Iranski projektili sve opasniji: Probijaju izraelsku odbranu, Gvozdena kupola više nije neprobojna

Najnoviji napadi, posebno oni izvedeni kasetnim balističkim projektilima, otkrivaju novu dimenziju sukoba. Za razliku od ranijih faza, kada je broj pogodaka bio znatno manji, sada sve veći broj iranskih projektila uspeva da prodre kroz odbranu i pogodi teritoriju Izraela, piše Harec.

Kasetne rakete – nova pretnja

Prema dostupnim podacima, Iran je u ovom talasu sukoba lansirao više od 100 kasetnih projektila, od kojih je značajan broj probio izraelski odbrambeni sistem. Samo 11 takvih projektila već je pogodilo izraelsku teritoriju, što je višestruko više nego tokom prethodnih sukoba.

Ove rakete nose desetine manjih bombi koje se raspršuju u vazduhu na velikoj visini i padaju na široko područje, izazivajući paniku i razaranja. U jednom od napada, projektil tipa „Horamšahr“ izbacio je čak 70 bombica iznad centralnog Izraela, uključujući područje Tel Aviva.

Za razliku od klasičnih balističkih raketa koje izazivaju razaranje na jednoj lokaciji, kasetna municija pokriva veliko područje i stvara više manjih eksplozija, što otežava zaštitu i reakciju službi.

Odbrana pod pritiskom

Iako izraelski sistemi protivvazdušne odbrane i dalje presreću veliki broj projektila, očigledno je da više nisu apsolutno efikasni. Veći broj projektila uspeva da prođe kroz odbranu, što potvrđuje da ni najmoderniji sistemi, uključujući Gvozdenu kupolu, nisu neprobojni.

Stručnjaci ističu da je ključni problem u načinu delovanja kasetnih raketa. Čak i kada se projektil pogodi u vazduhu, njegove podmunicije mogu nastaviti da padaju na zemlju. Kada se jednom rasprše, njihovo presretanje postaje izuzetno teško ili gotovo nemoguće.

Više pogodaka, više žrtava

U poslednjim napadima zabeležen je veći broj pogodaka u naseljenim područjima nego ranije. Iako su kasetne bombe pojedinačno manje razorne, njihov broj i rasprostranjenost povećavaju rizik za civile.

U jednom slučaju, više bombica palo je duž pojasa od 27 kilometara, pogađajući i urbana i prigradska područja. Dve osobe su poginule jer nisu stigle da se sklone na vreme, uprkos upozorenjima.

Istovremeno, klasične balističke rakete i dalje predstavljaju najveću pretnju – direktni pogoci u Tel Avivu i drugim gradovima odneli su više života i izazvali ozbiljna razaranja.

Promena taktike Irana

Analitičari ocenjuju da Iran menja taktiku i sve više koristi oružje koje kombinuje psihološki efekat i široko rasprostranjenu štetu. Umesto pojedinačnih razornih udara, cilj je stvaranje haosa na velikoj teritoriji.

Takođe, primećuje se da Iran koristi veći broj projektila nego ranije, ali i naprednije modele sa većim brojem podmunicije, što dodatno opterećuje izraelski odbrambeni sistem.

Opasnost koja ostaje i nakon napada

Jedan od najvećih problema kasetne municije je veliki broj neeksplodiranih bombi koje ostaju na terenu. One mogu predstavljati opasnost danima, pa čak i mesecima nakon napada.

Zbog toga izraelske službe bezbednosti moraju da pretražuju velike površine i uklanjaju neeksplodirana sredstva, što dodatno otežava normalizaciju života u pogođenim područjima.