Foto: Klaus-Dietmar Gabbert / AFP / Profimedia

U nedelju 1,8 miliona ljudi izlazi na izbore u istočnoj pokrajini Saksoniji-Anhalt. Nemačka s pažnjom prati te izbore, jer bi borba između stranaka Demohrišćana i Alternative za Nemačku mogla da bude veoma tesna.

PROČITAJTE JOŠ:

Rajner Hazelof deluje veoma nervozno, mršti se, odmahuje glavom. Više od deset godina 67-godišnji fizičar je na čelu Saksonije-Anhalt i opet je kandidat za premijera na izborima koji se održavaju u nedelju (6. jun). U još aktuelnoj vladi Hazelof predvodi široku koaliciju svojih Demohrišćana, Socijaldemokrata i Zelenih.

Ali da li će u nedelju imati uspeha? Desničarski populisti iz Alternative za Nemačku (AfD) su oduvek bili jaki ovde na istoku zemlje. Poslednja anketa pokazuje da imaju podršku 26 odsto građana, dok Demohrišćani imaju 27. U nekim ranijim anketama je AfD viđen kao najjača stranka.

Zato Hazelof napetog lica u predizbornom sučeljavanju na javnom servisu MDR ponavlja ono što je već mnogo puta rekao: „Poruka je jasna. I ja stojim iza nje. Jasno sam stavio do znanja da je sa mnom koalicija u saradnji sa AfD isključena“, rekao je Hazelof. „Ako dobijemo mandat za sastavljanje vlade, onda će u obzir doći samo koalicija sa strankama centra.“

To bi moglo da bude teško: sadašnja koalicija, koju zbog stranačkih boja, crne, crvene i zelene, zovu i Kenija-koalicija, mogla bi na ovim izborima da izgubi većinu. Tri veoma različita partnera tokom godina na vlasti iznova su se sukobljavali. Živci su tanki.

I dosta demohrišćana u Saksoniji-Anhalt, u kojoj je desno krilo stranke veoma jako, otvoreno koketira sa AfD i ne isključuje mogućnost formiranja koalicije sa njima. Hazelof zna da bi to, nešto više od tri meseca uoči saveznih izbora, bio veoma loš signal za Demohrišćane, za lidera stranke i kancelarskog kandidata Armina Lašeta.

Liberali kao nada

Prema najnovijim anketama dobre šanse da ponovo uđu u parlament Saksonije-Anhalt imaju Liberali. Uz njihovu pomoć Hazelof bi ponovo mogao da ima većinu. Velika većina građana te nemačke pokrajine bi rado da taj političar i dalje bude premijer. Ali ima i mnogo skeptika koji kažu da koalicija sastavljena od četiri stranke, samo da bi se AfD držala podalje od vlasti, nije dobra za demokratiju u čitavoj Nemačkoj.

Zeleni, koji su trenutno na saveznom nivou u velikom usponu, pre pet godina su na izborima jedva obezbedili ulazak u parlament Saksonije-Anhalt. Sada bi mogli da osvoje oko osam odsto glasova. Dakle, više nego ranije, ali znatno manje nego u drugim delovima Nemačke.

Utoliko je kandidatkinji za kancelarku i šefici stranke Analeni Berbok bio težak predizborni nastup u glavnom gradu te pokrajine, Magdeburgu. Govorila je o rasizmu i antisemitizmu, ne samo u Saksoniji-Anhalt: „To da je juče ili prekjuče ovde neko napadnut zato što je nosio kipu (kapica koju nose Jevreji, prim. red.) i to je stvarnost u našoj zemlji. To znači da zajedno moramo da ustanemo protiv toga. I to svaki dan. Na ulici, na radnom mestu.“

U oktobru 2019. godine, jedan mladi desničarski terorista u Haleu je ubio dvoje ljudi, nakon što je pokušao da uđe u sinagogu u tom gradu. To je izazvalo zgražavanje širom sveta.

Mala pokrajina sa velikim problemima

Saksonija-Anhalt je retko naseljena pokrajina u kojoj se dešavaju velike promene. Najveći grad je Hale sa 237.000 stanovnika. Glavni grad pokrajine je Magdeburg sa oko 235.000 stanovnika. Odbacivanje demokratije i desničarski populizam u ovoj pokrajini su naročito rasprostranjeni.

Prosečna plata u Saksoniji-Anhalt je za oko 700 evra manja od prosečne plate u Nemačkoj. U školama u unutrašnjosti nedostaju nastavnici, zatvaraju se bolnice.

Ali zato u Saksoniji-Anhalt ima više vetrenjača nego u mnogim drugim nemačkim pokrajinama. Odluka savezne vlade o prekidu eksploatacije uglja je težak udarac za rudarstvo u toj pokrajini. AfD podstiče otpor protiv angažovane politike za zaštitu životne sredine, protiv toga da vetrenjače zamene eksploataciju uglja.

Glavni kandidat te stranke Oliver Kirhner, tokom predizbornog gostovanja na javnom servisu MDR poručio je vladajućim krugovima u Magdeburgu i Berlinu: „Srednja klasa ne želi zakon o obnovljivim izvorima energije. Srednja klasa ne želi porez na CO2. Svetska klima se ne spasava u Nemačkoj, već u Indiji, Kini, Rusiji.“

Na meti Kirhnera su uvek i izbeglice. U autorskom tekstu za list Volksštime piše: „Ljudi koji uđu u naš socijalni sistem, moraju biti vraćeni nazad, kako bi gradili svoju zemlju.“ Poput mnogih drugih članova Alternative za Nemačku, i Kirhner oštro kritikuje korona-politiku pokrajina i nemačka Vlade.

Sve ostale stranke koje učestvuju na izborima u Saksoniji-Anhalt uveravaju da neće biti saradnje sa AfD, iako je poslednjih godina, na veliko nezadovoljstvo Hazelofa, saradnje između CDU i AfD u pojedinačnim slučajevima bilo.

Iako ima dobre šanse da bude ponovo izabran, Rajneru Hazelofu će ubuduće biti veoma teško da sprečava približavanje Demohrišćana i AfD. Izbori u Saksoniji-Anhalt u nedelju su poslednji pokrajinski pred savezne izbore i zato sve stranke pažljivo prate dešavanja u maloj pokrajini.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar