Mlada Hrvatica ovaj vikend je planirala provod na festivalu koji se održavao u pustinji u južnom delu Izraela. Na sreću, ne radi se tehno festivalu na koji su upali militanti Hamasa i ubili 260 ljudi.
Sagovornica Indexa.hr koja je htela da ostane anonimna, u subotu ujutro je primila poruke izraelske vlade kojima je obaveštena o napadima na Tel Aviv i Jerusalim koji su u međuvremenu eskalirali, a život je do sada izgubilo hiljadu ljudi.
Ona je za Index.hr ispričala traumatično iskustvo kroz koje je prolazila poslednja dva dana. Nakon što je iz Hrvatske došla u Tel Aviv, zaputila se u pustinju na festival kada su napadi započeli.
Tada je morala odlučiti hoće li ostati u pustinji ili se vratiti u Tel Aviv i pokušati da kupi avionsku kartu kako bi što pre napustila Izrael. Odlučila se za drugu opciju i uspela je da napusti državu, kako kaže, „u zadnji tren“. U međuvremenu su gotovo sve avionske kompanije ukinule vezu s Izraelom, pa je otkazan i let kojim je sinoć trebalo da dođe u Veneciju.
U celom tom haosu neumorno je pokušavala da stupi u kontakt s hrvatskom ambasadom, no pomoć, a ni bilo kakvu informaciju od njih nije uspela da dobije, već joj je pomagao njen prijatelj koji uopšte nije bio u Izraelu. Na kraju je jedva uspela da kupi kartu za let iz Izraela. Trenutno se nalazi u Berlinu nakon što joj je prijatelj pronašao direktan let kako bio što pre otišla iz Tel Aviva.
Kaže kako je u Tel Aviv došla u petak i da je sve bilo normalno, a onda joj je u subotu ujutro stigla poruka izraelske vlade koja ju je upozorila na napade. U međuvremenu je već bila u pustinji na festivalu.
„Kada sam došla u petak, sve je bilo normalno. Putovala sam javnim prevozom do Tel Aviva, autobusi su normalno funkcionisali kao i sve drugo. Iz Tel Aviva sam se spustila na festival u pustinju. Svi na festivalu su bili u ogromnom šoku, nas otprilike trista. Inače, radi se o jako lepom festivalu na kojemu su bile porodice, kao i mladi i stari. U subotu u osam i trideset dobila sam prvu poruku izraelske vlade, a naknadno još dve. Bile su to poruke označene crvenim uskličnicima u kojima je pisalo kako se ponašati u slučaju da dođe do raketiranja. Pisalo je da, u slučaju da smo u zgradi, ostavimo otvorena vrata kako bi drugi ljudi mogli u nju ući, da u slučaju alarma odemo u sklonište, ako smo u zgradi, da legnemo na pod i stavimo ruke na glavu“, rekla je.
Kaže kako joj je sve vreme pomagao stariji prijatelj koji je već prošao ratno iskustvo. Priča kako sama u tim trenucima, zbog šoka i haosa, nije mogla donositi racionalne odluke. Imala je dva izbora – čekati da se oglasi alarm i otrčati u pustinju iz koje satima nema izlaza ili otići u Tel Aviv, kupiti avionsku kartu i što pre napustiti Izrael.
„Neizmerno sam zahvalna što imam tako dobre prijatelje oko sebe, koji su mi toliko pomogli. Nazvao me jedan stariji prijatelj koji je bio u Hrvatskoj za vreme rata. On mi je sve objašnjavao korak po korak jer nisam znala šta da činim. Prvi put sam se našla u ovakvoj situaciji i nisam bila u stanju doneti bilo kakvu odluku zato što su nam rekli da sve činimo na vlastitu odgovornost, a sve je opasno. S njim sam podelila svoju lokaciju i on me pratio sve vreme. Bila sam jako zbunjena. Da nije bilo njega, ostala bih u pustinji jer su nam rekli da je to najsigurnije mesto. Mnogi ljudi su tamo ostali, ali već danas su otkazani gotovo svi letovi i ne znam kako će se oni vratiti kući. Inače, Gaza je od pustinje u kojoj se održavao festival udaljena svega sat i po, a u blizini se nalazi vojna baza. Izraelci su nam rekli da je u pustinji sigurno, da ostanemo i držimo se zajedno, a kad se oglasi alarm, da moramo istrčati na stražnji izlaz i trčati u pustinju. To je bila jedina opcija, da satima sediš i čekaš alarm kako bi otrčao u pustinju iz koje satima nema izlaza“, ispričala je.
Na kraju sam se vratila u Tel Aviv i bila u zgradi u kojoj nisu imali sklonište i svakih deset minuta išli smo na stepenište.
„Alarm se oglasi i imaš pet sekundi da istrčiš na stepenište. Bacali su rakete, i nekoliko stotina metara od nas je pala jedna, pa se naša cela zgrada tresla, nakon čega smo čuli Hitnu pomoć. Za mene je to bilo jako intenzivno i imala sam panične napade. Znala sam da spavati neću i da što pre moram otići. Jedina opcija bila je kupiti bilo koji direktan let iz Tel Aviva“, ispričala je.
Celu je subotu zajedno sa svojim prijateljima iz Hrvatske i Nemačke pokušavala kupiti kartu za direktan let za bilo koji grad u Evropi, samo kako bi što pre napustila Izrael. Na kraju je uspela, ali uz brojne poteškoće.
„Doći do karte bio je ogroman problem. Tražila sam kartu za bilo gde u Europi a da je ne platim preko hiljadu evra jer su cene letova momentalno skočile. Imam prijatelje u Berlinu i ovo što smo našli je bio prvi i jedini direktni let iz Tel Aviva. Satima sam pokušavala kupiti kartu, celim putem dok smo se vraćali iz pustinje u Tel Aviv. Došla bih do kraja procedure kupovine karte i onda bi me izbacilo iz celog procesa“, rekla je.
Imala je bukiran let u nedelju uveče za Veneciju, ali joj je u međuvremenu stiglo obaveštenje da je otkazan i to ju je slomilo.
„Nakon toga su nas počeli obaveštavati da i druge avionske kompanije otkazuju svoje letove. Zato su mi kartu pokušali kupiti prijatelji iz drugih zemalja. Jedan od njih, koji je iz Berlina, prošao je celu proceduru i njemu su isto otkazali kupovinu. Ipak, nakon nekoliko minuta mu je u spam stigao mejl s računom za kartu. Momentalno sam se spakovala i otišla na aerodrom koji je bio krcat. Put do aerodroma je bio vrlo traumatičan. Teroristi su bili na putu i stalno se oglašavao alarm. Nije bilo signala i sve je bilo jako strašno. Nije se moglo razaznati ko je više uplašen. Svi letovi su kasnili. Atmosfera na aerodromu je bila poput tihe panike. Otišla sam za Berlin u zadnji tren i čula sam danas da ni jedna kompanija više ne leti. Da sam slušala sebe ili svoju grupu s festivala, ostala bih tamo u pustinji zajedno s njima jer oni danas ne mogu nigde jer su svi letovi otkazani. Na festivalu je do zadnjeg trenutka bilo prekrasno, pozvala sam ljude tamo da dođu kod mene, da se sklone i pobegnu bilo gde od ovoga“, ispričala je.
PROČITAJTE JOŠ:
„U međuvremenu sam na internetu pronašla nekoliko brojeva hrvatske ambasade, ali nikog nisam uspela dobiti, a neki brojevi uopšte nisu bili aktivni. Prijateljica mi je uspela nabaviti jedan broj, zvali su me i nekoliko smo sekundi pričali na telefon. Predstavili su se, pitali me gde se nalazim, na šta sam im rekla da sam na putu za aerodrom, nakon čega su mi prekinuli poziv. Pokušala sam ih nazvati preko WhatsAppa jer je u pitanju strani broj, ali nisam ih mogla naći.
Ne znam šta bih rekla na tu celu situaciju, jako sam zbunjena. Ne mogu verovati da sam bila u Tel Avivu usred signala i da mi se poziv samo tako prekinuo. Njihov WhatsApp nisam našla, a zaustaviti nekoga u toj panici i pitati ga za poziv je bilo doslovno nemoguće“, ispričala je.
Na kraju kaže kako je zahvalna za porodicu i prijatelje koji su se toliko angažovali da joj pomognu. Dok su jedni činili sve da uspeju da je spoje i s nekim iz hrvatske ambasade, drugi su joj pokušavali kupiti avionsku kartu. Na kraju su i uspeli.
„Svima želim takve prijatelje i porodicu, svi zaslužuju imati takve ljude oko sebe. Prijatelji su me zvali i govorili da će mi uplatiti novac za kartu i za sve drugo potrebno. Otkad sam stigla u Berlin, sve vreme sam vrijeme na internetu, u kontaktu s prijateljima iz Izraela. Pokušavamo im kupiti karte da što pre odu. Za sada je bilo neuspešno. Samo kompanija EL AL Izrael leti“, ispričala je Indexu mlada Hrvatica.
BONUS VIDEO: Gaza u ruševinama
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar