„Ili novac danas ili krv sutra": Drama na samitu u Briselu, ne mogu da se dogovore oko ključnog pitanja

Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta poručio je po dolasku na samit da lideri neće napustiti Brisel bez dogovora. „Nećemo završiti Evropski savet bez konačne odluke o finansiranju ukrajinskih potreba za 2026. i 2027. godinu“, rekao je Košta. Sličnu poruku uputila je i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, istakavši: „Ne možemo završiti ovaj samit bez rešenja za finansiranje Ukrajine u naredne dve godine.“

Evropska unija je, međutim, duboko podeljena. Jedan tabor smatra da bi pomoć Kijevu trebalo finansirati korišćenjem zamrznute ruske imovine, dok drugi insistira na klasičnim zajmovima. Evropska komisija predložila je dve opcije: zajedničko zaduživanje uz garancije budžeta EU ili beskamatni zajam Ukrajini, zasnovan na zamrznutoj ruskoj imovini, koji bi bio vraćen tek ako i kada Rusija plati ratnu odštetu.

Prva opcija zahteva jednoglasnu saglasnost svih članica, što se u ovom trenutku smatra gotovo nemogućim. Druga bi mogla da prođe uz kvalifikovanu većinu, ali nailazi na snažan otpor Belgije, gde se nalazi najveći deo zamrznute ruske imovine, dok još nekoliko zemalja upozorava da bi takav potez bio opasan presedan.

Najveći zagovornik takozvanog reparacijskog zajma je nemački kancelar Fridrih Merc, koji ne krije odlučnost: „Želim da zamrznutu rusku imovinu iskoristimo za finansiranje Ukrajine. Iskreno, ne vidim bolju opciju“, rekao je Merc, dodajući da ima osećaj da će dogovor ipak biti postignut.

Još oštriji bio je poljski premijer Donald Tusk, koji je upozorio da se odluka više ne sme odlagati. „Pred nama je jednostavan izbor – ili novac danas ili krv sutra“, rekao je Tusk, naglasivši da se njegove reči ne odnose samo na Ukrajinu, već i na bezbednost same Evropske unije. „Na nama je da preuzmemo odgovornost i donesemo odluku, i to je pitanje sati“, dodao je.

Pored Ukrajine, dodatne tenzije izaziva i pitanje trgovinskog sporazuma Evropske unije sa zemljama Mercosura – Argentinom, Brazilom, Urugvajem i Paragvajem. Iako je za njegovo usvajanje dovoljna kvalifikovana većina, Francuska i Italija traže odlaganje, što bi moglo dovesti do formiranja blokirajuće manjine.

Nemački kancelar upozorava da bi novo odlaganje ozbiljno narušilo kredibilitet Unije. „O ovom sporazumu se pregovara već 25 godina. Ako Evropska unija želi da ostane verodostojna u globalnoj trgovini, odluke se moraju donositi sada“, rekao je Merc.

Ursula fon der Lajen ističe da je sporazum sa Mercosurom ključan deo šire strategije Unije. „Izuzetno je važno da dobijem zeleno svetlo za potpisivanje ovog sporazuma“, rekla je ona, podsećajući da EU i Mercosur zajedno čine tržište od oko 700 miliona potrošača.

Dok se pregovori nastavljaju do kasno u noć, poruka iz Brisela ostaje jasna – lideri su spremni da ostanu za stolom koliko god bude potrebno, jer su ulozi, kako sami kažu, istorijski.