Japan pokušava da reši zabrinjavajući nedostatak radne snage kampanjama za usvajanje četvorodnevne radne nedelje.
Japanska vlada je prvi put izrazila podršku za kraću radnu nedelju 2021. godine, nakon što su poslanici podržali tu ideju.
Koncept se, međutim, sporo usvaja te svega oko 8 odsto kompanija u Japanu dozvoljava zaposlenima da uzmu tri ili više slobodna dana tokom nedelje dok 7 odsto daje svojim radnicima zakonski propisan jedan slobodan dan, prema ministarstvu zdravlja, rada i socijalnog staranja.
U nadi da će ubediti više odgovornih, posebno među malim i srednjim preduzećima, vlada je pokrenula kampanju „reforme stila rada“ koja promoviše kraće radno vreme i druge fleksibilne aranžmane zajedno sa ograničenjima prekovremenog rada i plaćenim godišnjim odmorom.
Ministarstvo rada je nedavno počelo da nudi besplatne konsultacije, grantove i rastuću biblioteku uspešnih priča kao dodatnu motivaciju.
„Ostvarujući društvo u kojem radnici mogu birati između različitih stilova rada na osnovu svojih okolnosti, cilj nam je da stvorimo dobar ciklus rasta i distribucije i omogućimo svakom radniku da ima bolji pogled na budućnost“, navodi ministarstvo.
Odeljenje koje nadgleda nove usluge podrške za preduzeća kaže da su se do sada samo tri kompanije javile da traže savet o unošenju izmena, relevantnih propisa i dostupnih subvencija, što ilustruje izazove sa kojima se inicijativa suočava.
Zvanična podrška vlade za bolju ravnotežu između posla i privatnog života predstavlja značajnu promenu u Japanu, zemlji čija je poznata kultura radoholičkog stoicizma često bila zaslužna za nacionalni oporavak i zvezdani ekonomski rast nakon Drugog svetskog rata.
Konformistički pritisci da se žrtvuje za svoje društvo su intenzivni. Građani obično idu na odmor u isto doba godine kada i njihove kolege – tokom praznika Bon tokom leta i oko Nove godine. Dugi sati rada su norma.
Iako 85 odsto poslodavaca navodi da radnicima daju dva slobodna dana u nedelji i postoje zakonska ograničenja u vezi sa prekovremenim satima neki Japanci rade prekovremeno, što znači da se njihov rad ne prijavljuje i obavlja bez naknade.
Nedavna vladina bela knjiga o „karošiju“, japanskom terminu koji na engleskom znači „smrt od prekomernog rada“, kaže da Japan ima najmanje 54 takva smrtna slučaja godišnje, uključujući i srčane udare.
Neki zvaničnici smatraju da je promena tog načina razmišljanja ključna za održavanje održive radne snage usred pada stope nataliteta u Japanu.
Prema sadašnjoj stopi, koja se delimično pripisuje kulturi usredsređenoj na posao u zemlji, očekuje se da će radno sposobno stanovništvo 2065. godine pasti za 40 odsto na 45 miliona ljudi, sa sadašnjih 74 miliona, prema vladinim podacima.
Kritičari vladine inicijative kažu da u praksi ljudi koji rade na četvorodnevnom rasporedu često na kraju rade jednako naporno za manje plate.
Ali postoje znaci promena.
Godišnja Galupova anketa koja meri angažovanje zaposlenih svrstala je Japan među najmanje angažovane radnike svih ispitanih nacionalnosti u najnovijem istraživanju.