Iran diktira tempo rata a ne Tramp? Teheran spreman na prekid vatre samo pod svojim uslovima

Kako navode zapadni zvaničnici, fokus na Trampove poteze često zanemaruje ključnu činjenicu – Iran je velika država sa sopstvenom strategijom i ciljevima. „Svi su opsednuti Trampovim kolebanjem, ali propuštaju da vide da postoji ogromna zemlja sa sopstvenom voljom“, rekao je jedan zapadni zvaničnik, dodajući da je u pitanju „sam razlog postojanja režima – da preživi i pruži otpor“.

Iran spreman na dug rat

Prema sagovornicima bliskim vlastima u Teheranu, Iran ovaj sukob vidi kao egzistencijalnu pretnju i spreman je na dug iscrpljujući rat. Cilj je da obnovi sposobnost odvraćanja i pokaže protivnicima da bi novi napadi bili preskupi.

„Potrebna nam je garancija i nećemo se povući čak i ako rat traje godinu dana“, rekao je za Fajnenšel tajms izvor blizak režimu, uz upozorenje: „Ako Iran bude uništen, biće uništen ceo region.“

Ključnu ulogu u iranskom odgovoru ima Revolucionarna garda, elitna vojna formacija koja predvodi napade dronovima i projektilima na američke baze, infrastrukturu u Zalivu i pomorski saobraćaj. Kako kaže isti izvor, gardisti su „ideološki motivisani i ne plaše se smrti“, jer veruju da je cilj protivnika promena režima.

Opasnost od širenja sukoba

Čak i ako SAD obustave napade, postoji rizik da Iran nastavi da gađa Izrael i ciljeve u regionu, kao i da nastavi da blokira ključne pomorske rute. Posebno je kritičan Ormuski moreuz, kroz koji prolazi veliki deo svetske nafte.

Jedan regionalni diplomata smatra da bi Iran mogao da obustavi napade na američke ciljeve ako se Vašington povuče iz sukoba, ali bi verovatno nastavio napade na Izrael. Takođe upozorava da bi moreuz mogao biti „delimično pretvoren u oružje“, odnosno da bi Iran kontrolisao koji brodovi mogu da prolaze.

Pogrešna procena

Politički analitičar Džordž Fridman, ocenjuje da se IRCG pokazala znatno otpornijom nego što se očekivalo: „Pitanje koje se sada postavlja pred SAD jeste kako nastaviti ovaj rat na osnovu stvarnosti sa kojom su se suočili“.
Prema njegovim rečima, „nerazumevanje Irana bilo je sistemski neuspeh“, jer obaveštajna zajednica nije adekvatno procenila situaciju, dok je vojska polazila od pojednostavljenog modela rata.

Nema napretka u diplomatiji

Za sada nema ozbiljnih pomaka ka pregovorima. Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči odbacio je tvrdnje da Teheran želi pregovore, nazvavši ih „zabludama“. Dodatni udarac diplomatiji predstavlja i ubistvo Alija Larijanija, važnog političkog aktera koji je mogao imati ključnu ulogu u pregovorima.

Stručnjaci upozoravaju da Iran neće pristati na prekid vatre bez konkretnih garancija i ublažavanja sankcija. „Ako ne dobiju ukidanje sankcija i garancije da se napadi neće ponoviti, neće stati“, ocenjuje Sanam Vakil iz Četam hausa.

Rat koji menja globalnu ekonomiju

Sukob već ima ozbiljne posledice po globalno tržište energije. Iran je pokazao da može praktično da zatvori Ormuski moreuz, što predstavlja snažan pritisak na svetsku ekonomiju.

„Ranije su pretili da će zatvoriti moreuz, ali nisu znali da li to zaista mogu – sada znaju“, rekao je jedan zapadni zvaničnik. „Rizik je da će nastaviti da drže svet kao taoca.“

Bivši američki zvaničnik Rob Mali ističe da Iran ima dvostruku računicu: želi da okonča rat zbog ogromnih troškova, ali i da natera SAD i globalnu ekonomiju da „plate dovoljno visoku cenu kako bi dobro razmislili pre nego što ponovo započnu sukob“.

Strategija iscrpljivanja

Iako su SAD i Izrael saopštili da su značajno oslabili iranske vojne kapacitete, Teheran i dalje svakodnevno izvodi napade. Prema izvorima bliskim režimu, Iran koristi taktiku asimetričnog ratovanja – raspršuje snage i lansira napade iz skrivenih lokacija, često duboko pod zemljom.

„Ne možete pobediti gerilce vazdušnim udarima“, kaže sagovornik, poredeći pristup Irana sa Hezbolahom i Hutima.

Iako je intenzitet napada smanjen, Iran i dalje zadržava sposobnost da nanese štetu. „Možete pogoditi Dubai jednom raketom mesečno – i to je dovoljno“, kaže isti izvor.

Neizvesan kraj

Najveća nepoznanica ostaje unutrašnja situacija u Iranu. Prema zapadnim procenama, ključni faktor za budućnost režima biće odnos vlasti i građana.

„Nije jasno šta bi nateralo režim da stane i pokuša da se obnovi“, rekao je jedan zvaničnik. „A možda se ni ne može obnoviti – što vodi u veoma mračan scenario.“

Za sada, zaključuje FT, Iran ne pokazuje spremnost na brzi kraj rata – već na dug i neizvestan sukob u kojem želi da izdejstvuje sigurnost za sopstveni opstanak.