Pakao u Gazi: Izrael pokrenuo novu veliku ofanzivu, u vazdušnim udarima poginulo više od 100 ljudi

U saopštenju objavljenom kasno u petak, Izraelske odbrambene snage (IDF) saopštile su da su „pokrenule široke napade i rasporedile snage kako bi zauzele strateške oblasti u Pojasu Gaze, u sklopu početnih koraka Operacije Gideonova Kola i širenja kampanje u Gazi, s ciljem postizanja svih ratnih ciljeva“.

Ova objava usledila je nakon što je Donald Tramp završio posetu regionu, koja je obuhvatila Saudijsku Arabiju, Katar i Ujedinjene Arapske Emirate – ali ne i Izrael.

Ranije u petak, Tramp je priznao da ljudi u Gazi gladuju i izjavio da će SAD „preuzeti brigu“ o toj situaciji. „Posmatramo situaciju u Gazi. Rešićemo to. Mnogi ljudi gladuju“, rekao je novinarima u Abu Dabiju.

Ipak, razgovori o dugoročnom rešenju za Gazu su zapali u ćorsokak. U četvrtak, Tramp je izrazio želju da Gazu pretvori u „zonu slobode“, ponovivši svoj raniji predlog iz februara da SAD preuzmu kontrolu nad teritorijom kako bi se rekonstruisala kao luksuzna zona za odmor i poslovanje.

Postojale su nade da će Trampova poseta dovesti do novog primirja ili obnavljanja humanitarne pomoći. Umesto toga, poslednjih 72 sata zabeležen je intenzivan porast nasilja, najveći od marta, kada je propalo krhko primirje, piše Gardijan.

Gazanska civilna odbrana saopštila je da je u napadima u petak poginulo 108 osoba, uglavnom žena i dece. Zvaničnici u Gazi tvrde da je broj poginulih u izraelskim napadima u poslednjim danima između 250 i 300.

Najmanje 48 tela prebačeno je u indonezijsku bolnicu na severu Gaze, a 16 u bolnicu Naser nakon napada na periferiji Deir al-Balaha i grada Kan Junis.

U Džabaliji, na severu Gaze, žene su plakale pored 10 tela pokrivenih belim čaršafima, pored ruševina.

Um Muhamed al-Tatari (57) izjavila je da ju je probudio napad u zoru: „Spavali smo kad je sve eksplodiralo... svi su počeli da beže... svuda je bilo krvi, tela i delova tela.“

Izraelska vojska je saopštila da je vazduhoplovstvo pogodilo više od 150 „terorističkih“ ciljeva širom Gaze.

Hamas i dalje drži 57 od oko 250 talaca otetih u napadu na Izrael u oktobru 2023, u kojem je poginulo oko 1.200 ljudi, većinom civila.

Izrael tvrdi da su blokada i intenzivni napadi od sredine marta pokušaj da se izvrši pritisak na Hamas da oslobodi taoce. Smatra se da je manje od polovine talaca još uvek živo.

Odmazda izraelske vojske do sada je odnela oko 53.000 života u Gazi, prema podacima tamošnjeg ministarstva zdravlja – većinom civila.

Primirje koje je stupilo na snagu u januaru prekinuto je sredinom marta nakon što je Izrael odbio da pređe u drugu fazu dogovora koja je mogla dovesti do okončanja sukoba.

Neki od najsnažnijih napada ove nedelje ciljali su komandanta Hamasa u Gazi, koji se, prema izraelskim tvrdnjama, krio u tunelima ispod velikog bolničkog kompleksa u Kan Junisu. Hamas negira da koristi civile kao „živi štit“.

Izrael je pozvao desetine hiljada rezervista za novu ofanzivu, tokom koje će snage zadržavati zauzete teritorije, što će, kako je rekao premijer Netanjahu, dovesti do značajnog raseljavanja stanovništva. Ministri izraelske vlade govore o „osvajanju“ Gaze.

U ponedeljak je Hamas oslobodio Edana Aleksandera, poslednjeg živog državljanina SAD kojeg je držao, nakon direktnih kontakata s Trampovom administracijom, čime je Izrael bio zaobiđen.

Kao deo dogovora sa Vašingtonom, visoki zvaničnik Hamasa Taher al Nunu izjavio je da organizacija očekuje od SAD „dalji pritisak“ na Izrael da „otvori prelaze i omogući hitan ulazak humanitarne pomoći“.

Izraelski zvaničnici negiraju da blokada traje već više od 10 nedelja izaziva glad, ali Trampove izjave dodatno ukazuju na rastuće napetosti između Izraela i njegovog najbližeg saveznika.

Izrael tvrdi da Hamas sistematski otima pomoć kako bi finansirao vojne aktivnosti, pa predlaže da se humanitarna pomoć distribuira iz centara u Gazi koje bi vodili privatni izvođači, pod zaštitom izraelske vojske.

SAD podržavaju plan, koji su humanitarne organizacije nazvale neizvodivim, opasnim i potencijalno nezakonitim jer može dovesti do masovnog prinudnog raseljavanja stanovništva.

Američki državni sekretar Marko Rubio priznao je u četvrtak kritike na račun plana i rekao da je Vašington „otvoren za alternativu ako neko ima bolju ideju“.

Fondacija za humanitarnu pomoć u Gazi, osnovana uz podršku SAD radi upravljanja planom, najavila je da će početi s radom do kraja meseca i da je zatražila od Izraela da ukine blokadu kako bi pomoć mogla da uđe u Gazu odmah.

Humanitarne organizacije upozoravaju da će svako kašnjenje koštati ljudskih života, a broj slučajeva akutne neuhranjenosti, posebno među decom, rapidno raste.

Šef humanitarne misije UN, Tom Flečer, izjavio je u petak da se ne bi trebalo gubiti vreme na američki plan za dostavu pomoći:
„Imamo ljude, mreže za distribuciju, poverenje zajednice i pomoć spremnu za isporuku – 160.000 paleta. Zahtevamo hitnu, bezbednu i neometanu isporuku pomoći civilima kojima je potrebna. Pustite nas da radimo svoj posao.“

Istraživanja u Izraelu pokazuju široku podršku novom primirju kako bi se oslobodili taoci, ali izraelski i regionalni izvori umanjuju verovatnoću proboja.

Udruženje porodica talaca u petak je saopštilo da Netanjahu propušta „istorijsku priliku“ da ih spasi.

Nasilje je poslednjih dana eskaliralo i na okupiranoj Zapadnoj obali, a jemenska milicija Huti ispalila je nove rakete ka Izraelu.

Izrael je u petak izveo napade na jemenske crvenomorske luke Hodeida i Salif, nastavljajući kampanju neutralisanja vojnih kapaciteta Huta.