboj u dubinu teritorija, jer tamo sledi sledeća crta odbrane.“
Nakon uspeha kod Harkova i kod Hersona Ukrajina je odlučila relativno brzo pokrenuti treću ofanzivu – od Zaporižja u smeru Melitopolja. Zbog pritiska kojem su izložene ukrajinske snage kod Bahmuta, Kijev je prisiljen slati tamo dodatne snage, kaže ovaj stručnjak.
Po njegovim navodima ukrajinska vojska sad priprema osam brigada koje traže prikladno mesto za ofanzivu. To bi moglo biti područje severno od Melitopolja. U slučaju uspeha onda bi ruske snage s Krima ili s područja Zaporožja i kod Hersona mogle biti odsečene od dostave pomoći preko Krimskog mosta.
„Tada bi Rusi imali sasvim druge brige, naime snabdevanje delova svojih trupa na tom području, a ne nastavak napadnih akcija u Donbasu“, smatra Reisner.
Ali, još nije došlo vreme za ukrajinsku kontraofanzivu smatra stručnjak za Rusiju i obrambeni stručnjak na Evropskog Saveta za međunarodne odnose Gustav Gresel.
„Ako se želi pokrenuti kontraofanziva mora se dalje od prve crte i borbi okupiti i organizovati resursi za proboj. To bi u ovoj situaciji bilo rizično. I ako bi Ukrajina probila ruske linije i proširila područje pod svojom kontrolom, Rusi bi još uvek imali jaku rezervu i velik broj trupa koje bi mogli ubaciti u bitku“, objašnjava Gresel. Rusi bi mogli Ukrajince napasti istovremeno s raznih strana.
„Ako pričekamo nekoliko meseci, dok ruski potencijal za ofenzive ne bude iscrpljen i Rusija počne trošiti svoje zalihe, kako bi hranila aktualnu ofanzivu, onda bi ukrajinska vojska imala više manevarskog prostora da proširi svoju kontrolu, čim probiju ruski front. S istom količinom gubitaka i istim brojem upotrebljenih vozila tako će se moći osloboditi više teritorija“, kaže Gresel.
PROČITAJTE JOŠ:
Primirje moguće još u ovoj godini?
„Svi su zainteresirani da ovaj rat sad završi, i sve strane, naravno, sad prave pritisak, pre svega na ukrajinsku stranu, a možda i na rusku preko Indije i Kine“, kaže Ralf Thiele. Izraz „pobediti Rusiju“ on smatra samo „jezičnom floskulom“. Jer, Rusija raspolaže još velikim potencijalom eskalacije – ne samo s atomskim oružjem.
„U to pripada nadzvučno oružje, koje mi ne registrujemo, ali koje Putinu omogućava da stavi bombu na svaki radni sto na ovome svetu, a da se protiv toga ne možemo braniti“, upozorava Thiele.
Po njegovom mišljenju, sad je zadatak Zapada sprečiti eskalaciju.
„Mi sad moramo videti kako Putina možemo uveriti da se povuče, a to mogu učiniti u biti oni koji ga podržavaju. To bi bila Kina, ili Indija, Saudijska Arabija, Brazil i Južnoafrička Republika“.
A za Ukrajinu bi, kaže Thiele, svaki vojni uspeh pomogao da ojača njenu poziciju pre primirja.
Majk Martin o daljem toku rata kaže da bi nedostatak vojnika za Ukrajinu verovatno bio razlog da prestane da pruža otpor.
„Mislim da će kraj ovog rata za Ukrajince biti ili kad pobede ili kad Zapad prestane da ih snabdeva oružjem“.
BONUS VIDEO: Putin o ratu u Ukrajini
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare